Koliko se Srbija zadužuje za Moravski koridor: Pred poslanicima predlog trećeg kredita

Za projekat Moravskog koridora Srbija za sada ima dva potvrđena kredita, jedan od 431,7 miliona evra, a drugi u iznosu do 500 miliona evra.
Koliko se Srbija zadužuje za Moravski koridor: Pred poslanicima predlog trećeg kredita
Foto: 021.rs (Ilustracija)
Nova ekonomija piše da je pred poslanicima u Skupštini Srbije sada i predlog za treći ugovor o kreditu - u iznosu do 700 miliona evra.
Prvi ugovor kreditu za projekat Moravskog koridora Narodne skupština je potvrdila 2021. godine. Kredit u iznosu od 431,7 miliona evra Srbija je tada ugovorila sa JP Morgan Chase Bank, uz garanciju UKEF-a (UK Export Finance).
Iz tog zajma je do 31. jula ove godine povučeno 376,2 miliona evra, vidi se u Biltenu javnih finansija za jul.
 
Drugi ugovor o kreditu, potvrđen početkom 2022. godine, iznosio je 400 miliona evra, ali je Narodna Skupština ovog leta potvrdila izmene i dopune tog ugovora, pa je iznos kredita povećan na 500 miliona evra.
 
Kao "prvobitni zajmodavci" navedene su banke: Banco Santander, CaixaBank, Credit Agricole Corporate and Investment Bank, JPMorgan Chase Bank, Raiffeisen Bank International i UBS Switzerland.
 
Od ukupno 500 miliona evra kredita, do 31. jula je povučeno 374,7 miliona evra.
 
Za Moravski koridor, Srbija planira da uzme i treći kredit u iznosu do 700 miliona.
 
"Prvobitni zajmodavci" za treći kredit su JP Morgan Chase Bank, Credit Agricole Corporate and Investment bank, Banco Santander S.A, ING Bank, uz osigiranje od strane Multilateralne agencije za garantovanje investicija (MIGA).
 
Saobraćajnica od Pojata do Preljine (Moravski koridor) povezuje centralne delove Srbije sa dva najvažnija putna pravca, Koridorom 10 i 11, piše u predlogu zakona koji je sada u skupštinskoj proceduri. Ukupna dužina koridora iznosi 112 kilometara i obuhvata tri deonice Pojate - Kruševac (27,8 kilometara), Kruševac - Adrani (53,8 kilometara), Adrani - Preljina (30,6 kilometara).
Saobraćajnica će povezati sva veća naselja centralne Srbije između Pojata i Čačka - Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Kraljevo i Čačak, gde živi približno pola miliona stanovnika.
 
Moravski kordior se najavljuje kao prva "pametna" saobraćajnica u zemlji, izgrađena sa kompletnom optičkom infrastrukturom.
 
Krajem aprila, otvorena je prva deonica od Pojata do Makrešana, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tada ukazao na to da su svuda po toj deonici postavljeni stubovi za 4G mrežu, kao i da će biti postavljeni i za 5G.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • K

    16.10.2023 13:03
    K
    Sve tacne dugove saznacemo smenom Vucica i bande…bojim se da smo nagrabusili koliko su nas zadužili! A dugovi se Moraju vratiti jer deo Gradjana glasanjem za Vucica odobrila je ova zaduživanja koja će njihovi potomci vraćati ili će nam uzeti Drzavu!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.

NIS - svako ima svoj interes

Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.

NBS povećala naknade

Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.