Zašto Evropljani već sada razmišljaju o zimi?
Od srede 9. avgusta stanovnici Evrope "ne znaju" šta ih više muči, nezapamćene vreline protkane čestim olujnim nevremenima ili briga za grejanje tokom dolazeće zime.
Foto: Pixabay
I dok su nevolje zbog letnje jare uobičajene, zabrinutost za život tokom zimskih dana iznenađuje. Međutim, razlog je veoma konkretan.
Tog dana cena gasa na evropskim berzama je narasla za preko 40 odsto. Dok je u utorak megavatsat gasa koštao 30 evra, dan kasnije za istu snagu je trebalo da se izdvoji 43 evra. Bio je to udar koji je žitelje Berlina, Pariza, Rima, Amsterdama, podsetio na prošlu godinu kada je cena povremeno dostizala i 250 evra po megavatsatu.
Štrajk u Australiji
Ipak, mora da postoji neki direktan razlog za toliki skok cene? Postoji, a dogodio se, gotovo neverovatno, u Australiji.
Radnici nekoliko tamošnjih naftnih kompanija su najavili štrajk za početak septembra zahtevajući povećanje zarada i sigurnosti radnih mesta. U suprotnom, umanjuju rad za četvrtinu radnog vremena, potom, ukoliko poslodavci ne uvaže zahteve, postupno bi pojačavali intenzitet bojkota rada.
Na čuđenje otkud da jedna najava u osnovi lokalnog događaja, kakav je štrajk, u nekoliko australijskih kompanija tako dramatično utiče na 11.000 kilometara udaljeni Stari kontinent, objašnjenje je u činjenici da je Australija sa 82,3 miliona tona godišnje najveći izvoznik tečnog naftnog gasa (LNG). Za njom slede SAD sa 81,2 i Katar sa 79,8 miliona tona. Potonjih dvadesetak zemalja većih izvoznika su neuporedivo manji.
Kvar u Norveškoj, spor u Sahari
Sa druge strane, Evropska unija je gotovo sasvim prekinula dugogodišnji uvoz gasovodima iz Rusije, pa bi trebalo da se pronađe zamena za otprilike 180 milijardi kubika gasa koliko je prosečno svake godine stizalo sa ruskih gasnih polja. Ogromnu količinu treba nadomestiti, to nije lako uprkos silnim naporima i ulaganjima evropskih država.
Pojačan je uvoz gasovodima iz Norveške, ali, kao i lane, i ovog leta kasne radovi na održavanju izvozne gasne mreže ove severne zemlje, što je za 20 odsto umanjilo tekuću isporuku. Cilj je da se uveća uvoz iz Alžira i tu su mogućnosti znatno veće.
Međutim, suprotstavljeni stavovi o Zapadnoj Sahari između Alžira i Maroka, preko koga ide važan gasovod iz Iberijskog poluostrva, doveo je do stopiranja gasovoda i svođenja alžirskih isporuka za Španiju i Portugaliju na trećinu ranijih, pa će Alžir moći jedino da Italiji, umesto dosadašnjih 9,5 milijardi kubika godišnje, isporuči i više od 22 miljarde.
Oslonac na LNG
Nevolja po Evropljane je i što je voda Atlantskog okeana sve toplija, predviđaju se duži periodi nepogoda tokom jeseni, čime će dolazak LNG tankera iz SAD biti bitno usporen. Pokušaj da se energija štedi doveo je do pada potrošnje gasa od samo tri odsto - suviše dugo se živelo lagodno da bi se sada štedelo na osnovnoj potrebi kakva je energija. Potreba za gasom umanjena je desetak odsto prelaskom na druge izvore energije tamo gde se moglo, mnogo manje nego što se očekivalo.
Stoga je Evropa izlaz našla u osloncu na tečni naftni gas. Lane je umesto nekadašnjih 17, 18 milijardi kubika, na ovaj način pribavljeno više od 75 milijardi kubika. LNG tankeri stižu sa raznih strana, i iz Rusije, ali nema ih dovoljno, pa su evropske države uspele da obezbede nabavku LNG-a približnu prošlogodišnjoj.
To je lane bilo dovoljno samo zahvaljujući rekordno blagoj zimi i poprilično prinudnoj uštedi učinjenoj pomoću ekstremno visoke cene gasa na tržištu, povremeno i 250 evra po megavatsatu. Čini se da će cena i ove zime ići primetno naviše. I pre aktuelnih nedaća predviđalo se da će do januara dostići 62, a sada su prognoze uvećane za dodatnih petnaestak evra po megavatsatu.
Skupo bez ruskog gasa
Prodavci LNG zameraju Evropljanima da su previše verovali u priču "zelenih" o vodoniku koji će već do 2030. godine u velikoj meri zameniti gas. Godinama su Evropljani izbegavali da sklapaju dugogodišnje ugovore, pa su se stalni veći LNG izvoznici usmerili prema azijskim zemljama, tim pre što su Kina, Japan i Severna Koreja pouzdani i izuzetno veliki kupci, dok se Brisel oslonio na spot tržišta, gde je cena obično viša i svakodnevno snažno osciluje.
Sada je, međutim, i vodećim izvoznicima teško da veće kolčine preusmere ka Starom kontinentu i tako dovedu u pitanje puno i redovno snabdevanje najvećih i višedecenijskih azijskih kupaca.
Ni to što će u narednih nekoliko sezona najveći eksporteri povećati izvoz, Katar za deset, Australija za jednaest miliona tona godišnje, neće mnogo pomoći Evropljanima. Stare mušterije iz Azije već su najavile povećanje potražnje.
Očigledno, Evropljanima preostaje da štede i strahuju za hladne zimske dane. Napuštanje gasa iz Rusije izvedeno je prebrzo. Nisu usamljena ni mišljenja da Stari kontinent nema boljeg i odgovornijeg dobavljača gasa od Rusije, te da će svako drugo rešenje biti nepovoljnije, manje pouzdano i znatno skuplje.
.jpg "Nove cene goriva: Benzin skuplji za četiri, dizel za pet dinara")
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Padaju u nesvest od loših uslova rada, a ako premaše normu dobiju - aplauz, slatkiš ili sok
02.04.2025.•
0
U Srbiji postoji 1.687 registrovanih fabrika u sektoru tekstila, odeće, kože i obuće, a broj registrovanih zaposlenih u ovoj oblasti je 60.725.
"Jedno je što pričaju u medijima o kreditima za mlade, a drugo je kad dođeš u banku"
02.04.2025.•
0
"Sine, jedno je što pričaju u medijima o kreditima za mlade, a drugo je kad dođeš u banku."
Poljoprivrednici nisu dobili podsticaj do 1. aprila kako je obećala Vlada Srbije
01.04.2025.•
15
Poljoprivrednicima do danas nije isplaćen osnovni podsticaj od 18.000 dinara po hektaru, iako je sporazumom iz oktobra pošle godine obećano da će dobiti novac do 1. aprila.
Fon der Lajen: EU ima odgovor na američke carine, ali radije bi da pregovara
01.04.2025.•
0
EU ima ozbiljan plan za odgovor na carine koje je uveo i koje bi trebalo da uvede američki predsednik Donald Tramp, iako bi radije pregovarala o rešenju, kaže predsednica Evropske komisije.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije porasla u prva dva meseca, deficit veći za 47 odsto
31.03.2025.•
4
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva dva meseca iznosila je 11,1 milijardu evra i bila je 4,7 odsto viša nego nego u isto vreme prošle godine saopštio je Republički zavod za statistiku.
Ministarstvo poljoprivrede: U Srbiji nema sumnje niti potvrđenog slučaja slinavke i šapa
31.03.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da u Srbiji nije zabeležena nijedna sumnja, niti potvrđen slučaj slinavke i šapa, kao i da je poslednji slučaj te bolesti registrovan 1996. godine, na Kosovu.
Sankcije NIS-u: Moljakanje Amerike
31.03.2025.•
12
Po drugi put je odložena primena američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije i narod je odahnuo.
AIK banka pripojila Eurobank direktnu banku
31.03.2025.•
4
AIK banka je saopštila da je završila proces pripajanja Eurobank direktne i od danas spojena banka posluje pod novim imenom AikBank ad Beograd i sa novim vizuelnim identitetom.
Programeri više nisu najplaćeniji u Srbiji, prestiglo ih jedno zanimanje
31.03.2025.•
25
Programeri više nisu najplaćenije zanimanje u Srbiji, budući da su najveći prosek zabeležili zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte i on je iznosio 332.994 dinara.
Šta znači novo odlaganje sankcija NIS-u: "Kupovina" vremena kao uvod u trajno rešenje?
30.03.2025.•
12
Sjedinjene Američke Države (SAD) odložile su u petak Naftnoj industriji Srbije (NIS) uvođenje sankcija za još 30 dana, što znači da je novi rok 28. april.
Anketa PKS: Polovina preduzeća trpi posledice političke krize
30.03.2025.•
9
Skoro polovina od 378 kompanija koje je Privredna komora Srbija (PKS) anketirala trpi "direktne i vrlo značajne posledice" zbog političke krize i blokada koje se organizuju širom države.
Više od 10 stranih kompanija koje su dobile državne subvencije otišlo, a krenuo novi talas otkaza
30.03.2025.•
10
Deo stranih kompanija koje su godinama dobijale subvencije i podsticaje od države, otpušta zaposlene, dok neke zatvaraju pogone u Srbiji.
Koliko bi mogla da iznosi rata kredita za mlade nakon šest godina otplate: Ovo je računica
30.03.2025.•
21
Krediti za mlade sa jedan odsto učešća odobravaju, za sada, tri banke. Unikredit, NLB Komercijalna i Poštanska štedionica.
Ukrajina se u ratu davi u dugovima, a isto je čeka i u miru: Kako će vratiti pare?
30.03.2025.•
5
Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat.
Objavljen kalendar poreskih obaveza firmi za april
30.03.2025.•
0
Poreska uprava objavila je poreski kalendar firmi za april.
Novi pokušaji da se privrednici prevare da uplate za upis u registar: APR izdao upozorenje
30.03.2025.•
0
Poslednjih dana na adrese privrednika ponovo stižu koverte sa uplatnicama i uputstvom da u roku od pet dana uplate novac radi upisa u registar, odnosno takozvanu "Poslovnu bazu".
Iz budžetske rezerve još 224 miliona Fudbalskom savezu Srbije
29.03.2025.•
13
Vlada Srbije u tehničkom mandatu donela je rešenje o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve na osnovu kojeg je pre dva dana Fudbalskom savezu Srbije (FSS) dato 224,2 miliona dinara.
Agencija za restituciju: Isplata četvrtog krupa akontacije obeštećenja počinje 31. marta
29.03.2025.•
2
Agencije za restituciju obavestila je korisnike restitucije da će isplata četvrtog kruga akontacije obeštećenja početi u ponedeljak 31. marta.
NIS: Odložene sankcije, poslovanjem nismo doprineli ovoj akciji koja ugrožava rad kompanije
29.03.2025.•
0
Kompanija NIS saopštila je da je Ministarstvo finansija SAD izdalo novu, specijalnu licencu kojom je stupanje na snagu sankcija u punom obimu prema toj kompaniji odloženo do 28. aprila.
Živadinović: Obustavljeno analiziranje meda u Srbiji, neko iz ministarstva to koči
29.03.2025.•
6
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović izjavio je da je Uprava za veterinu pre više od mesec dana prestala da analizira kvalitet i bezbednosti meda.
Projekat "eCarina" do kraja 2027. godine: Bez administracije, papirologije, dugog čekanja...
29.03.2025.•
7
Projekat "eCarina" planirano je da počne da se primenjuje do septembra 2027. godine, navodi pomoćnica direktora Uprave carina Sektora za carinske postupke Nataša Mirković.
Komentari 4
Brat Putin i brat Si
Anonimus
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar