Gradi se manje stanova: Stručnjaci navode više razloga za to

Razlog za pad aktivnosti građevinske industrije u prvom kvartalu 2023. treba prvenstveno tražiti u skoku cena građevinskog materijala kao i padu kupovne moći građana Srbije, smatraju stručnjaci.
Gradi se manje stanova: Stručnjaci navode više razloga za to
Foto: 021.rs
Podaci pokazuju da je građevinska industrija u prvom kvartalu ove godine zabeležila pad u stalnim cenama za 0,5 odsto, ali je u gradnji zgrada vrednost izvedenih radova pala za čak 20 odsto. Za prva tri meseca broj građevinskih dozvola je pao za 6,1 odsto u odnosu na isti period lane.
Na nedavno održanoj sednici Saveta za BDP premijerka Srbije Ana Brnabić je govoreći o razlozima zbog kojih to radno telo prognozira manji rast BDP-a od očekivanog istakla "nepotrebni zastoj u građevinarstvu i železnici".
"Do kraja godine možemo očekivati rast između jedan i dva odsto, dok bi 'herojski scenario' iznosio 2,5 odsto", zaključak je sa nedavno održane sednice Saveta za BDP, navodi se u zapisniku sa sednice u koji je Danas imao uvid.
 
To je pesimističnije od projekcije državnih institucija, Narodne banke Srbije koja prognozira da će rast BDP biti u rasponu od dva do tri odsto ili Ministarstva finansija koje projektuje rast od 2,5 odsto u ovoj godini, pa i od procena Svetske banke koja očekuje rast srpske ekonomije od 2,3 odsto.
 
Savet koji predvodi Brnabić posebno brine šta će biti sa ovogodišnjim poljoprivrednim rodom usled velikih kiša, kao i pad građevinske industrije.
 
Struka ističe da, pored poskupljenja građevinskog materijala i pada kupovne moći stanovništva, postoji još niz razloga zbog kojih je došlo do smanjenja aktivnosti kada je reč o građevinskoj industriji, naročito u segmentu stanogradnje.
 
Tako su, između ostalog, poskupeli i bankarski krediti, kamate su postale veće, pa se ljudi koji nisu rešili svoje stambeno pitanje teže odlučuju na kupovinu nekretnine nego što je to bio slučaj pre starta ekonomske krize, do koje je prvo došlo zbog epidemije korona virusa a kasnije i zbog rata u Ukrajini.
 
Dozvole za građevinske radove se i dalje dobijaju veoma sporo pa je i to jedan od faktora koji demotiviše investitore da ulažu novac naročito u oblasti stanogradnje.
 
Postoji i akutni nedostatak radne snage u građevinarstvu jer veliki broj naših građevinaca odlazi u inostranstvo gde može više da se zaradi. Shodno tome one koji su ostali u zemlji investitori moraju da plate više, a poseban problem je nedostatak kvalifikovane radne snage u građevinskoj industriji i to što je sve manji broj omladine koja želi da se školuje za takva zanimanja.
 
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže za Danas da je visoka inflatorna stopa upravo razlog koji utiče na manji obim radova u građevinskoj ali i u mnogim drugim industrijskim granama.
 
"Na manji rast BDP ne utiče samo smanjenje aktivnosti u građevinskoj, već i u nizu drugih industrija. Kada je reč o građevini, jedan od najvažnijih razloga za aktuelno stanje je to što je građevinski materijal 'papreno' poskupeo, što automatski povećava troškove izgradnje, pa tako i kada je reč o stanogradnji. Zbog toga što nema dovoljno radne snage povećana je i cena rada u građevinskoj industriji pa i to utiče na manji obim radova, jer su troškovi investitora povećani i u tom segmentu. Na kraju treba istaći da manju potražnju za stanovima, što naravno utiče i na obim stanogradnje, uzrokuje loš materijalni položaj građana koji se sada ređe odlučuju na kupovinu stana nego što je to bio slučaj ranije", objašnjava sagovornik Danasa.
 
On dodaje da ne očekuje da će se tendencija smanjenja obima građevinskih radova povećati do kraja godine, između ostalog i zbog toga što nije realno očekivati da će se banke u dogledno vreme odlučiti na smanjenje kamata.
 
"Do poboljšanja situacije može da dođe tokom sledeće godine pod uslovom naravno da se povuku smisleni potezi koji bi zaustavili rast inflacije u Srbiji", navodi Rajić.
 
Ekonomista Milan R. Kovačević takođe smatra da postoji više razloga zbog kojih je zabeležen pad aktivnosti u građevinskoj industriji, ali naglašava da je materijalni položaj građana presudan za pad u izgradnju stanova u Srbiji.
 
"Trebalo bi utvrditi da li je smanjena izgradnja stanova koja se finansira iz budžeta ili je do toga došlo u privatnom građevinskom sektoru. Pretpostavljam da je nastupilo i manje interesovanje stranih državljana za kupovinu stanova u Srbiji jer ovo područje i dalje slovi kao nestabilno pa je to otežavajući faktor za nekog ko želi da ima nekretninu u svom vlasništvu na ovim prostorima. Ipak, glavni razlog treba tražiti u padu kupovne moći stanovništva što automatskio smajuje potražnju za stanovima i time demotiviše i njihovu izgradnju", ističe Kovačević.
 
Investitori čekaju građevinske dozvole i više od godinu dana
 
Investitori najčešće kao probleme u vezi sa gradnjom navode birokratiju, odnosno čekanje na razne vrste dozvola koje može da uspori izvođenje radova. Prvu prepreku predstavlja građevinska dozvola na koju se čeka i do dve godine, dok na kraju dolazi upotrebna dozvola za objekat koja se uglavnom dobija za oko godinu dana.
 
Mašinski inženjer Ivan Lukić kaže za Biznis.rs da su investitorima veliki problem i druge službe, poput elektrodistribucije i katastra, kod kojih se takođe čeka mnogo duže od propisanog roka.
"Nažalost, osim preobimne administrativne procedure i pribavljanja svih potrebnih dokumenata, često se van svih rokova čeka na dozvole, posebno građevinske, bez kojih radovi ne mogu ni da počnu. Moramo da čekamo dozvole, dok materijal poskupljuje i na mesečnom nivou, pa je budžet potrebno menjati i kad dozvola stigne", kaže Lukić.
 
Prema podacima NALED–a, najuspešniji gradovi u izdavanju sve četiri vrste dozvola za gradnju su Sremska Mitrovica, Kruševac i Čačak, dok su u top 10 i Kraljevo, Sombor, Vršac, Kragujevac, Kikinda, Pančevo i Pirot. Kada je reč o opštinama sa brojem zahteva iznad republičkog proseka, najbolji su Bogatić, Novi Bečej i Vrbas, a rezultatima se ističu i Gornji Milanovac, Kovin, Svilajnac, Topola, Ub, Ćuprija i Aleksinac.
 
Podaci pokazuju da dve trećine lokalnih samouprava (63 odsto) kasni u izdavanju svih dozvola, pri čemu je to kašnjenje nešto veće u gradovima nego u opštinama. Najveće probijanje dešava se kod izdavanja lokacijskih uslova koje investitori mogu da dobiju u proseku za 38 dana, iako je zakonski rok 28.
  • Garisa

    20.06.2023 08:12
    Mocno
    Nije pala kupovna moc gradjana, jer gradjani tu "moc" nemaju vec deceniju, vec je malo zaribala masina za pranje novca, pa "investitori" prljav novac peru u drugim isplativijim oblastima. A i dozvole za gradnju se izdaju kako kome: "galens", Bocarine firme i slicni, dobiju dozvolu i pre nego sto "isplate" (citaj:podmazu gde treba) prenamenu zemljista ili izmenu urbanistickog plana. Gradjani, koji jedva skrpe za sve harace i malo kredita za "do pod krov", cekaju po godinu i vise.
  • Rope

    19.06.2023 08:04
    Rope
    O padu cena nema ni govora jer nije moguce! Zivot je u Srbiji preskup i time cene mogu samo stagnirati kso sto su zadnjih godinu dana! A koliko znam jednom u Srbiji kada poskupi nikada vise nepojeftini! Da nemamo ovoliku Inflaciju imali bi prostora za neku korekcinu cena jer 100 evra nije vise ono sto je bilo ko pre 10 godina! Normalno ivek ce biti neko kome hitno novac treba ali to nespada u ovu pricu!
  • Jovan

    18.06.2023 21:42
    Cena
    Stan je jako sirok pojam, pogotovo u NSu. Dobra lokacija, dobra gradnja, dobra oprema, dobar raspored i dobra spratnost je jedna stvar a Knezevi Parkovi, Avenije, Skver Gardeni i slicno su drugi paket. Verovatno ce biti smanjenja cene na adicama, klisi, lose starogradnje i lose novogradnje na telepu i slicno. Brutalanih stanova na top lokaciji danas nema u oglasima. Probajte da nadjete neki oglas i videcete ili da je oglas fejk ili da je cena takvog stana +3000 eura. Veliki indeks i giros su vam +500 dinara, malo pivo u kaficu 399 dinara a vi hocete kvadrat od 1000 eura... Moze, ali na adicama sa kosinama diskutabilne gradnje i svega ostalog. Inflacija je ludacka, mozda su stanovi malo brze rasli od nje to samo znaci da ce stagnacija biti duza, ali za 5 godina top novogradnja u Strazilovskoj ce biti skuplja nego danas...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija