Po čemu je inflacija u evrozoni drugačija od inflacije u Srbiji: Tri su razlike

Autor: Biznis i finansije

Info

26.06.2023.

22:02

Inflacija u Srbiji u martu ove godine je bila rekordnih 16,2 odsto, dok je u zemljama evrozone iznosila 6,9 odsto.

Po čemu je inflacija u evrozoni drugačija od inflacije u Srbiji: Tri su razlike

Foto: Pixabay

Za potrošače u Srbiji nimalo nije utešno što je u aprilu inflacija smanjena na 15,1 odsto, dok je u zemljama zajedničke evropske valute uvećana na sedam odsto, jer je neizvesno šta će se dalje dešavati pošto nisu otklonjeni osnovni uzroci zbog kojih je rast potrošačkih cena u Srbiji znatno veći nego u EU, piše portal Biznis i finansije.

Prema podacima Eurostata, statističke službe EU, Srbija je u aprilu imala najveću inflaciju u regionu, a u samo u dve države u Evropi je zabeležena veća stopa inflacije - u Letoniji 15 odsto i Mađarskoj 24,5 odsto.

Predstavnici Narodne banke Srbije tvrde da je u velikom rastu inflacije najveći deo "uvezen", odnosno da se visoki troškovni pritisci iz međunarodnog okruženja prenose u Srbiju, a na koje monetarna vlast ne može da utiče. Prema tumačenju NBS, međugodišnje posmatrano, rast cena energenata u aprilu iznosio je 13,1 odsto, a hrane i bezalkoholnih pića 23,1 odsto, dok su cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) imale rast od 11,1 odsto.

Prema aktuelnoj projekciji NBS, inflacija u drugom tromesečju će nastaviti da pada, posebno u drugoj polovini godine. Ulazak inflacije u granice cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto, očekuje se sredinom 2024. godine.

Tri ključne razlike

Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević smatra da je, s obzirom na to da inflacija u Srbiji ima dve komponente, uvoznu i domaću, vlast mogla mnogo toga da uradi, ali nije, i da je više razloga što se inflacija otela kontroli.

"Prvo, sistemsko uništavanje poljoprivrede usled smanjenja subvencija i kašnjenja u njihovoj isplati, neizvesnosti u pogledu politike podsticaja, te nedovoljna zaštita poljoprivrede, doveli su do velikog skoka cena hrane koji je u Srbiji bio u proseku dva puta veći nego u EU. Drugo, kriminal, pljačka i korupcija u EPS-u u prethodnoj deceniji doveli su do kraha ovog preduzeća krajem 2021. godine, što je stvorilo enormne gubitke koji se mere u milijardama evra, kako za EPS, tako i za građane i budžet. Jedan deo povećanja cene struje direktno je posledica tih dešavanja, a ne dešavanja na međunarodnom tržištu. Konačno, kada je došlo do rasta cena energije na međunarodnom tržištu, vlast nije uradila dovoljno da kontroliše cenu naftnih derivata, već je štitila svoj interes i interes naftnih kompanija. To pokazuje i istorijski visok profit NIS-a u 2022. godini, dok građani Srbije plaćaju najskuplji dizel u ovom delu sveta", kaže Radosavljević za Biznis i finansije.

On podseća da je značajniji rast cena u EU počeo u decembru 2021. godine, usled rasta cene energije. Međugodišnji rast cene energije je na svom vrhuncu, u periodu mart-oktobar 2022. godine, bio preko 40 odsto, nakon čega indeks potrošačkih cena u tom sektoru pada i u martu 2023. ima negativnu vrednost. Usled takvog delovanja cene energije, indeks potrošačkih cena u EU raste sa relativno skromnih 2,2 odsto u novembru 2021. godine, na 10,6 odsto u oktobru 2022, meren u odnosu na isti period prethodne godine.

"Nakon oktobra 2022. godine, inflacija u EU se vraća na oko sedam odsto u aprilu 2023. godine. Istovremeno, prosečni rast cena hrane je do maja 2022. godine bio ispod prosečnog rasta cena, nakon čega se troškovi energije snažno prelivaju i na ovaj sektor, što dovodi do rasta cena hrana od 15,5 odsto u martu 2023, u odnosu na isti period prethodne godine. S druge strane, indeks potrošačkih cena u Srbiji, koji je nekoliko godina bio na nivou ispod dva odsto, naglo raste od aprila 2021. godine i do kraja godine dolazi do 7,9 odsto. Rast inflacije se nastavlja sve do marta 2023. godine, kada ona dostiže za sada rekordan nivo od 16,2 odsto. Dakle, prva razlika u inflaciji u Srbiji i EU je u dinamici i visini, odnosno inflacija je u Srbiji počela da raste mnogo ranije nego u EU i dostigla je značajno viši nivo", objašnjava Radosavljević.

Druga razlika, prema njegovoj proceni, tiče se kretanja cene energenata u Srbiji. Naime, rast cena energenata je u čitavom ovom periodu niži od prosečne inflacije, a nekoliko puta manji od rasta u EU. To je i očekivano s obzirom da se cene energenata u EU, uz par izuzetaka, određuju na tržištu, dok su cene u Srbiji administrativno određene - do februara 2022. cene derivata u Srbiji su bile tržišne, nakon čega se i one određuju administrativno.

"Vlast je u Srbiji na taj način kontrolisala stopu inflacije u ovom periodu, ali je usled velikih gubitaka u elektroenergetskom i gasnom sistemu, naknadno korigovala cene više puta. To je dovelo do toga da je rast cena energenata, meren indeksom potrošačkih cena, u Srbiji u martu i aprilu 2023. bio dvocifren, dok je u istom periodu u EU bio negativan. Dakle, inflacija je u EU bila u najvećoj meri prouzrokovana rastom cena energije, dok se za Srbiju ne može izvesti isti zaključak", ističe Radosavljević.

Treća razlika između inflacije u Srbiji i EU, prema njegovom mišljenju, je u tome što je rast cena hrane u EU bio ispod prosečnog nivoa inflacije do maja 2022. godine, a rast cena hrane je u Srbiji bio dvocifren (10,6 odsto) još u oktobru 2021. godine, nakon čega nastavlja da raste do blizu 25 odsto u aprilu 2023. godine u odnosu na isti mesec 2022. godine.

"Kumulativno posmatrano, prosečan rast cena hrane u prethodne dve godine je zvanično bio preko 50 odsto! Postavlja se pitanje šta je dovelo do dvocifrenog rasta cena hrane u Srbiji u oktobru 2021. godine, gotovo pola godine pre nego što je u svetu došlo do energetske krize izazvane ratom u Ukrajini. Odgovor može da bude u sistemskom uništavanju poljoprivrede, posebno primarne proizvodnje, od strane vlasti, a čije posledice smo nedavno videli u vidu protesta poljoprivrednika, prosipanja mleka i sličnih dešavanja", navodi Radosavljević.

Deo standarda nepovratno izgubljen

Iako predstavnici vlasti stalno pričaju o rastu plata i penzija koji je veći od inflacije, na pitanje koliko je dvocifreni rast inflacije oborio standard stanovništva u Srbiji, pogotovo onih sa manjim primanjima, Radosavljević odgovara da je kumulativni rast cena u prethodne dve godine bio oko 30 odsto a rast prosečne zarade, kao i medijalne zarade na približno istom nivou, dok je nešto manji rast minimalne zarade.

"Dakle, ova kriza je najviše pogodila standard zaposlenih koji rade za minimalac, a kojih ima oko 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Ako uzmemo u obzir da su u prosečnoj potrošačkoj korpi troškovi za hranu i stanovanje, uključujući troškove energije koji učestvuju sa više od 50 odsto, kumulativno porasli skoro 50 odsto, može se zaključiti da je standard prosečnog zaposlenog u Srbiji opao za 10-15 odsto u odnosu na period pre početka krize. Još lošija situacija je ako se posmatra standard penzionera, zatim nezaposlenih ili građana koji primaju socijalnu pomoć, iako je poslednji rast penzija donekle, makar za kratko, popravio taj položaj", napominje Radosavljević.

On dodaje da ga ne bi iznenadilo da inflacija nastavi da raste, imajući u vidu da se tokom ove godine planira još jedno povećanje cene struje i gasa.

"Međutim, realno je očekivati da smo na nekom piku i da bi inflacija u drugoj polovini godine trebalo da polako stagnira. Sve ovo, naravno, pod pretpostavkom da se ne desi neki novi krah na međunarodnom tržištu. Drugi problem je što se jednom povećane cene više nikad neće vratiti na nivo pre rasta, što znači da je jedan deo standarda građana nepovratno izgubljen", ukazuje Radosavljević.

I pored tolikog rasta cena i urušavanja standarda građana, Srbija, kako je upozorio, u ovom trenutku imamo mnogo veće probleme od inflacije.

"Mislim da je nemoguće da oni koji su direktno odgovorni za deo rasta cena usled uništavanja poljoprivrede, malverzacija u EPS-u i drugih promašaja, sada dovedu do stabilizacije i reforme u tim sektorima i spreče nova žarišta. U takvim uslovima svaka mera je samo gašenje požara, čija se cena gotovo uvek na kraju prelije preko leđa poreskih obveznika", zaključuje Radosavljević.

Teme

inflacija

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

V.A.Lucky

28.06.2023 • 06:15

Статистика инфлације наша дика, што пожелиш то и наслика!

1 2 -1
V5

27.06.2023 • 07:52

Sve frizirano

Inflacija u Srbiji je drugačija jer su podaci netačni kao i kurs dinara.

3 5 -2
Desa

26.06.2023 • 15:32

Prosto ne znam kome sad da poverujem, zvaničnicima ili ovom tumačenju ?!

2 3 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.