Nedostaje porez na štednju u bitkoinima
Prošlo je petnaestak godina od prvih pokušaja da se uvede valuta nezavisna od bilo koje centralne banke, od bilo koje vlasti.
Foto: Pixabay
Kada je krajem 2008. godine došlo do krize izazvane preintenzivnim finansiranjem kupovine kuća i stanova u SAD, reakcija države je došla u vidu masovnog "štampanja" dolara, potom i drugih svetskih valuta.
Previše novca je dovelo do pada vrednosti ušteđevinama i građani su počeli da razmišljaju kako da se oslobode ove vrste državne manipulacije.
Početak na Volstritu
Traganje za "novim novcem" je naročito zapaženo tokom pokreta "Okupiraj Volstrit". Tom prilikom su inicijatori bili inspirisani primerima iz 19. veka, kada su vrednosti pokušavane da se iskažu ne u novcu, već u radnim satima.
Brzo se, međutim, shvatilo da je za sticanje poverenja među korisnicima, što je osnov bilo kog novca, neophodno nešto mnogo modernije. Osmišljena je verzija digitalnog žetona, ali ponuđena valuta je mogla da služi samo u kupovini unutar njujorških demonstranata. Igra je trajala tek nekoliko dana, mladi nezadovoljnici nisu ispoljili dovoljno znanja i ambicija da nastave sa pokušajima.
Ipak, nije prošlo mnogo vremena pojavio se bitkoin. Bio je to odlično osmišljen pokušaj koji i danas traje. Mada se autorstvo često pripisuje japanskom matematičaru kodnog imena Satakaši, kreatori novine su svakako morali da raspolažu velikim znanjem iz istorije i filozofije novca, ali i niza čak i manje srodnih disciplina.
Privatan novac
Kada se pojavio dugo se nije moglo reći šta je. Jednostavno ljudi su počeli da se igraju novom tehnologijom. Pokazao se dalekovidim onaj ko je predvideo da će upravo blokčejn tehnologija ditribucije zapisa biti osnov novog novca. Vidljivo je da ga bankari i danas odbijaju, smatrajući ga izumom pogodnim da kriminalcima olakša poslovanje nelegalnom imovinom.
Tek kada se u drugoj polovini 2013. godine u nemačkom Bundestagu povela debata o kriptovalutama, otvorila se rasprava o suštini nove pojave. Stvar je razrešio Volfang Šojble, tadašnji ministar za finansije Nemačke. Definisao je bitkoin kao privatan novac, na čije manipulacije se plaća porez.
Dakle, ako se kupi, pa u roku kraćem od 12 meseci, izađe iz bitkoina, plaća se porez na zaradu. U to vreme oscilacije vrednosti bitkoina iskazane u dolarima bile su svakodnevne i izrazito velike. U prvoj deceniji postojanja vrednost mu je uvećana čak za 750 puta.
Pričanjem postaješ bogat
Šojble je napisao da je uloga novine čuvanje stečene vrednosti, a da mu nije namena da bude valuta za kupoprodaju. Deset godina kasnije jasno je da je ovakvim pristupom nemački ministar snažno doprineo da se vrednost novog novca stabilizuje.
Tehnologija čuvanja bitkoina, ili bilo koje druge kriptovalute, modernošću je osvojila ne mali broj broj ljudi i oni neprekidno pričaju kako su zadovoljni. Razumljivo, pozitivnim nastupom povećavaju broj korisnika - upravo je to jedini način da se i sami bogate.
Privatan novac ni do sada nije bio nepoznat. Žetone prilično često upotrebljavamo na zabavama kada želimo da ubrzamo kupoprodaju. Za razliku od bitkoina, imaju istu vrednost tokom žurke, nakon koje su neupotrebljivi. Bitkoin, mada neuporedivo odmerenije, i dalje oscilira, a upotrebna vrednost mu je trajna.
Moć digitalizacije
Čini se da je pravo vreme da se uvede i oporezivanje na trgovinu bitkoinom. Kako se porez plaća samo ako se manipulacija obavlja u periodu kraćem od godinu dana, procenjuje se da bi uvođenje oporezivanja podstaklo kupovinu "novog novca" na duži rok.
A ništa nije povoljnije da se dodatno stabilizuje vrednost bitkoina od dugoročnih ulaganja što bi dodatno podiglo popularnost "novog novca". Podsetimo, već sada jedan odsto mladih unutar Evropske unije je uložilo u ovu vrstu štednje, dok 12 odsto razmišlja o tome.
Još uvek se debatuje kako su se dogodile kriptovalute. Nema definitivnog odgovora, ali se čini da digitalizacija sve više menja našu svakodnevicu, pa i delatnosti na koje smo toliko navikli da nam izgleda da moraju večno trajati.
Libra protiv dolara
Naravno da pod kapom nebeskom ništa nije večno. Sve češće telefoniramo upotrebom vajbera, iznajmljujemo "sobu za noć", kupujemo klikom na Amazonu i vozimo se "Uberom", jer nam je jeftinije, lakše i udobnije. Digitalizacija nam je omogućila da iste potrebe zadovoljavamo na nov, povoljniji način. Isto tako, nova tehnologija nam omogućava da plaćamo ili štedimo na drugačiji način, ne obavezno u novcu na koji država ima monopol.
Upravo je ugrožavanje najjačeg državnog ekskluziviteta kakav je štampanje novca i veliki problem za razvoj i masovniju upotrebu kriptovaluta. Iskusila je to i "Meta", kada je pre četiri godine najavio libru, svoju kriptovalutu.
Projekat do danas nije zaživeo, jednostavno ako bi 2,8 milijardi korisnika ove mreže prešlo na libru, potreba za dolarom bi se drastično redukovala. Nakon šest sati propitivanja vlasnika "Fejsbuka" pred američkim Kongresom, izgleda da je promenio mišljenje i, barem za sada, odustao od namere.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Uhapšen zbog ubistva svoje majke u stanu kod Novosadskog sajma")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Gasi se još jedan nekadašnji jugoslovenski gigant - Varteks
05.02.2025.•
0
Nekadašnji gigant regionalne tekstilne industrije Varteks iz hrvatskog Varaždina nakon više od sto godina obustavio je proizvodnju, objavio je stečajni upravnik te kompanije.
Stručnjaci za energetiku: Sankcije NIS-u nelogične, verujemo da će biti odložene
04.02.2025.•
1
Sankcije SAD prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) ekonomski nisu logične, kaznila bi se Srbija, a ne Rusija, što je bio njihov cilj, kažu stručnjaci za energetiku.
Dečji dodatak od januara 4.300 dinara
04.02.2025.•
4
Osnovni iznos dečjeg dodatka koji se isplaćuje roditeljima i starateljima po detetu od 1. januara je 4.299,63 dinara, a za samohrane roditelje i staratelje je za 30 odsto veći i iznosi 5.589,5 dinara.
Precenjen dinar uništava stočarstvo
04.02.2025.•
18
Tužno je ovih dana u Banatskom Aranđelovu, baš kao i u desetak obližnjih sela blizu tromeđe s Rumunijom i Mađarskom.
Dokle seže poreska ruka na vašu zaradu u inostranstvu: Šest odgovora na šest nedoumica
04.02.2025.•
2
Nedavno usvojene izmene poreskih zakona predviđaju i evidenciju fizičkih lica gde se za različite kategorije naših državljanja ili tražioce azila prate i njihove poreske obaveze.
Oglasila se Poreska uprava: Koliko je izdato fiskalnih računa na dan bojkota?
04.02.2025.•
19
Poreska uprava dostavila je podatke o broju izdatih fiskalnih računa u pet velikih trgovinskih lanaca 31. januara, kada je Udruženje Efektiva pozvalo potrošače na bojkot tih trgovina.
Efektiva poziva na smanjenje cena: Ukoliko ne bude promene, biće još bojkota
04.02.2025.•
38
Udruženje potrošača Efektiva, koje je prošle nedelje pozvalo na bojkot velikih marketa, pozvalo je Poresku upravu da obavesti o efektima istog.
NIS uputio zvaničan zahtev SAD: Traži odlaganje sankcija na tri meseca
04.02.2025.•
10
Naftna industrija Srbije uputila je zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) SAD za odlaganje sankcija.
Srbija dostavila dosije sa finansijskim detaljima o Expo - ali to proglasila tajnom
04.02.2025.•
13
Generalna skupština Međunarodnog biroa za izložbe usvojila je krajem novembra Dosije o priznavanju Srbije kao domaćina specijalizovanog Expo-a.
Cene nekretnina već visoke, a procena je da će nastaviti da rastu: Garaže koštaju kao stanovi
04.02.2025.•
24
Kupovinu nekretnine ne treba odlagati jer je u svim delovima Srbije prisutan rast cena zbog poskupljenja materijala i radne snage.
.jpg "Ministarstvo: Proširena akcija za kupovinu dizela za određene korisnike NIS Agro kartica")
Ministarstvo: Proširena akcija za kupovinu dizela za određene korisnike NIS Agro kartica
03.02.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je zajedno sa NIS-om proširilo akciju koja određenim korisnicima "NIS Agro" kartica za kupovinu Evro dizela i Opti dizela po akcijskoj ceni od 179 dinara.
Poljoprivrednici Srbije: Kasne subvencije, povraćaj akcize na gorivo i uredba o korišćenju zemljišta
03.02.2025.•
11
Poljoprivrednici u Srbiji nezadovoljni su realizacijom sporazuma sa Ministarstvom poljoprivrede, potpisanim u oktobru 2024. godine, o isplati subvencija za seme i kažu da sve kasni.
Od danas moguća prijava za subvencije za e-vozila
03.02.2025.•
2
Podnošenje zahteva za subvencije u iznosu od 250 do 5.000 evra za kupovinu novih električnih vozila moguće je od danas, saopštilo je Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Vlada je u ostavci, a treba doneti odluku o sudbini NIS-a: Ima li ona na to pravo?
03.02.2025.•
18
Poslednje vesti pred ostavku Miloša Vučevića o rešenju za NIS bile su da se razgovara i sa SAD i sa Rusijom i da će se tražiti odlaganje primene sankcija.
Država od frilensera preko poreza prihodovala 7,6 miliona evra, a taj namet sad plaćaju i moreplovci
03.02.2025.•
4
Država je na ime poreza na prihod frilensera u Srbiji za prvih devet meseci 2024. godine naplatila ukupno 887 miliona dinara ili oko 7,6 miliona evra.
Menjaće se izgled novčanica evra: Na njima Marija Kiri, Betoven, Da Vinči, ptice i životinje...
02.02.2025.•
7
Evropska centralna banka (ECB) odabrala je preliminarni dizajn novih novčanica evra koji uključuje ptice, reke i poznate ljude poput Marije Kiri i Leonarda da Vinčija.
Objavljen poreski kalendar za februar: Ovo su obaveze koje prve dolaze na naplatu
02.02.2025.•
2
Poreska uprava objavila je kalendar poreskih obaveza firmi za februar.
Vlasnicima oldtajmera olakšava se registracija njihovih ljubimaca: Evo i kako
01.02.2025.•
4
Pravilnik o utvrđivanju statusa od istorijskog značaja kojim se olakšava registracija i tehnički pregled za oldtajmera, stupio je 20. januara na snagu.
Fič potvrdio kreditni rejting Srbije
01.02.2025.•
0
Kreditna agencija Fič rejting potvrdila je kreditni rejting Srbije na nivou BB i zadržala pozitivne izglede za njegovo dalje povećanje.
U Juri pala prodaja za 45 odsto: Radnicima nude plaćeno odsustvo ili raskid ugovora uz otpremninu
31.01.2025.•
9
Kompanija Jura u Leskovcu zbog smanjenja prodaje svojih proizvoda nudi radnicima plaćeno odsustvo ili sporazumni raskid ugovora uz otpremnine, objavila je uprava te kompanije.
Rast BDP-a Srbije u četvrtom kvartalu prošle godine bio 3,3 odsto
31.01.2025.•
2
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2024. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 3,3 odsto.
Komentari 8
Mare
Zemlja čudesa
Sanja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar