Zašto Evropljani već sada razmišljaju o zimi?

Od srede 9. avgusta stanovnici Evrope "ne znaju" šta ih više muči, nezapamćene vreline protkane čestim olujnim nevremenima ili briga za grejanje tokom dolazeće zime.
Zašto Evropljani već sada razmišljaju o zimi?
Foto: Pixabay
I dok su nevolje zbog letnje jare uobičajene, zabrinutost za život tokom zimskih dana iznenađuje. Međutim, razlog je veoma konkretan. 
 
Tog dana cena gasa na evropskim berzama je narasla za preko 40 odsto. Dok je u utorak megavatsat gasa koštao 30 evra, dan kasnije za istu snagu je trebalo da se izdvoji 43 evra. Bio je to udar koji je žitelje Berlina, Pariza, Rima, Amsterdama, podsetio na prošlu godinu kada je cena povremeno dostizala i 250 evra po megavatsatu.
Štrajk u Australiji
 
Ipak, mora da postoji neki direktan razlog za toliki skok cene? Postoji, a dogodio se, gotovo neverovatno, u Australiji. 
 
Radnici nekoliko tamošnjih naftnih kompanija su najavili štrajk za početak septembra zahtevajući povećanje zarada i sigurnosti radnih mesta. U suprotnom, umanjuju rad za četvrtinu radnog vremena, potom, ukoliko poslodavci ne uvaže zahteve, postupno bi pojačavali intenzitet bojkota rada.
Na čuđenje otkud da jedna najava u osnovi lokalnog događaja, kakav je štrajk, u nekoliko australijskih kompanija tako dramatično utiče na 11.000 kilometara udaljeni Stari kontinent, objašnjenje je u činjenici da je Australija sa 82,3 miliona tona godišnje najveći izvoznik tečnog naftnog gasa (LNG). Za njom slede SAD sa 81,2 i Katar sa 79,8 miliona tona. Potonjih dvadesetak zemalja većih izvoznika su neuporedivo manji.
 
Kvar u Norveškoj, spor u Sahari
 
Sa druge strane, Evropska unija je gotovo sasvim prekinula dugogodišnji uvoz gasovodima iz Rusije, pa bi trebalo da se pronađe zamena za otprilike 180 milijardi kubika gasa koliko je prosečno svake godine stizalo sa ruskih gasnih polja. Ogromnu količinu treba nadomestiti, to nije lako uprkos silnim naporima i ulaganjima evropskih država.
 
Pojačan je uvoz gasovodima iz Norveške, ali, kao i lane, i ovog leta kasne radovi na održavanju izvozne gasne mreže ove severne zemlje, što je za 20 odsto umanjilo tekuću isporuku. Cilj je da se uveća uvoz iz Alžira i tu su mogućnosti znatno veće. 
 
Međutim, suprotstavljeni stavovi o Zapadnoj Sahari između Alžira i Maroka, preko koga ide važan gasovod iz Iberijskog poluostrva, doveo je do stopiranja gasovoda i svođenja alžirskih isporuka za Španiju i Portugaliju na trećinu ranijih, pa će Alžir moći jedino da Italiji, umesto dosadašnjih 9,5 milijardi kubika godišnje, isporuči i više od 22 miljarde.
 
Oslonac na LNG
 
Nevolja po Evropljane je i što je voda Atlantskog okeana sve toplija, predviđaju se duži periodi nepogoda tokom jeseni, čime će dolazak LNG tankera iz SAD biti bitno usporen. Pokušaj da se energija štedi doveo je do pada potrošnje gasa od samo tri odsto - suviše dugo se živelo lagodno da bi se sada štedelo na osnovnoj potrebi kakva je energija. Potreba za gasom umanjena je desetak odsto prelaskom na druge izvore energije tamo gde se moglo, mnogo manje nego što se očekivalo.
 
Stoga je Evropa izlaz našla u osloncu na tečni naftni gas. Lane je umesto nekadašnjih 17, 18 milijardi kubika, na ovaj način pribavljeno više od 75 milijardi kubika. LNG tankeri stižu sa raznih strana, i iz Rusije, ali nema ih dovoljno, pa su evropske države uspele da obezbede nabavku LNG-a približnu prošlogodišnjoj. 
 
To je lane bilo dovoljno samo zahvaljujući rekordno blagoj zimi i poprilično prinudnoj uštedi učinjenoj pomoću ekstremno visoke cene gasa na tržištu, povremeno i 250 evra po megavatsatu. Čini se da će cena i ove zime ići primetno naviše. I pre aktuelnih nedaća predviđalo se da će do januara dostići 62, a sada su prognoze uvećane za dodatnih petnaestak evra po megavatsatu.
Skupo bez ruskog gasa
 
Prodavci LNG zameraju Evropljanima da su previše verovali u priču "zelenih" o vodoniku koji će već do 2030. godine u velikoj meri zameniti gas. Godinama su Evropljani izbegavali da sklapaju dugogodišnje ugovore, pa su se stalni veći LNG izvoznici usmerili prema azijskim zemljama, tim pre što su Kina, Japan i Severna Koreja pouzdani i izuzetno veliki kupci, dok se Brisel oslonio na spot tržišta, gde je cena obično viša i svakodnevno snažno osciluje. 
 
Sada je, međutim, i vodećim izvoznicima teško da veće kolčine preusmere ka Starom kontinentu i tako dovedu u pitanje puno i redovno snabdevanje najvećih i višedecenijskih azijskih kupaca.
 
Ni to što će u narednih nekoliko sezona najveći eksporteri povećati izvoz, Katar za deset, Australija za jednaest miliona tona godišnje, neće mnogo pomoći Evropljanima. Stare mušterije iz Azije već su najavile povećanje potražnje.
 
Očigledno, Evropljanima preostaje da štede i strahuju za hladne zimske dane. Napuštanje gasa iz Rusije izvedeno je prebrzo. Nisu usamljena ni mišljenja da Stari kontinent nema boljeg i odgovornijeg dobavljača gasa od Rusije, te da će svako drugo rešenje biti nepovoljnije, manje pouzdano i znatno skuplje.
  • Brat Putin i brat Si

    15.08.2023 12:55
    ajmo minusi botine
    Ma ova zima ce sigurno baciti Evropu na kolena i naterati je da se pokajnicki vrati Rusima i moli za oprostaj. Srbinu je veca briga sta ce biti sa ruskim gasom nego za zivote stotine hiljada ukrajinske dece koje je Rusija kidnapovala. I posle hocete da vas neko zali, hocete pravnu drzavu i nekorumpiranu vlast a molite se da svetom zavladaju azijske diktature. I ovo sto imate vam je premija u odnosu na ono sto zasluzujte.
  • Anonimus

    15.08.2023 12:47
    Odličan i tekst u pravi čas. Opet je portal 021.rs jedini među srpskim medijima koji piše na ovu temu, pohvale!
  • Realista

    15.08.2023 11:44
    Evropo eve me!
    Razmišljaju jer su budale i "neznaju"! Da su pametni k'o srbi, oni ne bi razmišljali u vezi zime i to bi radili tek u februaru! "Pametnom dosta".

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija