Država protiv osiguranja u poljoprivredi: U prvom redu glasač, pa tek proizvođač
Nevolje su ovog leta zadesile srpskog seljaka. Najpre su drastično pale cene bezmalo svih poljoprivrednih proizvoda, potom je i nevreme drastično umanjilo rod.
Foto: 021.rs
Posebno su se na udaru našli uzgajivači vodećih ratarskih useva, potom i malina. Oba segmenta važe kao uporište srpske poljoprivrede, pa seljaci, i bez razmišljanja o poslovnoj orijentaciji, oslonac traže u pšenici i crnom bobičastom voću.
Sunovrat cena
No, ove sezone prvo je na berzama pala cena pšenici, sa lanjskih 38-40 na preskomnih 18-19 dinara po kilogramu. Potom je i cena malini u veleprodaji po Evropi sa četiri i po snižena na ispod dva evra po kilogramu.
Niže nego ikada u poslednjih četrdeset godina, pa ne iznenađuje da će, ako se do kraja sezone ništa ne promeni, u gubitku biti ne samo uzgajivači, već i hladnjičari, skladištari i izvoznici, decenijama navikli da itekako profitiraju od plasmana srpskih agrarnih roba po inostanstvu.
Kada su se svi našli u čabru, neko se dosetio da priupita šta je sa osiguranjem. U Evropskoj uniji kada naiđe loša sezona, osiguravajuće kuće reaguju povećavajući doplatu seljanima do takozvane garantovane cene za rod. Nije reč o punoj nadoknadi, već ceni koja paoru obezbeđuje da nekako preživi do naredne sezone.
Zaboravljeno osiguranje
Pokazalo se da u Srbiji osiguranje useva ne samo da nije obavezno, već, zapravo, ne funkcioniše. Osigurano je jedva petnaest odsto obradivih njiva i to pre svega za slučaj udara groma, požara i poplave.
Može se reći da osiguravaju samo paori sa više od sto hektara pod obradom, dok seljaci sa manje od pet hektara u posedu, a takvih je oko 450.000 u Srbiji, i ne pomišljaju da uplate premiju definisanu na dva do dva i po odsto prosečne cene useva unazad desetak godina. Kod stočara je osiguranje još manje razvijeno, obuhvata jedva pet odsto ukupnog broja grla.
Dva su razloga zašto su ovdašnji paori na svetlosnu milju od zaštite protiv drastičnih tržišnih poremećaja. Umesto da su, kao što je u razvijenom svetu, procenitelji štete samostalne poslovne kuće koje "žive" od kvaliteta sopstvenih rezultata, kod nas su u sklopu osiguravajućih kuća. Drugim rečima, objektivnom procenom oni bi novac izvlačili sami sebi, a baš toliko šašav niko nije.
Manje od tri hektara
Naravno da je država namerno učinila propust i svesna je da je osiguranje učinila marginalnim u funkcionisanju srpskog agrara. No, time je dobila priliku da u slučaju većih nevolja uskače i seljacima ponudi pomoć iz budžeta. Tako je država seljake, a to je daleko najveći izborni resurs, praktično vezala za sebe.
Svejedno što je reč o ne malom pritisku na državnu kasu. Novac se nekako nađe. Istina, nadoknade su sasvim skromne, ali nepogodom ugroženom seljaku svaka para dobro dođe. Zato, za razliku od paora u Evropi, srpski seljak kada grmi i seva misli na "majčicu državu". Zna odakle mu dolazi sića da bar minimalno nadopuni u nevolji izgubljeno.
Glasač ili proizvođač
Na čudan način mešanje države u gotovo svaki kutak agrara je i logičan. U zemlji gde je više od 75 odsto zemljišnih poseda manje od tri hektara, seljaci su unapred u velikoj meri socijalna kategorija. Takvom shvatanju seljačkih porodica primeravaju se i oblikuju i druge forme podrške poljoprivredniku ili selu. Svaka od njih mnogo više liči na socijalnu pomoć nego na ekonomsku meru razvoja.
Izrazitim uplivom države u agrar, na srpski način postiže se upavo ono što se formalno želi izbeći - čvrsta povezanost seljaka sa državom. Umesto da paor poslovanje vezuje za tržište, pri čemu posebni mehanizmi, poput osiguranja, deluju kada su oscilacije prevelike, ostaje pod skutom države. Dakle, u prvom redu glasač, tek potom proizvođač.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet nakon prodaje akcija Epla: "Teži" za 325 milijardi dolara u kešu
02.11.2024.•
1
Američki milijarder Voren Bafet trenutno poseduje više od 325 milijardi dolara u gotovini, nakon što je ove godine prodao nekoliko milijardi dolara vredne akcije kompanije Epl i Benk of Amerika.
Četvrtina zaposlenih bi pristala na manju platu samo da rade od kuće
02.11.2024.•
5
Oko 23 odsto zaposlenih u Srbiji pristalo bi na smanjenje zarade da bi zadržali mogućnost da rade od kuće.
U Srbiju moguć uvoz vozila starih i 24 godine: Ove godine će stići 130.000 polovnjaka
02.11.2024.•
7
Prosečna starost automobila u Srbiji 17 godina i jedina smo zemlja u regionu u kojoj je dozvoljen uvoz automobila sa euro 3 i 4 motorom.
Poreska uprava šalje rešenja frilenserima za porez iz 2019. godine
01.11.2024.•
1
Poreska uprava je utvrdila poreske obaveze frilensera, koji su od 1. januara do 31. decembra 2019. godine ostvarili prihode na osnovu naknade za autorska i srodna prava i naknade za izvršeni rad.
Ilić: U Srbiju se uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva, pitanje gde ono završi
01.11.2024.•
4
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Ilić kazao je da se u Srbiju nekontrolisano uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva.
EPS ugasio više od 100 blagajni za naplatu struje: Dodatni popusti za slanje računa na mejl
01.11.2024.•
7
Elektroprivreda Srbije (EPS) je ugasila 106 blagajni za naplatu električne energije.
Đedović Handanović: Ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklernih postrojenja do kraja godine
01.11.2024.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da očekuje da izmene Zakona o energetici budu u parlamentu do kraja godine.
Nove cene goriva: Pojeftinili dizel i benzin
01.11.2024.•
6
Dizel i benzin će danas od 15 sati na pumpama u Srbiji pojeftiniti za po jedan dinar po litru.
Kraj akcije "Najbolja cena": Vučevićeva bleda kopija Vučićevog populističkog čeda
31.10.2024.•
27
Akcija "Najbolja cena" privodi se kraju. Poslednji predviđeni dan akcije je 31. oktobar. I, nekako se dolazi da je prošlogodišnja "Bolja cena" bila bolje od ovogodišnje "Najbolje cene".
Vlada usvojila predloge finansijskih i poreskih zakona: Povećava se neoporezivi iznos zarade
31.10.2024.•
1
Vlada Srbije usvojila je danas set predloga zakona iz oblasti finansija, kao i set poreskih zakona.
Google kažnjen sa 20.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 dolara
31.10.2024.•
11
Rusija je kaznila Google novčanom kaznom u iznosu od neverovatnih 20 kvintilijardi dolara, nakon što je američki tehnološki gigant uklonio jedan ruski kanal sa Youtube-a.
Stelantis beleži dalji pad prodaje: Dva faktora koji utiču na to
31.10.2024.•
2
Grupa Stelantis, koja je matična kuća Pežoa, Fijata i Krajslera, beleži pad prodaje u trećem kvartalu ove godine od 27 odsto, na 33 milijardi evra.
SAD uvele sankcije za dve firme iz Srbije i Crne Gore zbog prodaje opreme Rusiji
31.10.2024.•
4
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije za skoro 400 novih pojedinaca i kompanija iz više desetina zemalja zbog pružanja vojne podrške Rusiji, među kojima su i dve firme iz Srbije i Crne Gore.
EU pokreće istragu protiv Temua zbog prodaje falsifikovanih i nebezbednih proizvoda
31.10.2024.•
4
Evropska komisija će otvoriti formalni postupak protiv kineske platforme za onlajn prodaju Temu kako bi ispitala da li krši pravila o suzbijanju prodaje nelegalnih proizvoda, prenosi Blumberg.
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune
31.10.2024.•
18
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune.
Za registrovana gazdinstva: Do 10. novembra subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru
30.10.2024.•
2
Do 10. novembra obezbeđena je subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru za sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u Srbiji.
Vučić bi sa trgovinskim lancima razgovarao o marži: Džaba sve kad je plata mala
30.10.2024.•
24
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je trgovinskim lancima da zarađuju na količini, a ne na visokim cenama.
Analiza pokazala: Srbiji će u narednoj deceniji biti potrebno bar 100.000 radnika
30.10.2024.•
9
Iako je potencijal za stvaranje zajedničkog tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana veliki, u praksi do radnih migracija ne dolazi i najveći deo migracija sa Zapadnog Balkana usmeren je na EU.
Građani Srbije u proseku uštede 6.500 dinara: "Savet je da to budu tri, četiri mesečne plate"
30.10.2024.•
8
Prosečna mesečna ušteđevina u 2024. godini iznosila je 6.500 dinara, što je za 500 dinara više nego u prošloj godini, rezultat je istraživanja, uoči 31. oktobra - Svetskog dana štednje.
Britanski maloprodajni lanac otvara prodavnice u Srbiji
30.10.2024.•
3
Prve prodavnice Miller Grupe u Srbiji biće otvorene tokom novembra i decembra na aerodromu "Nikola Tesla".
Zašto nam je sve skupo: Ekonomista smatra da su krivci država i pasivna regulatorna tela
29.10.2024.•
10
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da jedan od glavnih razloga zašto su cene u Srbiji, posebno prehrambenih proizvoda, više nego na drugim tržištima jesu upravo marže.
Komentari 10
ZMarkovic
neko iz mase
scp - 096
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar