Vučić najavio važan sporazum sa Kinom o trgovini: Kome će više odgovarati?

Tokom posete Kini 17. i 18. oktobra i učešća na Trećem forumu Pojas i put, delegacija Srbije potpisaće tri, kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo, strateška dokumenta o saradnji sa Kinom.
Pre svega radi se o Sporazumu o slobodnoj trgovini koji bi trebalo da otvori granice za srpsku robu u Kini i obrnuto, za kinesku robu u Srbiji, smanji ili ukine carine za veliki broj proizvoda. Iz dosadašnjih izjava zvaničnika ne može se zaključiti da li će sporazum obuhvatiti i investicije i usluge, kao ni to da li su naši pregovarači izvukli neke ustupke kako bi zaštitili domaću industriju koja bi se mogla naći na udaru kineske robe, piše list Danas.
Druga dva sporazuma, koliko se moglo razumeti iz izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića prilikom otvaranja auto-puta Ruma-Šabac, jeste sporazum o izgradnji puta od Bačkog brega na granici sa Mađarskom do Kikinde, odnosno granice sa Rumunijom.
Takođe, on je pomenuo i "veoma važan dokument koji se tiče kliringa juana".
 
O sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom govori se još od početka prošle godine, a najavljivalo se da će biti potpisan do kraja 2022.
 
Dosadašnja trgovinska razmena sa Kinom je u najmanju ruku bila asimetrična. Prošle godine Srbija je iz Kine uvezla robe za 4,98 milijardi dolara, a izvezla je za 1,17 milijardi dolara.
 
To što beležimo ogroman deficit u trgovini sa Kinom i nije iznenađenje, jer je Kina najveći svetski izvoznik, ali može da bude razlog za zabrinutost, nakon potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini, jer mogu da ponude mnogo više robe nama, nego mi njima.
 
Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je svaki sporazum o slobodnoj trgovini korak napred i za uvoznike i za izvoznike.
 
"To je dobra stvar. Međutim, u kratkom roku, po pravilu, za manje razvijenu zemlju otvaranje donosi manje korsiti nego za dominantnu. Jednostavno, izvoz iz Kine u Srbiju je mnogo veći nego obrnuto. Najveći deo našeg izvoza u Kinu dolazi od kineskih kompanija. Ako izuzmemo njih, pretpostavljam da će najviše koristi imati prehrambeni proizvodi, na primer vino. Moglo bi to biti i meso, ali mi nemamo tolike količine. U dugom roku gledano, otvara nam se ogromno kinesko tržište. Ovakvi sporazumi se ne prave za danas, već za narednih 10-20 godina. To je sjajna prilika za srpske izvoznike. Imamo sporazum o trgovini sa EU i sada sa Kinom. To su dva velika tržišta na kojima imamo preferencijalni status", napominje Savić.
 
On ukazuje i da treba imati na umu da je svet u stanju prekomponovanja i da već sada Kina ima najveći BDP meren kupovnom moći na svetu.
 
"Da li mi to možemo da iskoristimo? To je već drugi par rukava. To će gledati da iskoriste i strani investitori koji proizvode u Srbiji. Jer, iako je, na primer, nemačka firma, ako proizvodi ovde to se vodi kao srpski proizvod i to može biti argument za privlačenje investicija. Koliko god strane investicije imaju mana, mi nemamo bolju alternativu za razvoj ekonomije", smatra Savić.
Ipak, treba imati na umu i da sporazumi o slobodnoj trgovini ne znače baš sasvim slobodnu trgovinu. Na primer, uglavnom se primenjuje pravilo domaćeg porekla, koje zahteva da najmanje neki dogovoreni procenat proizvoda, najčešće 50 odsto, bude proizveden u zemlji. To znači da proizvodi koji se samo sklapaju u Srbiji teško da bi mogli da dobiju mogućnost izvoza u Kinu. To je bio i glavni problem zašto nikada Fijat 500 koji se proizvodio u Kragujevcu nije mogao da se izvozi u Rusiju, iako i sa njima imamo sporazum o slobodnoj trgovini.
 
Treba napomenuti i da svaki bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini važi samo do ulaska u Evropsku uniju, kada god to bilo, jer je tada nova članica u obavezi da preuzme spoljnotrgovinsku politiku i sporazume Unije.
 
Detaljnije o sporazumima sa Kinom čitajte OVDE.

Komentari 24

  • dz0

    17.10.2023 12:45
    kakva pljacka
    Ode zlato i bez rudne rente...
  • /

    16.10.2023 16:07
    /
    poljaci su se svoje bede otarasili na izborima.
  • ako smem da primetim

    16.10.2023 15:42
    Najvatreniji zagovornici i potpisnici SSP sa EU danas su najžeći protivnici Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, uz argument, ekonomski nam je štetan, bez da sebi postave pitanje, šta nam je ostalo od ekonomije posle potpisivanja SSP sa EU i čuvenog penkala. Ipak će biti da nije ovo pitanje ekonomije već politike...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija