Banke od danas odlučuju o povećanju naknada i provizija: Kolike će biti "odmrznute" cene?

Banke u Srbiji od danas mogu da obračunavaju visinu naknada i provizija u skladu sa poslovnom politikom i, kako su navele, redovnim tarifnicima.
Banke od danas odlučuju o povećanju naknada i provizija: Kolike će biti "odmrznute" cene?
Foto: Pixabay
Povoljniji uslovi za korišćenje platnih proizvoda i usluga poslovnih banaka, uvedeni prošle godine na inicijativu Narodne banke Srbije (NBS) u okviru mera za podršku očuvanju stabilnosti tržišta i standarda građana, istekli su juče, pa banke po oceni njihovog udruženja imaju mogućnost da nastave sa obračunavanjem naknada po redovnim tarifnicima, koji su bili u primeni pre uvođenja privremenih mera.
U avgustu 2022. godine, NBS je apelovala na banke, a one su to prihvatile, da umanje naknade i provizije za 30 odsto ili ih vrate na nivo pre prethodnih povećanja, kao i da odustanu od daljih poskupljenja u narednih godinu dana, do 1. septembra ove godine.
U Udruženju banaka Srbije ocenili su pre nekoliko dana da će svaka banka u skladu sa poslovnom politikom odlučiti da li će korigovati cene usluga i kada.
 
Naveli su da da je najširi krug bankarskih klijenata zaštićen i to odlukom o osnovnom paketu platnih usluga koji je odlukom NBS fiksiran na 150 dinara, a sadrži i uslugu mobilnog bankarstva.
 
Klijenti koji smatraju da im je dovoljan taj osnovni paket usluga mogu da se opredele za njega i promene svoj paket tako da plaćaju samo taj iznos, a oni kojima su potrebne neke dodatne usluge, kao što je dozvoljeni minus, korišćenje kreditnih kartica, čekova i slično, te će usluge plaćati dodatno.
 
Iako će to u praksi značiti da će klijenti bankarske proizvode i usluge plaćati skuplje, viceguverner NBS Željko Jović pojasnio je da centralna banka posledice isteka "džentlmenskog sporazuma" ne smatra poskupljenjem već "odmrzavanjem i vraćanjem na prethodni nivo".
 
S druge strane, NBS je u međuvremenu propisala da poslovne banke moraju da obaveste centralnu banku o poskupljenju svojih usluga najmanje 45 dana ranije, dok klijente o novim cenovnicima moraju da obaveste dva meseca ranije.
 
U tako definisanom roku, nijedna banka za sada nije zatražila novo poskupljenje usluga, tako da će se od 1. septembra primenjivati "odmrznuti" cenovnici - osim u Banci poštanskoj štedionici, koja je odlučila da nastavi sa primenom umanjenih cenovnika, za šta je dobila pohvalu NBS.
Kolike će biti naknade po "odmrznutim" cenovnicima?
 
Podatke o tome kolike naknade naplaćuju poslovne banke klijenti uglavnom mogu da nađu u delu zvaničnog sajta konkretne banke koji se odnosi na opšte uslove poslovanja i platne usluge.
 
Kao primer Biznis.rs je odabrao tarifnike četiri sistemske banke – Banca Intesa, OTP, Banka Poštanska štedionica i Erste Bank – i navodi koliko će neke od njihovih usluga koštati od 1. septembra, a gde je moguće i koliko su koštale tokom važenja "džentlmenskog sporazuma". Ovaj sajt napominje da je u svimbankama u Srbiji, a na osnovu odluke NBS, cena paketa platnog računa sa osnovnim uslugama ograničena i propisana na 150 dinara, te se nijedan primer ne odnosi na ovu vrstu računa.
 
Banca Intesa objavila je cenovnik koji će biti u primeni od 1. septembra, a u kome stoji da će se vođenje platnog računa naplaćivati od 220 do 799 dinara mesečno, dok je u prethodnih godinu dana ta usluga koštala od 154 do 559 dinara. Intesa će, takođe, za svaki dodatni izvod platnog računa naplaćivati 100 umesto 70 dinara, dok će izdavanje čekova koštati 25 do 35 dinara po čeku, dok je ranije koštalo 21 do 24 dinara. Naknada za korišćenje trajnog naloga za plaćanje komunalija koštaće 15 umesto 10 dinara.
 
OTP banka je takođe objavila cenovnik koji važi od 1. septembra, pa će tako usluga vođenja platnog računa, u zavisnosti od prometa koji se ostvari tokom meseca, koštati od 197,5 do 595 dinara mesečno. Izdavanje čekova koštaće 35 dinara po čeku, dok će korišćenje trajnog naloga na račun van banke koštati najmanje 50 dinara, odnosno bez naknade za korisnike platnog računa sa osnovnim uslugama.
 
Banka Poštanska štedionica nastaviće da primenjuje isti cenovnik kao i do sada. U toj banci vođenje platnog računa košta od 125 do 250 dinara, izdavanje čekova košta 20 dinara po čeku, a usluga trajnog naloga najmanje 30 dinara.
 
Prema cenovniku Erste banke, usluga vođenja platnog računa košta 230 do 620 dinara, dok je u prethodnih godinu dana ta usluga koštala od 200 do 595 dinara. Naknada za izdavanje čekova do 31. avgusta je 35 dinara, a inače je 40 dinara po čeku, dok je izvršenje trajnih naloga najmanje 30 dinara.
 
Udruženje banaka Srbije je, inače, u saopštenju ocenilo da su "odgovornom primenom posebnih uslova tokom godinu dana poslovne banke u Srbiji doprinele ispunjenju ciljeva inicijative - održanju standarda građana i očuvanju stabilnosti finansijskog sistema".
  • Zamenik zamenika

    02.09.2023 14:42
    Kad se Euribor na 0,55% vrati!
  • @Tja

    02.09.2023 10:10
    Magnifica racun placate samo da biste imali cime da se pohvalite u komentaru? Ako ne koristite kreditne kartice, ne treba vam ni Hit. Ja sa osnovnim racunom kad mi nesto treba odem kod Magnifica savetnika ili cesce pitam mejlom jer imam uslove ali necu da ih placam. Inace mi nikakve usluge i ne trebaju.
  • Deda Mile

    02.09.2023 06:46
    Šta reći
    Samo daj pare samo pljačka i pljačka nikako da državi i bankama jednom dođe u glavi za 10 g.
    Neće imati koga da pljačkaju ljudi stari odlaze mladi beže glavom bez obzira iz ovog
    SRBISTANA
    užas katastrofa
    Pozdrav deda Mile.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija