Prevare sa kriptovalutama: Kako funkcionišu, ko su najčešće mete i kako se zaštititi?
Zbog prevara sa kriptovalutama početkom godine u dve povezane međunarodne akcije uhapšeno je 30 državljana Srbije.
Foto: Pixabay
Mediji su pisali o Beogradu kao srcu istrage o kripto prevari, a uz Srbiju istraga je sprovedena i u Bugarskoj, Nemačkoj, Estoniji i na Kipru. Među oštećenima u ovim prevarama uglavnom su bili strani državljani, a stručnjaci upozoravaju da lažni brokeri vrebaju na društvenim mrežama nudeći ogroman profit za vrlo kratko vreme.
Kako funkcionišu prevare?
Stručnjaci koji posluju na kripto tržištima kažu da iako se kriptovalute smatraju za jednu od najsigurnijih i najbezbednijih imovina na svetu, postoji ogroman broj prevara.
Igor Mirković iz kriptomenjačnice ECD za Euronews Srbija objašnjava da su se sve prevare koje postoje sada u oblasti kriptovaluta dešavale ranije na finansijskom tržištu.
"Ovo je nešto što je već viđeno, samo je sada u obliku kripta. Oni su iskoristili prednost kripta koji doskora nije bio regulisan, nije opšteprihvaćen, usko je povezan sa novcem i smatra se novcem, a iskoristili su ga da bi profitirali na manjku edukacije ljudi", objašnjava on.
Navodi da postoji više načina na koji lažni brokeri varaju ljudi, koje "pecaju" po društvenim mrežama.
"Česta je situacija da se prevaranti javljaju ljudima tražeći im novac za neke dobrotvorne svrhe, donacije, operacije u formi kripta. Obično su stranci ti koji su ugroženi. Česta je prevara i da se traži uplata neke kriptovalute kako bi se one rudarile u zamenu za određeni profit posle nekog vremena", kaže on.
Navodi i da su prevaranti u stanju da lažiraju dokaze.
"U stanju su da pokažu da su sredstva korisnika skočila, da sa uplaćenih npr. 1.000 evra sada imaju 10.000, a u momentu kada žele da povuku sredstva ti lažni brokeri nestaju ili traže još uplata kako bi izmirili neke fiktivne troškove povlačenja", objašnjava on.
Upravo to je bila i šema po kojoj su radili uhapšeni u dve odvojene akcije početkom godine.
Kako je za RSE pojasnio tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković, finansijska operacija počinjala je oglasom na društvenim mrežama koji treba da privuče žrtvu. Reklamirala se trgovina različitih finansijskih proizvoda, od kriptovaluta do akcija, a klikom na reklamu sa društvenih mreža dolazilo se do sajta na kome se simulira berzanska trgovina ili kupovina kriptovaluta.
Stamenković dodaje kako je ovaj sajt bio savršeno napravljen i izgledao kao sajt brokerske kuće koja se zaista bavi onlajn trgovinom finansijskim proizvodima.
"Ceo taj svet takozvane trgovine ne postoji. Platforma je na serveru ovih firmi i nije povezana ni na jedno pravo tržište novca, kriptovaluta ili bilo čega drugog", objašnjava tužilac Stamenković.
Prema njegovim rečima, za razliku od ranijih slučajeva kada je sav novac uziman na samom početku, ovde je jedan deo novca isplaćivan, da bi do zatvaranja računa dolazilo kada žrtva polako krene da gubi novac ili čak odlazi u minus.
Ko su glavne mete prevaranata?
U ovim slučajevima žrtve su bili stranci, najviše građani Nemačke. Prema rečima Mirkovića, glavna meta prevaranata su ljudi koji su novi u kriptoindustriji, koji su u nekoj fazi istraživanja i nesigurni da li da pokušaju ili ne.
"Oni imaju 1.001 pitanje i nedoumicu. Nije im povrh svega najjasnije kako cela kriptoindustrija funkcioniše, kako kupuju, kako prodaju, gde trguju i onda se tu javljaju kriptoprevaranti koji njima nude lažne savete i na kraju - tako ih prevare. To su, nažalost, manje tehnološki pismeni ljudi, koji su zainteresovani i vide neki potencijal u bitkoinu, kriptovalutama, ali mislim da su njihove oči uprte u profit i samim tim prevaranti imaju šlagvort da im obećaju neku zaradu, da im ponude asistenciju", kaže on.
Dodaje da prevaranti za mahinacije koriste kriptovalute baš zato što su dosta anonimne i nisu toliko lake za praćenje.
"Državni organi poput policije, tužilaštva i sudova nisu toliko ispraksirani na temu kriptoprevara i često ti procesi onda traju i traju i prevaranti vide kripto kao pogodno tlo za manipulaciju ljudima i prevare", objašnjava on.
Kako se zaštiti od kriptoprevara?
Prema rečima Mirkovića, kako bi se ljudi zaštitili od prevara neophodna je početna edukacija, a dve stvari su najbitnije. Jedna od njih je način na koji čuvate kripto valute, a savet je da samo vi imate pristup njima.
"Kriptovalute trebaju da budu u vašem novčaniku, bilo da je u pitanju kriptonovčanik na vašem telefonu, bilo da je neki hardverski novčanik. Bitno je da budu u vašim rukama i da nikome ne poverujete to. Retko ko ima dobre namere kada čuva nečije tuđe kriptovalute. Obično ljudi nude mogućnost čuvanja kasnije i menadžementa, a na kraju i prevare ljude. Kriptovalute u vašim rukama su jedino bezbedne", naglašava on.
Druga bitna stvar je način na koji se rukuje kriptovalutama i staloženost kada je u pitanju zarada. Alarm, kažu stručnjaci, treba da se upali kad vam neko ponudi nerealnu zaradu za vrlo kratko vreme.
"Jako česta prevara su lažni brokeri na društvenim mrežama. Nemoguće je ostvariti neki apsurdan profit preko noći, a oni upravo to nude. Nude da u roku od mesec dana na neki iznos mogu da dupliraju, upetostruče, čak i udesetostruče investiciju. To se ne dešava ni na jednom tržištu kapitala, pa ni ovde. Ljudi tu moraju da budu malo staloženi. To je jako teško, jer su prevaranti u stanju da lažiraju dokaze", kaže Mirković ističući da niko ne može da generiše tako silan profit za tako kratko vreme.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Odlazak iz Rusije zapadne kompanije koštao skoro 14 milijardi dolara
23.02.2025.•
0
Odlazak iz Rusije koštao je zapadne kompanije skoro 14 milijardi dolara, preneli su ruski mediji.
U Britaniji se svakog dana zatvori jedan pab, traži se hitna akcija vlade
23.02.2025.•
0
U Velikoj Britaniji je tokom prošle godine svakih nedelju dana vrata zauvek zatvorilo prosečno oko šest pabova, što je rezultiralo gubitkom oko 4.500 radnih mesta.
Srbija nema zakon kojim bi nacionalizovala NIS
23.02.2025.•
7
Kako se primiče 25. februar, odnosno dan D za primenu sankcija NIS-u, tako se u javnosti povećava broj spekulacija o mogućim rešenjima.
Samo tri evropske zemlje imaju skuplji dizel od Srbije
23.02.2025.•
10
Poslednje poskupljenje goriva u Srbiji izjednačilo je cene sa onima u razvijenim evropskim državama.
NIN: NIS je Rusima samo deo paketa u pregovorima sa SAD, stav Moskve je da to nije "posao" Srbije
22.02.2025.•
36
Stav Moskve je da rešavanje problema poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) nije "posao" Srbije, već prvenstveno stvar pregovora koji treba da se vode na relaciji Rusije i SAD, piše NIN.
Stočarstvo u Srbiji "zlatnog doba": Više od 50.000 goveda izgubljeno u 2022. godini
21.02.2025.•
4
Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
21.02.2025.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Banke u subotu gase račune NIS-a: Da li će biti zatvorene pumpe?
21.02.2025.•
34
Banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom, piše Nova ekonomija.
Danas bojkot benzinskih pumpi: "Akcize ne bi smele da budu toliko velike"
21.02.2025.•
16
Inicijativa Politički sindikat pozvala je građane da danas ne sipaju gorivo i bojkotuju benzinske pumpe.
Evropski komesar: Reciprocitet carina sa SAD treba da bude od koristi za sve
20.02.2025.•
0
Ako EU ne odbaci princip recipročnih carina koje američki predsednik želi da uvede, onda taj reciprocitet treba da bude od koristi za sve, izjavio je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.
Vučić: Počeo izvoz "fijat pande" iz Kragujevca
20.02.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas počeo izvoz električnih automobila "fijat panda".
Sve veći broj starijih radi i posle penzionisanja: Penzija nedovoljna za život
20.02.2025.•
8
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje.
Gugl će platiti Italiji 326 miliona evra nakon optužbi za utaju poreza
19.02.2025.•
1
Italijanski tužioci danas su saopštili da će obustaviti istragu o utaji poreza protiv kompanije Gugl nakon što je pristala da plati 326 miliona evra u okviru nagodbe.
Veliki pad profita EPS-a
19.02.2025.•
20
Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. godini pokazali su nagli pad profitabilnosti - sa 958 miliona evra u 2023. godini profit je pao na svega 200 miliona evra.
NBS: Međugodišnja inflacija u januaru iznosila 4,6 odsto
19.02.2025.•
1
Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto dok su na mesečnom nivou, cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, navodi Narodna banka Srbije.
Efektiva: Sledi bojkot pojedinačnih trgovinskih lanaca na sedam do 10 dana
18.02.2025.•
58
U Srbiji je, nakon jednodnevnog, prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca.
NIS sutra unapred isplaćuje plate, banke im obustavljaju međunarodna plaćanja 28. februara
18.02.2025.•
16
Poslovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) najavilo je zaposlenima da će u sredu unapred dobiti februarsku platu, piše danas Kompas-info.
Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
18.02.2025.•
6
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Džonson elektrik vratio skoro milion evra subvencija državi: Bez posla ostaje 300 ljudi
17.02.2025.•
10
Ugovorom iz 2016. godine, Džonson elektrik trebalo ie da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali pre nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Odlaganje roka ili uvođenje sankcija NIS-u: Evo šta je realnije
17.02.2025.•
6
Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, odnosno za nedelju dana.
Od Mobtela, preko NIS-a i rudnika bakra u Boru, do SBB-a: Najvrednije kompanije prodate u Srbiji
16.02.2025.•
14
Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija.
Komentari 1
Srđan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar