Gde uložiti novac ako inflacija "jede" štednju: Zlato, slamarica, nekretnine ili banka?

Autor: N1

Info

12.07.2023.

19:21 > 19:29

Čuvati novac kod kuće "u slamarici" ili u banci uz kamatnu stopu koja je niža od stope inflacije, investirati u kupovinu nekretnine ili ulagati na berzi?

Gde uložiti novac ako inflacija "jede" štednju: Zlato, slamarica, nekretnine ili banka?

Foto: Pixabay

Ovo su uglavnom investicione mogućnosti za koje znaju građani u Srbiji koji imaju višak kapitala. Pitanje je - šta je isplativo u uslovima kada je stopa inflacije gotovo 14 procenata.

Kako sačuvati štednju u doba rastuće inflacije bila je tema panela na kojem su učestvovali profesori ekonomije, analitičari i berzanski brokeri, prenosi N1. Oni su naveli da kamatne stope centralnih banaka u narednom periodu neće padati, štaviše - dodatno će rasti, a inflacija će i dalje ostati ključno pitanje kojim će se baviti centralne banke i u Srbiji, i u svetu.

Ukazano je na to da ulaganje u zlato i u uslovima ove krize može da predstavlja sigurno utočište, ali isključivo ako se posmatra - na dugi rok. Osim roka na koji se investira novac, kako je rečeno, uvek treba uzeti u obzir i rizik koji donosi određeno ulaganje, kao i prinos koji donosi određena investicija.

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu istakao je da "više nema dileme da će američki FED povećati referentnu kamatnu stopu barem još dva puta tokom ove godine", kao i da će zaoštravanje monetarne politike nastaviti i Evropska centralna banka, Banka Engleske, ali i Narodna banka Srbije.

Neminovno je, kaže, očekivati i povećanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke, s obzirom na to da poruke koje stižu iz nemačke Bundesbanke, čiji analitičari tvrde da nije verovatno da će se inflacija vratiti na ciljani nivo do 2025. godine.

Prema njegovim rečima, verovanja da će inflacija brzo biti suzbijena "nema uporište u realnosti" bez "brutalnog zaoštravanja monetarne politike", koji bi izazvao talas bankrota.

I Narodna banka Srbije trebalo je, dodaje, ranije da krene u intenzivnije povećanje ključne kamatne stope kao preventivne mere.

"Kašnjenje sad uzima danak, a u monetarnoj politici - nema naknadne pameti. Tržište vam kaže koliko ste pametno reagovali", rekao je Đukić.

S druge strane, kako kaže, signali NBS da neće biti daljeg povećanja referentne kamatne stope stigli su - prerano.

Đukić je naveo da se u globalno nesigurnoj situaciju, gde postoje rizici i za dugotrajnu recesiju, sve više individualnih i institucionalnih investitora okreće zlatu. Rast tražnje dovodi posledično do rasta cene. On navodi da nekoliko najvećih svetskih ekonomija (poput Kine, Indije i Rusije) u proteklim godinama uvećavaju svoje rezerve zlata za desetine tona na godišnjem nivou.

"Gepolitički rizici se neće ublažavati. Zlato se pokazuje kao dobra alternativna investicija kada je neizvesno kako će reagovati tržište obveznica na sve ove signale… U takvoj situaciji ljudi inkliniraju ka zlatu, uključujući i državne investicione fondove. Za prosečnog investitora, koji mora da razmišlja o očuvanju suspstance, ne vidim bolju alternativu od zlata", zaključio je Đukić.

Profesor Beogradske bankarske akademije Dejan Erić ukazao je na to da ekonomija često liči na medicinu, pojašnjavajući da se povećanje kamatnih stopa po definiciji prepisuje kao lek za bolest po imenu - inflacija.

Međutim, kako ističe, i u medicini, kada se preteruje sa lekom "može doći do kontraindikacija".

"Preveliko povećanje kamatnih stopa ima za posledicu da novac kao roba postaje skuplji. Tražnja za kreditima i obveznicma pada, što kasnije može da utiče na probleme finansiranja privrede, da dovede do usporavanja privrednog rasta, što može voditi ka recesiji. Povećanje kamatnih stopa u dugome roku nije održiva mera, jer usporava privredni rast“, zaključuje Erić.

Nenad Gujaničić, glavni broker društva Momentum Securities, naveo je da je u poslednjih deset godina najveća bruto zarada ostvarena investiranjem u akcije, zatim u nekretnine, pa potom u zlato.

Ko je "štedeo" putem kupovine nekretnine u proseku je zaradio 100 odsto, zbog rasta cene kvadrata. Obveznice godinama nisu bile isplative, ali su dugoročno donele oko 40 procenata prinosa na uloženo, dok je, kako objašnjava, najveća zarada bila na akcijama - u proseku 170 odsto u istom periodu.

"Ali akcije su i najrizičniji finansijski instrumenti, za koje prosečan investitor uglavnom nema potreban nivo znanja", naveo je Gujaničić.

Desetogodišnje ulaganje u zlato donelo je prinos od oko 50 odsto. Gujaničić je podsetio da se u Srbiji, ipak, najviše ulaže u štednju.

"U bankama danas na štednji stoji oko 14 milijardi evra, iako su kamate na štednju niske već godinama. A to govori da nemamo dovoljno investicionih alternativa na tržištu, kao i da građani nisu skloni riziku", naveo je Gujaničić.

On je dodao da je prinos od 10 odsto koji je donela štednja u evrima tokom jedne decenije "zbrisan" jednom godinom inflacije.

"Ipak, ne postoji investicija koja na kratak rok može da pobedi dvocifrenu inflaciju, ulaganje je disciplina na duže staze", poručio je on.

Broker Branislav Jorgić smatra da su dobre mogućnosti za investiranje investiciono zlato i poljoprivredni proizvodi na berzi.

"Ulagači se tradicionalno okreću investicionom zlatu u doba kriza", rekao je Jorgić, dodajući da se danas najčešće ulaže u zlatne pločice, ređe u poluge, kao i da mali ulagači investiraju u zlato.

Ipak, kako ukazuje, ko investira u zlato mora da računa "na dugi rok".

"Ulaganje u zlato na kratak rok može dati špekulativne rezultate, ali je preporuka da se u njega ulaže tokom dužeg vremenskog perioda, a zato što čuva kupovnu moć *- predstavlja i oblik štednje", naveo je Jorgić.

Profesor Erić je na to dodao da ulaganja u zlato, kao i u nekretnine "umrtvljuje" kapital koji bi mogao da bude iskorišćen za finansiranje privrednog razvoja, kroz, na primer inicijalne javne ponude akcija kompanija na berzi.

Uzroci inflacije svuda u svetu su isti, ali je specifičnost Srbije, kako je naveo analitičar tržišta kapitala Erste Grupe Mladen Dodig, to što je kod nas - veći udeo hrane u rastu cena na malo.

"Nažalost, taj efekat pritiska druge sektore, pa cene ponekad i neopravdano rastu. Ali ne možete prodavca kriviti što tako pokušava da zaštiti svoju marginu. Povratak u okvire ciljane inflacije od dva odsto će biti postepen, u drugoj polovini 2024. godine ili tokom 2025. godine, ali je jako teško to proceniti", dodao je Dodig.

Teme

štednja inflacija

Komentari 17

Hronološki Najpopularniji

Pavle

15.07.2023 • 14:18

Sramota me, ali bolje ikad nego nikad, što tek sad shvatam da ne postoje ti imaginarni ljudi sa ušteđenih 100 evra mesečno. Meni se nekad prividno desi pa me zavaralo.
Kao što niko nema onu prosečnu platu, tako je i imovinsko stanje podeljeno u dve grupe sa velikim rastojanjem između, praznim.
Naravno, prvi su oni što ne mogu da sastave kraj prihoda sa krajem meseca, a drugi oni koji ne mogu sve da potroše.

E, pa eto jedan utešni slučaj da bogati imaju problem koji siromašni nemaju: kako sačuvati ušteđeni keš od inflacije?

Odgovor je - lako. Ima više opcija, a zlato ne može da omane.

2 3 -1
Deda Lala

14.07.2023 • 08:09

Ne zaboraviti

Mi koji imamo malo vise godina jos pamtimo "staru deviznu stednju" koju je ondasnja drzava (koja je kanda bila malo i bolja od sadasnje) otela gradjanima i sve pojeo mrak...

14 5 +9
LoKaLnO TaNdRkAlO

14.07.2023 • 00:51

.

1. Investiciono zlato
2. Bilo kakve placeve u gradu koji kasnije mogu da se pretvore u parkinge (pa ih kasnije iznajmljivati).
3. Nista mi vise ne pada na pamet.

10 5 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.