Godine 2019. godine sredstva izdvojena za planiranje ili gradnju nuklearki bila su najmanja unazad četiri decenije.
Realnost je da se volja za upotrebom ove vrste energije gubi baš u vreme kada se najviše insistira na što nižom emisijom zagađujućih materija, u čemu su nuklearke u velikoj prednosti spram svih drugih vidova dobijanja energije, uključujući i obnovljive izvore.
Bilo je to vreme kada se činilo da volja za nuklearnom energijom bezmalo iščezava, pa se u SAD rad šezdesetak odavno postojećih nuklearki polako približavao priridnom kraju, a da se u tek četiri slučaja govorilo o potrebi obnove.
Moć politike
Međutim, globalni događaji, pre svega oko Tajvana i rat u Ukrajini, kao da su iz korena promenili stvari. Danas se u svetu planira ili je u toku izgradnja čak 486 nuklearnih pogona ukupnog električnog kapaciteta od 66,1 milijaradu kilavata. Više nego ikada ranije. Dok su do pre koju godinu ekološki aktivisti dosađivali i Bogu i đavolu pričom u vezi sa visokom rizičnošću ovih objekata, danas se u prvi plan stavlja jeftina cena energije dobijene na ovaj način i, naročito, pouzdanost rada nuklearki, za razliku od, recimo, eolskih i solarnih elektrana, čija aktivnost ekstremno varira, u zavisnosti od snage vetra, odnosno inteziteta osunčanosti.
Još jednom se pokazala varljivost i prevrtljivost onoga što je u trendu, dok postaju vidljive realne osnove godinama potiskivanih načina rešavanja pojedinih pitanja. Očito da pri valorizaciji pojednih rešenja nisu u pitanju samo objektivni pokazatelji, već i brojni interesni momenti. Promena dominantnog stava u javnosti od gotovo 180 stepeni kada je reč o prihvatljivosti izgradnje nuklearki jasno potvrđuje koliko je snažan, često i odlučujući, uticaj političke scene na oblikovanje javnog mnjenja. Čak i kada je reč i u tako značajnom pitanju kao što je buduća proizvodnja energije, šira javnost lako prihvata ono što mu moćni sugerišu i nameću.
Pouzdanost rada
Nema idealne proizvodnje struje. Svaki postupak ostavlja određene probleme, a najbolje je da se pri odluci o izboru zainteresovani izjasne nakon sveobuhvatne analize "za" i "protiv" svake od varijanti koje dolaze u obzir. Tako bi se u svakom pojedinačnom slučaju videle i dobre strane i mane određenog oblika proizvodnje energije.
Generalno, prednost nuklearki je pouzdanost rada i gotovo sasvim ujednačeni obim proizvodnje. Za razliku od energana na hidropogon koji bitno zavise od nivoa voda, dok je rad solarnih i eolskih energana moguć samo povremeno, kada ima sunca, odnosno ne prejakog vetra. Termalna energija je upotrebljiva jedino u pojedinim regionima. Kako je, pak, cilj kompletnog "razvijenog sveta" oslobađanje zavisnosti od fosilnih goriva, nafte, uglja i gasa, naravno da u prvi plan iskače upotreba nuklearne energije.
Jeftina struja
Druga velika prednost nuklearne enrgije je niska cena dobijene struje. Otprilike je tri-četiri puta jeftinija od struje iz fosilnih goriva, a čak šest, sedam puta od struje iz obnovljivih izvora. Energija dobijena na ovaj način je i laka za upravljanje, za razliku od struje iz eolskih, solarnih i hidroenergana čiju upotrebu bitno određuje stanje vetra, osunčanosti ili nivoa vodotoka.
Ključno pitanje oko koga se lome stavovi i veza sa nuklearnom energijom je bezbednost rada ovih složenih pogona. U centru pažnje se posebno našlo nakon tragedije u sovjetskom Černobilju, velike nesreće u japanskoj Fukušimi, a kasnije se ispostavilo da su Amerikanci godinama tajili incident svoje nuklearke poznat kao "Ostrvo tri milje".
Opasnosti preteranog zračenja su kolosalne, to ljudski rod dobro zna još od bombardovanja Hirošime i Nagasakija krajem Drugog svetskog rata. Stoga je razumljv strah da se nešto slično ne dogodi u slučaju greške u radu nuklearne energane. Na ovom strahu zasniva se, kasnije snažno i podsticana, odbojnost najšire javnosti prema nuklearkama i atomskoj energiji.
Vinogradi pored nuklearki
Posebno se ističe pitanje skladištenja nuklearnog otpada. U pitanju je istrošeno radioaktivno gorivo i za sada je jedino rešenje ono koje je Srbija primenila u Vinči. Nuklearni otpad se stavi u betonske kutije, potom se te kutije stave u betonske sanduke, a ovi sanduci u bazene izgrađene od takođe debelog betona. Potom se sve još jednom ozida betonom i sve zatrpa peskom, kamenom i zemljom. Nakon svega se po prostoru zasadi trava i drveće. Upravo na ovaj način čuva se otpad u francuskoj regiji Šamoni, poznatoj po svetski priznatim vinima.
Možda je najslabiji adut nuklearne energane cena i rok izgradnje. Kod najčešćih, kapaciteta 1.000 megavata, trošak po kilovatu je otprilike dvostruko viši spram troškova standardne termalne energane. Kako se nuklearke dugo grade, uobičajeni rok je od 10 do 15 godina, i troškovi neprekidno rastu, pa je teško planirati izdatak. Ekolozi ističu da se lagerovanje plaća iz državnog budžeta i trebalo bi ga pridodati troškovima cene struje kako bi se dobila kompletna računica.
Udvostručene potrebe
S druge strane, u prilog izgradnji nuklearki je sve vidljivija činjenica da su kapaciteti obnovljivih i hidro pogona, zajedno sa onima na biomasu ili termalnu energiju, nedovoljni za osam milijardi ljudi. Pogotovo će u budućnosti biti manjkavi. Procene su da će široka upotreba električnih vozila već polovinom veka gotovo udvostručiti današnje potrebe za strujom. Tako, primera radi, poslednjih godina u Srbiji se proizvodi oko 34,5 milijardi kilovata, od čega se potroši 30 milijardi. Ostalo se gubi pri prebacivanju na niži napon, utroši se za rad samog sistema ili "zaturi" usled zastarelosti pojedinih segmenata.
Međutim, potrebe oko 2060. godine, kada i ove krajeve zadesi masovnija elektrifikacija vozila, procene potrošnje su na najmanje 60, a po mnogima i 70 milijardi kilovata. Kada bismo maksimalno iskoristili sve vodne kapacitete mogli bismo proizvoditi cirka 19 milijardi kilovata. Isto toliko bismo najviše mogli dobiti i iz maksimalno raširene mreže eolskih i solarnih elektrana. Mada potencijalni kapaciteti termalne energije iz zemlje nisu mali, oko 6,5 milijardi kilovata, vidljivo je da će energije itekako manjkati. Slično je u drugim evropskim zemljama.
Jalova nada
Manjak kapaciteta spram budućih potreba delom je i posledica tipično političke odluke kakva je nedavna o eliminisanju gasa, mada emituje minimalno zagađenje. A mogao bi pokriti bar polovinu predviđenih nedostajućih potreba.
Najuporniji ekolozi se uzdaju u pronalazak sve moćnijih baterija i razvoj štednje energije. Međutim, tako priliku imaaju i drugi načini proizvodnje struje, među kojima je najrazvijeniji i najvećeg potencijala upravo onaj pomoću nuklearnog goriva.
.jpg "Ovo su nove - stare cene goriva")
Komentari 18
Ташоли
Eko
Duke Nukem
Kod održivih izvora energije bitno pitanje je skladištenje energije, ništa drugo. Sunčanih dana godišnje imamo dovoljno, kao i vetra.
Nedostatak vode može izazvati ozbiljne probleme u nuklearnim elektranama, jer voda ima ključnu ulogu u procesu hlađenja. Povećanje temperature unutar reaktora i pregrevanje sistema, oštećenje gorivnih elemenata i curenje radijacije, smanjenje efikasnosti u turbinama usled nedostatka vodene pare, sve u svemu rizik za nuklearni akcident. U Fukušimi je problem nastao usled oštećenja sistema za hlađenje reaktora. Opšta panika je izbila oko nuklearke u Zaporožju nakon što je brana Kahovka razorena, upravo zbog mogućeg nedostatka vode.
Ako pričamo o nivoima vode, Srbija se nalazi na 92. mestu u svetu kada je u pitanju ranjivost na klimatske promene i najranjivija je država Evrope. Od 2011. do 2020. godine je svaka druga godina bila sušna. Svet je trenutno topliji za 1.1 stepen, mi smo u oblasti koja se brže zagreva od ostatka sveta, 2.6 Celzijusa u odnosu na period pre emitovanja ovolikih količina ugljen dioksida u svetu. Klimatski ekstremi će svakako postajati sve veći problem.
I na kraju dana, u svim scenarijima o kojima pričamo graditi nuklearku u državi u kojoj je svako malo rat i kojom rukovode uglavnom autokrate, je nepromišljeno.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar