
Po čemu je inflacija u evrozoni drugačija od inflacije u Srbiji: Tri su razlike
Inflacija u Srbiji u martu ove godine je bila rekordnih 16,2 odsto, dok je u zemljama evrozone iznosila 6,9 odsto.

Foto: Pixabay
Za potrošače u Srbiji nimalo nije utešno što je u aprilu inflacija smanjena na 15,1 odsto, dok je u zemljama zajedničke evropske valute uvećana na sedam odsto, jer je neizvesno šta će se dalje dešavati pošto nisu otklonjeni osnovni uzroci zbog kojih je rast potrošačkih cena u Srbiji znatno veći nego u EU, piše portal Biznis i finansije.
Prema podacima Eurostata, statističke službe EU, Srbija je u aprilu imala najveću inflaciju u regionu, a u samo u dve države u Evropi je zabeležena veća stopa inflacije - u Letoniji 15 odsto i Mađarskoj 24,5 odsto.
Predstavnici Narodne banke Srbije tvrde da je u velikom rastu inflacije najveći deo "uvezen", odnosno da se visoki troškovni pritisci iz međunarodnog okruženja prenose u Srbiju, a na koje monetarna vlast ne može da utiče. Prema tumačenju NBS, međugodišnje posmatrano, rast cena energenata u aprilu iznosio je 13,1 odsto, a hrane i bezalkoholnih pića 23,1 odsto, dok su cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) imale rast od 11,1 odsto.
Prema aktuelnoj projekciji NBS, inflacija u drugom tromesečju će nastaviti da pada, posebno u drugoj polovini godine. Ulazak inflacije u granice cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto, očekuje se sredinom 2024. godine.
Tri ključne razlike
Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević smatra da je, s obzirom na to da inflacija u Srbiji ima dve komponente, uvoznu i domaću, vlast mogla mnogo toga da uradi, ali nije, i da je više razloga što se inflacija otela kontroli.
"Prvo, sistemsko uništavanje poljoprivrede usled smanjenja subvencija i kašnjenja u njihovoj isplati, neizvesnosti u pogledu politike podsticaja, te nedovoljna zaštita poljoprivrede, doveli su do velikog skoka cena hrane koji je u Srbiji bio u proseku dva puta veći nego u EU. Drugo, kriminal, pljačka i korupcija u EPS-u u prethodnoj deceniji doveli su do kraha ovog preduzeća krajem 2021. godine, što je stvorilo enormne gubitke koji se mere u milijardama evra, kako za EPS, tako i za građane i budžet. Jedan deo povećanja cene struje direktno je posledica tih dešavanja, a ne dešavanja na međunarodnom tržištu. Konačno, kada je došlo do rasta cena energije na međunarodnom tržištu, vlast nije uradila dovoljno da kontroliše cenu naftnih derivata, već je štitila svoj interes i interes naftnih kompanija. To pokazuje i istorijski visok profit NIS-a u 2022. godini, dok građani Srbije plaćaju najskuplji dizel u ovom delu sveta", kaže Radosavljević za Biznis i finansije.
On podseća da je značajniji rast cena u EU počeo u decembru 2021. godine, usled rasta cene energije. Međugodišnji rast cene energije je na svom vrhuncu, u periodu mart-oktobar 2022. godine, bio preko 40 odsto, nakon čega indeks potrošačkih cena u tom sektoru pada i u martu 2023. ima negativnu vrednost. Usled takvog delovanja cene energije, indeks potrošačkih cena u EU raste sa relativno skromnih 2,2 odsto u novembru 2021. godine, na 10,6 odsto u oktobru 2022, meren u odnosu na isti period prethodne godine.
"Nakon oktobra 2022. godine, inflacija u EU se vraća na oko sedam odsto u aprilu 2023. godine. Istovremeno, prosečni rast cena hrane je do maja 2022. godine bio ispod prosečnog rasta cena, nakon čega se troškovi energije snažno prelivaju i na ovaj sektor, što dovodi do rasta cena hrana od 15,5 odsto u martu 2023, u odnosu na isti period prethodne godine. S druge strane, indeks potrošačkih cena u Srbiji, koji je nekoliko godina bio na nivou ispod dva odsto, naglo raste od aprila 2021. godine i do kraja godine dolazi do 7,9 odsto. Rast inflacije se nastavlja sve do marta 2023. godine, kada ona dostiže za sada rekordan nivo od 16,2 odsto. Dakle, prva razlika u inflaciji u Srbiji i EU je u dinamici i visini, odnosno inflacija je u Srbiji počela da raste mnogo ranije nego u EU i dostigla je značajno viši nivo", objašnjava Radosavljević.
Druga razlika, prema njegovoj proceni, tiče se kretanja cene energenata u Srbiji. Naime, rast cena energenata je u čitavom ovom periodu niži od prosečne inflacije, a nekoliko puta manji od rasta u EU. To je i očekivano s obzirom da se cene energenata u EU, uz par izuzetaka, određuju na tržištu, dok su cene u Srbiji administrativno određene - do februara 2022. cene derivata u Srbiji su bile tržišne, nakon čega se i one određuju administrativno.
"Vlast je u Srbiji na taj način kontrolisala stopu inflacije u ovom periodu, ali je usled velikih gubitaka u elektroenergetskom i gasnom sistemu, naknadno korigovala cene više puta. To je dovelo do toga da je rast cena energenata, meren indeksom potrošačkih cena, u Srbiji u martu i aprilu 2023. bio dvocifren, dok je u istom periodu u EU bio negativan. Dakle, inflacija je u EU bila u najvećoj meri prouzrokovana rastom cena energije, dok se za Srbiju ne može izvesti isti zaključak", ističe Radosavljević.
Treća razlika između inflacije u Srbiji i EU, prema njegovom mišljenju, je u tome što je rast cena hrane u EU bio ispod prosečnog nivoa inflacije do maja 2022. godine, a rast cena hrane je u Srbiji bio dvocifren (10,6 odsto) još u oktobru 2021. godine, nakon čega nastavlja da raste do blizu 25 odsto u aprilu 2023. godine u odnosu na isti mesec 2022. godine.
"Kumulativno posmatrano, prosečan rast cena hrane u prethodne dve godine je zvanično bio preko 50 odsto! Postavlja se pitanje šta je dovelo do dvocifrenog rasta cena hrane u Srbiji u oktobru 2021. godine, gotovo pola godine pre nego što je u svetu došlo do energetske krize izazvane ratom u Ukrajini. Odgovor može da bude u sistemskom uništavanju poljoprivrede, posebno primarne proizvodnje, od strane vlasti, a čije posledice smo nedavno videli u vidu protesta poljoprivrednika, prosipanja mleka i sličnih dešavanja", navodi Radosavljević.
Deo standarda nepovratno izgubljen
Iako predstavnici vlasti stalno pričaju o rastu plata i penzija koji je veći od inflacije, na pitanje koliko je dvocifreni rast inflacije oborio standard stanovništva u Srbiji, pogotovo onih sa manjim primanjima, Radosavljević odgovara da je kumulativni rast cena u prethodne dve godine bio oko 30 odsto a rast prosečne zarade, kao i medijalne zarade na približno istom nivou, dok je nešto manji rast minimalne zarade.
"Dakle, ova kriza je najviše pogodila standard zaposlenih koji rade za minimalac, a kojih ima oko 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Ako uzmemo u obzir da su u prosečnoj potrošačkoj korpi troškovi za hranu i stanovanje, uključujući troškove energije koji učestvuju sa više od 50 odsto, kumulativno porasli skoro 50 odsto, može se zaključiti da je standard prosečnog zaposlenog u Srbiji opao za 10-15 odsto u odnosu na period pre početka krize. Još lošija situacija je ako se posmatra standard penzionera, zatim nezaposlenih ili građana koji primaju socijalnu pomoć, iako je poslednji rast penzija donekle, makar za kratko, popravio taj položaj", napominje Radosavljević.
On dodaje da ga ne bi iznenadilo da inflacija nastavi da raste, imajući u vidu da se tokom ove godine planira još jedno povećanje cene struje i gasa.
"Međutim, realno je očekivati da smo na nekom piku i da bi inflacija u drugoj polovini godine trebalo da polako stagnira. Sve ovo, naravno, pod pretpostavkom da se ne desi neki novi krah na međunarodnom tržištu. Drugi problem je što se jednom povećane cene više nikad neće vratiti na nivo pre rasta, što znači da je jedan deo standarda građana nepovratno izgubljen", ukazuje Radosavljević.
I pored tolikog rasta cena i urušavanja standarda građana, Srbija, kako je upozorio, u ovom trenutku imamo mnogo veće probleme od inflacije.
"Mislim da je nemoguće da oni koji su direktno odgovorni za deo rasta cena usled uništavanja poljoprivrede, malverzacija u EPS-u i drugih promašaja, sada dovedu do stabilizacije i reforme u tim sektorima i spreče nova žarišta. U takvim uslovima svaka mera je samo gašenje požara, čija se cena gotovo uvek na kraju prelije preko leđa poreskih obveznika", zaključuje Radosavljević.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Austrija odustaje od keša: Svaka deseta radnja ne prima novčanice ili kovanice
03.04.2025.•
4
Svaka deseta radnja u Austriji više ne prima novčanice ili kovanice, pokazuju podaci iz izveštaja Nacionalne banke.
Reakcije na Trampovu "objavu rata" carinama: Kina najavila oštar odgovor, EU priprema kontramere
03.04.2025.•
6
Kina je oštro osudila najnovije carine koje su SAD uvele na kinesku robu, pozivajući Vašington da ih "odmah ukine" i upozoravajući da će preduzeti "odlučne kontramere".
Tramp uveo carine i ostrvima na kojima žive samo pingvini - ali to nije apsurdno
03.04.2025.•
0
Američki predsednik Donald Tramp uveo je carine od 10 odsto ostrvu Herd i ostrvima Mekdonald.
Amazon se u poslednjem momentu ponudio da kupi Tiktok
03.04.2025.•
1
Kompanija Amazon je praktično u "pet do 12" ponudila da kupi platformu Tiktok kojoj u subotu, 5. aprila preti zabrana rada na teritoriji SAD jer je kineska.
FOTO, VIDEO: Tramp uveo carine (skoro) svima redom, Srbiji od 37 odsto
03.04.2025.•
52
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu naredbu prema kojoj su u ponoć po lokalnom vremenu na snagu stupile "uzvratne carine".
Rok za prijavu i plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana je 15. maj
02.04.2025.•
0
Rok za prijavu i plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2024. godinu je 15. maj, saopštila je danas Poreska uprava Srbije.
Martinović: Mere praćenja slinavke i šapa biće izmenjene, a nelegalno premeštanje stoke kažnjeno
02.04.2025.•
0
Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović rekao je da mere koje su trenutno na snazi u praćenju zaraznih bolesti slinavke i šapa biti redigovane, a da će nelegalno premeštanje stoke biti kažnjeno.
Đedović Handanović: Krajem 2025. moguć početak gradnje naftovoda između Srbije i Mađarske
02.04.2025.•
5
Ministarka energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je završen deo tehničke dokumentacije za izgradnju naftovoda između Srbije i Mađarske.
Padaju u nesvest od loših uslova rada, a ako premaše normu dobiju - aplauz, slatkiš ili sok
02.04.2025.•
14
U Srbiji postoji 1.687 registrovanih fabrika u sektoru tekstila, odeće, kože i obuće, a broj registrovanih zaposlenih u ovoj oblasti je 60.725.
"Jedno je što pričaju u medijima o kreditima za mlade, a drugo je kad dođeš u banku"
02.04.2025.•
9
"Sine, jedno je što pričaju u medijima o kreditima za mlade, a drugo je kad dođeš u banku."
Poljoprivrednici nisu dobili podsticaj do 1. aprila kako je obećala Vlada Srbije
01.04.2025.•
26
Poljoprivrednicima do danas nije isplaćen osnovni podsticaj od 18.000 dinara po hektaru, iako je sporazumom iz oktobra pošle godine obećano da će dobiti novac do 1. aprila.
Fon der Lajen: EU ima odgovor na američke carine, ali radije bi da pregovara
01.04.2025.•
1
EU ima ozbiljan plan za odgovor na carine koje je uveo i koje bi trebalo da uvede američki predsednik Donald Tramp, iako bi radije pregovarala o rešenju, kaže predsednica Evropske komisije.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije porasla u prva dva meseca, deficit veći za 47 odsto
31.03.2025.•
4
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva dva meseca iznosila je 11,1 milijardu evra i bila je 4,7 odsto viša nego nego u isto vreme prošle godine saopštio je Republički zavod za statistiku.
Ministarstvo poljoprivrede: U Srbiji nema sumnje niti potvrđenog slučaja slinavke i šapa
31.03.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da u Srbiji nije zabeležena nijedna sumnja, niti potvrđen slučaj slinavke i šapa, kao i da je poslednji slučaj te bolesti registrovan 1996. godine, na Kosovu.
Sankcije NIS-u: Moljakanje Amerike
31.03.2025.•
12
Po drugi put je odložena primena američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije i narod je odahnuo.
AIK banka pripojila Eurobank direktnu banku
31.03.2025.•
4
AIK banka je saopštila da je završila proces pripajanja Eurobank direktne i od danas spojena banka posluje pod novim imenom AikBank ad Beograd i sa novim vizuelnim identitetom.
Programeri više nisu najplaćeniji u Srbiji, prestiglo ih jedno zanimanje
31.03.2025.•
26
Programeri više nisu najplaćenije zanimanje u Srbiji, budući da su najveći prosek zabeležili zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte i on je iznosio 332.994 dinara.
Šta znači novo odlaganje sankcija NIS-u: "Kupovina" vremena kao uvod u trajno rešenje?
30.03.2025.•
12
Sjedinjene Američke Države (SAD) odložile su u petak Naftnoj industriji Srbije (NIS) uvođenje sankcija za još 30 dana, što znači da je novi rok 28. april.
Anketa PKS: Polovina preduzeća trpi posledice političke krize
30.03.2025.•
10
Skoro polovina od 378 kompanija koje je Privredna komora Srbija (PKS) anketirala trpi "direktne i vrlo značajne posledice" zbog političke krize i blokada koje se organizuju širom države.
Više od 10 stranih kompanija koje su dobile državne subvencije otišlo, a krenuo novi talas otkaza
30.03.2025.•
10
Deo stranih kompanija koje su godinama dobijale subvencije i podsticaje od države, otpušta zaposlene, dok neke zatvaraju pogone u Srbiji.
Koliko bi mogla da iznosi rata kredita za mlade nakon šest godina otplate: Ovo je računica
30.03.2025.•
21
Krediti za mlade sa jedan odsto učešća odobravaju, za sada, tri banke. Unikredit, NLB Komercijalna i Poštanska štedionica.
Komentari 4
V.A.Lucky
V5
Desa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar