Država protiv osiguranja u poljoprivredi: U prvom redu glasač, pa tek proizvođač
Nevolje su ovog leta zadesile srpskog seljaka. Najpre su drastično pale cene bezmalo svih poljoprivrednih proizvoda, potom je i nevreme drastično umanjilo rod.
Foto: 021.rs
Posebno su se na udaru našli uzgajivači vodećih ratarskih useva, potom i malina. Oba segmenta važe kao uporište srpske poljoprivrede, pa seljaci, i bez razmišljanja o poslovnoj orijentaciji, oslonac traže u pšenici i crnom bobičastom voću.
Sunovrat cena
No, ove sezone prvo je na berzama pala cena pšenici, sa lanjskih 38-40 na preskomnih 18-19 dinara po kilogramu. Potom je i cena malini u veleprodaji po Evropi sa četiri i po snižena na ispod dva evra po kilogramu.
Niže nego ikada u poslednjih četrdeset godina, pa ne iznenađuje da će, ako se do kraja sezone ništa ne promeni, u gubitku biti ne samo uzgajivači, već i hladnjičari, skladištari i izvoznici, decenijama navikli da itekako profitiraju od plasmana srpskih agrarnih roba po inostanstvu.
Kada su se svi našli u čabru, neko se dosetio da priupita šta je sa osiguranjem. U Evropskoj uniji kada naiđe loša sezona, osiguravajuće kuće reaguju povećavajući doplatu seljanima do takozvane garantovane cene za rod. Nije reč o punoj nadoknadi, već ceni koja paoru obezbeđuje da nekako preživi do naredne sezone.
Zaboravljeno osiguranje
Pokazalo se da u Srbiji osiguranje useva ne samo da nije obavezno, već, zapravo, ne funkcioniše. Osigurano je jedva petnaest odsto obradivih njiva i to pre svega za slučaj udara groma, požara i poplave.
Može se reći da osiguravaju samo paori sa više od sto hektara pod obradom, dok seljaci sa manje od pet hektara u posedu, a takvih je oko 450.000 u Srbiji, i ne pomišljaju da uplate premiju definisanu na dva do dva i po odsto prosečne cene useva unazad desetak godina. Kod stočara je osiguranje još manje razvijeno, obuhvata jedva pet odsto ukupnog broja grla.
Dva su razloga zašto su ovdašnji paori na svetlosnu milju od zaštite protiv drastičnih tržišnih poremećaja. Umesto da su, kao što je u razvijenom svetu, procenitelji štete samostalne poslovne kuće koje "žive" od kvaliteta sopstvenih rezultata, kod nas su u sklopu osiguravajućih kuća. Drugim rečima, objektivnom procenom oni bi novac izvlačili sami sebi, a baš toliko šašav niko nije.
Manje od tri hektara
Naravno da je država namerno učinila propust i svesna je da je osiguranje učinila marginalnim u funkcionisanju srpskog agrara. No, time je dobila priliku da u slučaju većih nevolja uskače i seljacima ponudi pomoć iz budžeta. Tako je država seljake, a to je daleko najveći izborni resurs, praktično vezala za sebe.
Svejedno što je reč o ne malom pritisku na državnu kasu. Novac se nekako nađe. Istina, nadoknade su sasvim skromne, ali nepogodom ugroženom seljaku svaka para dobro dođe. Zato, za razliku od paora u Evropi, srpski seljak kada grmi i seva misli na "majčicu državu". Zna odakle mu dolazi sića da bar minimalno nadopuni u nevolji izgubljeno.
Glasač ili proizvođač
Na čudan način mešanje države u gotovo svaki kutak agrara je i logičan. U zemlji gde je više od 75 odsto zemljišnih poseda manje od tri hektara, seljaci su unapred u velikoj meri socijalna kategorija. Takvom shvatanju seljačkih porodica primeravaju se i oblikuju i druge forme podrške poljoprivredniku ili selu. Svaka od njih mnogo više liči na socijalnu pomoć nego na ekonomsku meru razvoja.
Izrazitim uplivom države u agrar, na srpski način postiže se upavo ono što se formalno želi izbeći - čvrsta povezanost seljaka sa državom. Umesto da paor poslovanje vezuje za tržište, pri čemu posebni mehanizmi, poput osiguranja, deluju kada su oscilacije prevelike, ostaje pod skutom države. Dakle, u prvom redu glasač, tek potom proizvođač.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Paušalci "izvisili" za staž obećan podsticajnom merom za zapošljavanje
20.04.2025.•
3
Podsticajna mera države trebalo je da amortizuje posledice testa samostalnosti i obračun sa angažovanjem paušalaca kao poreski jeftinijim rešenjem od angažovanja stalno zaposleni.
Više cene struje za privrednike u Srbiji - manje šanse na tržištu?
20.04.2025.•
2
Cilj Elektroprivrede Srbije je, prema rečima direktora, da struja za građane ne poskupi dok su, s druge strane, privrednicima već stigli novi računi sa uvećanom cenom električne energije.
Zbog carinskog rata: Avion Boing koji je naručila Kina vratio se u SAD
20.04.2025.•
0
Avion kompanije Boing, koji je naručila kineska avio-kompanija, vraćen je u proizvodni centar u SAD, prema svemu sudeći zbog carinskog rata na relaciji Vašington-Peking.
Radonjić: To da je Srbija ekonomski tigar - bušna priča, ne čudi da se godišnje odseli 40.000 ljudi
20.04.2025.•
31
Narativ o Srbiji kao ekonomskom tigru je "bušna priča" kada se zaviri u realne podatke.
Više od 4.500 prijava za kredite za mlade: "Najveći izazov pronaći nekretninu"
19.04.2025.•
12
Za mesec dana programa stambenih kredita za mlade podneseno je više od 4.500 prijava.
.jpg "Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno")
Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno
19.04.2025.•
3
Kreditna istorija građana direktno utiče na finansijske mogućnosti, a postoji način i kako mi sami možemo da pristupimo tim informacijama.
Trgovci u Severnoj Makedoniji od danas moraju da objavljuju sve cene na internetu
18.04.2025.•
4
Trgovinske firme u Severnoj Makedoniji od danas moraju da na svojim internet sajtovima objavljuju cene svih proizvoda koje nude.
Objavljene nove cene goriva u narednih osam dana
17.04.2025.•
3
Cene benzina i evrodizela u narednih osam biće niže za po tri dinara u odnosu na prethodnih nedelju dana.
Rublja postala valuta sa "najboljim kursom na svetu"
17.04.2025.•
11
Ruska rublja postala je valuta sa najboljim kursom na svetu, preneo je britanski list "Dejli mejl".
Temu i Šejn dižu cene zbog Trampovih carina
17.04.2025.•
4
Kineski brendovi onlajn prodavnica Temu i Šejn podići će cene svojih proizvoda sledeće nedelje.
Ima li mesta za novu rafineriju u Srbiji?
16.04.2025.•
9
Pretnja sankcijama još jednom aktuelizuje pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u Srbiji.
NLB Banka Banja Luka i Mastercard poklanjaju 2.500 evra za najbolja webshop rešenja na Konverziji
16.04.2025.•
0
Ovog aprila u Banjaluci, Konverzija osim što donosi više od 20 vrhunskih predavanja i konkretne lekcije iz prakse, konferencija nudi i dodatni stimulans za sve vlasnike web shopova.
SAD bi Kini mogle da uvedu carine od 245 odsto
16.04.2025.•
4
Sjedinjene Američke Države bi mogle da uvedu Kini carine do 245 odsto, objavila je Bela kuća.
Japan optužio Gugl za kršenje antimonopolskih zakona
15.04.2025.•
0
Japansko regulatorno telo je danas optužilo američkog tehnološkog giganta Gugl za kršenje antimonopolskih zakona, ponavljajući slične poteze u SAD i Evropi.
Predsednik Stelantisa: Automobilska industrija u Evropi i SAD u opasnosti
15.04.2025.•
3
Automobilska industrija je u opasnosti i u SAD i u Evropi, upozorio je predsednik grupe Stelantis Džon Elkan, navodeći kao razlog povećanje carina kao i plan za smanjenje emisija štetnih gasova.
Vlada spasava poslednju železaru u Britaniji
15.04.2025.•
0
Vlada Velike Britanije saopštila je da je kupila dovoljno sirovina da bi poslednje britanske visoke peći za proizvodnju čelika nastavile da rade "narednih nedelja".
Kina zabranjuje kupovinu od Boinga
15.04.2025.•
1
Kina je naložila svojim avio-kompanijama da obustave sve buduće isporuke aviona američkog proizvođača Boing, kao odgovor na nove američke carine koje je predsednik Donald Tramp uveo na kinesku robu.
RZS: Mali rast broja izdatih građevinskih dozvola
15.04.2025.•
0
Republički zavod za statistiku saopštio je da je u februaru izdato 1.817 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Pada cena zlata sa rekordnog maksimuma: Ipak, ostaje iznad 3.200 dolara po unci
14.04.2025.•
1
Cene zlata pale su za 0,4 odsto sa rekordnog nivoa od 3.245,42 dolara po unci.
Rani prolećni mraz "pao na behar", na voće: Ugrožene kajsija, trešnja, šljiva i breskva
13.04.2025.•
0
Kajsije, šljive, trešnje i breskve našle su se na udaru mraza zbog iznenadnog zahlađenja i snega koji je prethodnih dana padao u Zapadnoj Srbiji.
Objavljen pravilnik o novim propisima za pelet i brikete: Laboratorijska analiza na štetne materije
13.04.2025.•
2
Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da je donet pravilnik o novim propisima za pelet i brikete.
Komentari 10
ZMarkovic
neko iz mase
scp - 096
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar