Prednosti i zamke kineskih investicija
Intenzivno kinesko finansiranje i izgradnja brojnih projekata širom globusa u poslednjih desetak godina izazvalo je pažnju svetske javnosti.
Foto: 021.rs
Reč je o afirmaciji geopolitičke zamisli "Jedan pojas, jedan put" kojom se najmnogoljudnija država tesno povezuje sa zemljama Bliskog Istoka, srednje Azije, Istočne i Srednje Evrope, te Afrike.
Procenjuje se da je Peking uložio više od 240 milijardi dolara, većinom u infrastrukturne projekte za kojima vape svi navedeni regioni. Silna ulaganja su praćena i naglašenijom orijentacijom Pekinga na zemlje u kojima ulaže.
Narogušeni konkurenti
Naravno da sve veće prisustvo Kine na najosetljivijim područjima nije ostalo nezapaženo. Najrazvijenije države su decenijama imale gotovo monopolsku poziciju u mnogim državama i narogušeno su dočekale snažnog konkurenta. Nije prošlo mnogo vremena a svetom je zavladala fama kako Kinezi pomoću intenzivnog kreditiranja zapravo ciljaju da dođu do vlasništva u stranim zemljama.
U pitanju su regioni sa mnogo izrazito siromašnih država u kojima su, pri tome, česti politički nemiri, pa i građanski ratovi. Tada, naravno, korisnik zapada u docnju, potom nemogućnost otplate kredita, te vremenom zajmodavac, Kina, navodno ide na naplatu duga preuzimanjem vlasništva.
Međutim, već duže vreme tekst dve izuzetno afirmisane istraživačice, profesorke sa elitnih američkih univerziteta "Džon Hopkins" i "Harvard", Debore Brotigem i Meg Ritmajr, prezentuje sasvim drugačiju sliku o kineskim kreditima. Ključan stav autorki je da u celom ovom finansijkom angažmanu Kina nikada nije ni pokušala da dugovanje naplati preuzimanjem vlasništva.
Naprotiv, uvek je spremna da pregovaranjem korisniku zajma uslove otplate učini prihvatljivijim. Pravi šok za zapadnu javnost bio je nalaz autorki da je prosečna kamata kod pozajmica privatnih zapadnih kreditora ovim zemljama 4,95, dok je kod kineskih banaka 2,7 odsto.
Luka u Šri Lanki
Američke profesorke ne idealizuju kinesko kreditiranje - krupnu zamerku vide u netransparentnosti ugovora. Međutim, ističu i bolje strane kineskog pristupa nedovoljno razvijenim državama.
Priča o navodnom kineskoj pomami za prirodnim bogatstvom drugih zemalja vezuje se uglavnom za slučaj luke Hambantota na jugu Šri Lanke. Vodeći američki mediji su godinama isticali kako je Peking iskoristio duži građanski rat u azijskoj državi i riskantno, usred rata, uložio u luku na jugu zemlje, tek nekoliko kilometara od glavnog morskog puta od Kine i dalekoistočnih država za Indiju, Bliski Istok, Afriku i Evropu.
Kako je Šri Lanka, zahvaćena unutrašnjim nemirima i sukobima, zapala u nemogućnost otplate kredita, Peking se odlučio da dug naplati preuzimanjem vlasništva. Međutim, široko lansirana priča o preuzimanju luke je gola propagnada, ceo slučaj je mnogo složeniji.
Svetski morski put
Šri Lanka je decenijama planirala da se veže za glavni morski put i što bolje poveže bezmalo sa celim svetom. Početkom veka, kanadska Agencija za međunarodni razvoj je na predlog vlade Šri Lanke uradila studiju isplativosti. Rezultat je bio veoma povoljan, ali kako je 2007. godine u državi još trajao građanski sukob, Indija i SAD, kojima se Šri Lanka obratila, odbile su da finansiraju izgradnju. Kanađani su računali na projekat, ali su odugovlačili, baš kao i nekoliko evropskih država.
Kineska "Eksim" banka je odmah prihvatila predlog i odobrila 307 miliona dolara kako bi se izgradila prva faza, deo luke za nekontejnerski prevoz. Šri Lanka je birala između dva načina otplate, fiksne kamate od 6,2 odsto ili promenljive kamate prema tržišnim uslovima. Kako su u to vreme rasle kamate, domaćin se odlučio za fiksno opterećenje. Na tenderu za izvođača, pobeđuje poznata građevinska firma "Kina harpou". U roku od dve godine završena je prva faza luke.
Građanski sukobi
U međuvremenu, situacija u državi se primirila i vlast je 2010. godine za potrebe budžeta emitovala obveznice uz kamatu od 8,25 odsto. Pokazaće se da je to bio promašaj za sva vremena. To, pak, nije bio i jedini sporan potez Šri Lanke. Umesto da, kako su predlagali konsultanti, sačeka prve veće prihode od nekontejnerskog saobraćaja, država odlučuje da odmah uloži i u izgradnju kontejnerskog segmenta luke. Od "Eksim banke" pozajmljuje 710 miliona dolara uz dva odsto prinosa.
Problem nastaje kada na izborima prilično neočekivano pobeđuje opozicioni kandidat. Smena je praćena novim građanskim sukobom koji se relativno brzo okončava. Međutim, radovi na kontejnerskom segmentu luka delimično ostaju nedovršeni, a država dodatno pada u nevolje. Ne može da vraća kredite i nova vlast stalno ističe da je razlog nedovršenost kapaciteta i stoga znatno manji promet kontejnerskog tereta nego što se predviđao.
Lokalna vlast shvata da mora da nađe veštijeg upravljača lukom i pronalazi ga u kineskoj kompaniji koja luku iznajmljuje na 99 godina za 1,3 milijarde dolara. Novac, međutim, nije iskorišćen da se vrati dug banci, već je usmeren na jačanje deviznih rezervi.
Kredit služi razvoju
Država, međutim, ne može da otplaćuje pristižuće rate i stalno ističe da je razlog upravo lučki dug mada čini tek pet odsto ukupnog državnog zaduženja. Više nego smelo emitovane obveznice čine oko 43 odsto ukupnog državnog duga i osnovni su uzročnik nedaća, ističu autorke.
Prednost aranžmana sa najbrojnijom državom je u kineskom shvatanju da krediti služe razvoju, pogotovo kada je reč siromašnim državama i regijama. Stoga su i uslove prilagodili dugoročnim investicijama, a uspeli su i da izgrade građevinske i tehnološke firme sposobne da urade i najsloženiji objekat.
Tako je među 100 najboljih građevinskih firmi do pre dve decenije bilo tek dve kineske, a sada ih je čak 37. Slično je i sa firmama za proizvodnju najsloženijih prevoznih i transportnih sredstava neophodnih pri velikim radovima. Takav pristup čini Kinu kompletnim partnerom pri velikim ulaganjima. Možda je i najveća podrška Kine sopstvenom nastupu na projektu "Svileni put" odluka da oslobodi carine uvoz robe iz 12 najsiromašnijih zemalja.
Jedni opraštaju, drugi tlače
Autorke su utvrdile i da je samo u poslednjih pet godina Kina oprostila 23 manje pozajmice afričkim država, vrednosti od 3,8 milijardi dolara, dok je prestrukturirala pedesetak kredita ukupne vrednosti 125 milijardi dolara, tako da će otplatom po novim uslovima korisnici na kamate platiti čak 14,5 milijardi dolara manje nego što je bilo predviđeno prvobitnim ugovorima.
Sa druge strane, postoje zaista teško shvatljivi dugovi koji opterećuju države ovog područja. Nigeriju opterećuje obaveza prema zapadnom kreditoru od 4,5 milijardi dolara, od čega je manje od trećine pozajmica; sve ostalo su kamate. Još je čudniji kredit Kuvajta Sudanu od 130 miliona usled nevraćanja narastao na čak 3,3 milijarde dolara! Međutim, o ovakvim gafovima se ne priča po svetskim medijima.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kineska firma dobila subvencije, pa deli otkaze: "Država može da zabrani dovođenje stranih radnika"
30.12.2024.•
12
Država ima mehanizme da na određeni period zabrani dovođenje stranih radnika na pozicije sa kojih su ljudi dobili otkaz u fabrici Mei Ta.
NBS upozorava: Građani da ne uzimaju kredite od neovlašćenih privrednih društava
30.12.2024.•
1
Narodna banka Srbije upozorila je građane da se ne zadužuju kod privrednih društava koja se neovlašćeno bave poslovima odobravanja kredita.
Direktor EPS-a: Građani da ne brinu, struje ima dovoljno
30.12.2024.•
4
Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković rekao je da građani Srbije nemaju razloga za brigu, bez obzira na veću potrošnju tokom praznika, jer struje ima dovoljno.
Čokolada za godinu dana poskupela više od 30 odsto - nema šanse da pojeftini
30.12.2024.•
3
U godini kada se globalno tržište suočava sa najvećim nedostatkom zrna kakaoa, na berzama dostiže svoj maksimum - 12.500 dolara za tonu.
Nova davanja povećavaju deficit: "Ovaj budžet nema legitimitet posle izlaska 100.000 ljudi na ulice"
29.12.2024.•
6
Republički budžet je usvojen u novembru i to bez rasprave jer opozicija nije učestvovala na sednici, a već se pojavljuju novi izdaci koji nisu bili predviđeni.
Radnici u fabrikama stranih investitora na jugu Srbije: 45 odsto kaže da su ih šefovi ponižavali
29.12.2024.•
13
Radnici koji rade u fabrikama stranih investitora u Leskovcu i Vlasotincu nezadovoljni su položajem koji imaju, smatraju da se krše njihova prava i da elementarna sigurnost treba da se poboljša.
Profesor ekonomije: Šteta od rudnika litijuma u narednih 20 godina 16 milijardi evra
29.12.2024.•
7
Najveći gubitnik, ako dođe do eksploatacije litijuma u Jadru, biće lokalno stanovništvo i država, a taj gubitak će u narednih 20 godina biti 16 milijardi evra.
Rudnik zlata Lece prodat po početnoj ceni od 34,5 miliona evra: Evo ko je kupac
29.12.2024.•
14
Na licitaciji za prodaju rudnika Lece u stečaju kao pravnog lica učestvovao je jedan ponuđač, koji je prihvatio početnu cenu od 4,05 milijardi dinara ili oko 34,5 miliona evra.
Ukrajina prvi put dobila gas od SAD preko terminala u Grčkoj
28.12.2024.•
9
Ukrajina je prvi put dobila tečni prirodni gas od SAD preko terminala u Grčkoj, što predstavlja strateški korak.
Gasprom od 1. januara prekida izvoz gasa u Moldaviju
28.12.2024.•
1
Ruski energetski gigant Gasprom saopštio je danas da će obustaviti izvoz gasa u Moldaviju od 1. januara zbog neizmirenog duga te zemlje, preneo je danas Rojters.
Nova godina, novo zaduživanje Srbije: 120 milijardi dinara u obveznicama
28.12.2024.•
12
Novo zaduživanje Srbije planirano je u iznosu od 120 milijardi dinara, a reč je o dugoročnim dinarskim hartijama od vrednosti koje će biti emitovane 23. januara 2025. godine.
Ministarstvo objavilo cene goriva za narednih nedelju dana
27.12.2024.•
8
Cene goriva u Srbiji ostaju nepromenjene u odnosu na prošlu nedelju, kada su blago poskupele.
Vučić: Srbija će se pozicionirati kao stub nemačke automobilske industrije
27.12.2024.•
53
Srbija će se pozicionirati kao stub nemačke automobilske industrije, smatra predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Zašto je važno da i influenseri progovore o Srbiji
26.12.2024.•
6
Ovih dana gledamo lepotu. Na Slaviji u desetinama hiljada podignutih telefona, na ispisanim transparentima i u televizijskim gostovanjima.
Litijum, bakar, zlato: Mineralne sirovine Srbije privlačne "velikim igračima", a neki bi i rudnik
26.12.2024.•
3
U napomenama finansijskog izveštaja Rio Tinto Exploration Dunav piše da se "Društvo bavi istraživanjem mineralnih resursa na osnovu odobrenja Ministarstva energetike sa namerom da osnuje rudnik".
Arsić: Inflacija u Srbiji među višim u Evropi
26.12.2024.•
2
Bruto domaći proizvod će ove godine u Srbiji porasti 3,6-3,7 odsto, što je dobar rezultat u periodu stagnacije evropskih privreda, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
Zabrana uvoza peleta produžena za još tri meseca
26.12.2024.•
3
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici izmenjenu Odluku o privremenoj zabrani uvoza peleta od drveta, čime je zabrana uvoza produžena za još tri meseca.
.jpg "Ljubičić o nestanku struje sa svakim većim snegom: U EPS-u ponovo Grčićevi kadrovi")
Ljubičić o nestanku struje sa svakim većim snegom: U EPS-u ponovo Grčićevi kadrovi
26.12.2024.•
6
"Trenutna situacija u EPS-u teža je nego u vreme 'vladavine' Milorada Grčića, a Srbija, ako u Evropi padnu temperature i svaka zemlja počne da brine o sebi, neće moći da uvozi električnu energiju".
Objavljeno koje zanimanje će biti najtraženije u EU u 2025. godini
26.12.2024.•
2
Najtraženije zanimanje u EU u 2025. biće stručnjak za veštačku inteligenciju, pokazuju najnovija predviđanja vodećih stručnjaka za zapošljavanje, uključujući poslovnu platformu Linkedin.
Bankrotirala kompanija koja je proizvodila trokrake zvezde za Mercedes
26.12.2024.•
6
Gerhardi Kunststofftechnik GmbH, nemačka kompanija koja je proizvodila ambleme za Mercedes-Benz, proglasila je bankrot.
Mnoge nepoznanice u vezi sa stanovima za mlade, a komercijalne banke još ćute
26.12.2024.•
9
Sto hiljada evra stambenog kredita za svakog studenta i mladog čoveka od 20 do 35 godina, sa minimalnim učešćem od jedan odsto, periodom otplate od 40 godina . i sve to od marta sledeće godine.
Komentari 3
Б
Како Кина може да даје зајмове с мањом каматом и да чак опрашта дугове? Може зато што су паре које позајмљује резултат трговинског суфицита који има са САД и чињенице да САД креирају доларе као да сутра не постоји. Боље да их уложи као зајмове него да сутра постану безвредни.
Кина није идеална и зато треба схватити да они виде друге земље као сличне себи. У Кини власт доноси кључне одлуке након консултација са експертима, без јавне расправе, спроводи их строго, а преступнике кажњава сурово. Зато није реално очекивати да кинеске компаније покажу саме од себе свест о, нпр. еколошким проблемима. Треба доносити и строго примењивати прописе.
Anonimus
Dušan Savić
Šri Lanka su ispali idioti jer su sami hteli da prave nešto što nemože da se isplati. Ko im je kriv.
Evo ja sam išao prošle nedelje da vidim kredit za energetsku efikasnost 18% ej bre???
Tako da ideš ko ti sake bolje uslove a ne ko ti je "prijatelj "
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar