Kako su paori nagrabusili: Niska cena pšenice i precenjen dinar
Već je sredina oktobra, a na vojvođanskim poljima postavlja se pitanje da li je pšenicom zasejano i četrdesetak hiljada hektara.
Foto: 021.rs
Polovina je optimalnog setvenog roka, od 25. septembra do 10. novembra, pa ipak, seljak čeka i još promišlja šta da gaji u predstojećoj sezoni.
Problemi sa osnovnim prehrambenim usevom su ogromni, sa nikada zabeleženim rezervama i niskom cenom.
Većina paora je u očajnoj situaciji, novac im je zarobljen u neprodatoj robi upravo u najgorem vremenu, na samom početku nove sezone. Da bi obnovili uzgoj pšenice, moraju da troše poslednje rezerve ili, ne daj Bože, da se zadužuju.
Pitanje je, međutim, koliko bi i prodaja po trenutnim tržišnim uslovima uopšte pomogla. Cena je toliko niska da seljak, praktično, nema zaradu, često čak izgubi 15 odsto uloženog u najvažniji hlebni usev.
Jednom blago, drugom muka
Pitanje neprodate pšenice traje već mesecima, a u međuvremenu zalihe sve više opterećuju skladišne kapacitete, pa je neizvesno koliko će se kukuruza, čija je berba u toku, uskladištiti.
Od roda 2022. godine na zalihama je najmanje 1,25 miliona tona, i kada se tome pridoda 3,48 miliona tona sa prošlogodišnje jesenje setve od 715.000 hektara, na raspolaganju nam je 4,75 miliona tona hlebnog žita.
Kako su godišnje potrebe Srbije za ljudsku ishranu, semensku pšenicu i pripremu stočne hrane oko 1,65 miliona tona, proizlazi da je višak oko tri miliona tona. Kod države koja ima razvijenu agrarnu politiku, višak je retko kada prevelik i stoga se doživljava kao blago. Kada je reč o Srbiji, u pitanju je muka.
Nevolja je što je evropsko tržište umnogome preplavljeno ogromnim količinama pšenice iz Ukrajine, pa je cena drastično pala. Podsetimo, pre dve godine cena je dostizala i 42,43 dinara, a na evropskim morskim lukama i rekordnih 430 evra po toni. Stoga su i prošle jeseni, kada se cena vrtela oko veoma solidnih 360 evra, srpski paori zasejali 720.000 hektara, te požnjeli oko 3,7 miliona tona.
Zarobljen ozbiljan novac
Međutim, još jednom se pokazalo da je cena nepredvidiva. Za otprilike 12 meseci srozala se na 200 evra po toni. Ujedno je i umanjena potražnja od strane kupaca, pa je, primera radi, od jula do 1. oktobra iz Srbije izvezeno skromnih 160.000 tona. Tako je kod naših paora blizu tri miliona tona viška, što je oko 650 miliona evra zarobljenog novca.
Problem je i što je potpuno neizvesno kako će se uskladištiti kukuruz koji se upravo skida sa polja. Slobodnog mesta na lagerima je premalo.
Da nedaća bude veća, ima viška lagerovane robe i kod drugih useva, ponajviše kod suncokreta u vidu sirovog ulja. Procenjuje se da je ovde zarobljeno otprilike 150 miliona evra. Tako seljacima nedostaje novac da obave setvu pšenice, za šta je potrebno uložiti u seme, gorivo, đubrivo, zaštitna sredstva.
Teško da će zemljoradnik uzeti zajam od banaka - niska cena ne pruža osnovu da se računa kako će naredna žetva vratiti pozajmicu. Zato se mnogo više odlučuju na sejanje pšenice "sa tavana", izostaje i veća primena đubriva, a i obrada zemljišta biće umnogome redukovana kako bi se prepolovila potrošnja goriva.
Naravno, i naredni rod će biti mnogo niži. Zapravo, ove jeseni seljak će sejati pšenicu očekujući da poboljša kvalitet zemljišta, prinos će biti u drugom planu.
Primat izborima
Država je bitno doprinela seljačkim lagerima: zabranjivala je izvoz kako bi u predizbornoj kampanji, pričom o znatnim rezervama hrane kod nas, gradila u ljudima osećaj sigurnosti i tako pridobijala glasove. Viškovi žita kod nas su i pre godinu dana bili preveliki, a nakon uvođenja zabrane su i uvećani. Nedovoljno brodova i kilava železnica takođe su doprineli da izvoz bude minimalan.
Ipak, čini se da je osnov svega loša struktura agrokompleksa u Srbiji. Prevelika je primarna agrarna proizvodnja, dok je u jugoslovensko doba prilično solidna prehrambena industrija drastično umanjena i bez novih investicija.
Drugim rečima, umesto da prerađujemo što je više moguće pšenicu, kukuruz, suncokret i druge useve, mi previše izvozimo agrarne sirovine. Često se hvalimo kako u proseku godišnje izvozimo tri miliona tona kukuruza i 1,2 miliona tona pšenice, a bilo bi pametnije da ih ovde preradimo, pa da izvozimo prerađevine.
Razvoj prerađivačke branše i dostizanje što višeg stupnja finalizacije bi moralo biti strateško opredeljenje, a ne da se prsimo izvozom kukuruza ili pšenice.
Domaći doprinos
U poslednjih šest, sedam godina velik problem razmahu izvoza je i precenjen kurs dinara, naša roba je strancima postala preskupa. Sa druge strane, inostrana roba postaje neuobičajeno jeftina.
Kako je u Srbiji poljoprivreda kao branša veliki izvoznik, trpi veliku štetu usled ovakve monetarne politike, veću nego ijedna druga delatnost.
Nikako ne bi trebalo umanjivati uticaj svetskih berzi, ali problemi sa viškovima agrarnih roba, naročito pšenice, nisu posledica samo izuzetno niskih cena u svetu. Velik doprinos ovakvom stanju stiže i od domaće ekonomske politike.
Dok na svetske trendove teško možemo uticati, politiku države Srbije bi valjalo što više usmeriti u pravcu razvoja prehrambene (prerađivačke) industrije i vođenju politike realnog kursa domaće valute. Sve dok ne bude ovakvih ili sličnih promena seljaku u Srbiji neće biti bolje.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Institut nemačke privrede: Pobeda Trampa - potencijalni trgovinski rat SAD i EU
04.11.2024.•
1
Institut nemačke privrede navodi da će, bez obzira na ishod izbora u SAD, Evropska unija morati da diversifikuje svoje trgovinske odnose i uspostavi tešnje odnose sa drugim trgovinskim partnerima.
Švajcarsko "baštovanstvo": Građani ne veruju bankama, zlato zakopavaju u dvorištu
04.11.2024.•
5
Prema poslednjim istraživanjima, pet odsto Švajcaraca je zakopalo zlato u bašti a procena je da je pod zemljom trenutno oko deset tona ovog plemenitog metala vrednog 750 miliona franaka.
Srbija će postati deo jedinstvenog platnog sistema sa EU: Evo kada i šta to donosi građanima
04.11.2024.•
6
Prilikom posete Srbiji, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da je Srbija na dobrom putu da postane deo SEPE, odnosno Jedinstvenog platnog područja Evrope.
Vučević u Šangaju potpisao memorandum sa kompanijom "Mint Grup"
03.11.2024.•
29
Premijer Miloš Vučević danas je u Šangaju na početku posete tokom koje će prisustvovati sajmu uvoza obišao fabriku Mint Grup koja ima dve fabrike u Srbiji i sa njom potpisao memorandum o razumevanju.
Živković: EPS je spreman za zimu
03.11.2024.•
10
Generalni direktor "Elektroprivrede Srbije" (EPS) Dušan Živković izjavio je da su svi proizvodni kapaciteti tog preduzeća spremni za zimsku sezonu.
Lista sankcija SAD: Više ljudi i firmi iz Srbije dospeli na nju u proteklih godinu dana
03.11.2024.•
3
SAD su u pre nekoliko dana uvele sankcije za skoro 400 novih pojedinaca i kompanija iz više desetina zemalja zbog pružanja vojne podrške Rusiji, među kojima su i dve firme iz Srbije i Crne Gore.
Srbija nedavno dozvolila uvoz polovnjaka iz SAD: Da li se uopšte isplati?
03.11.2024.•
9
Prošlo je nepunih mesec dana otkako je Srbija otvorila vrata polovnjacima iz SAD. Ipak, na autoplacevima ih nema jer vlasnici još nisu sigurni da li bi im se isplatilo da ih uvrste u svoju ponudu.
Voren Bafet nakon prodaje akcija Epla: "Teži" za 325 milijardi dolara u kešu
02.11.2024.•
3
Američki milijarder Voren Bafet trenutno poseduje više od 325 milijardi dolara u gotovini, nakon što je ove godine prodao nekoliko milijardi dolara vredne akcije kompanije Epl i Benk of Amerika.
Četvrtina zaposlenih bi pristala na manju platu samo da rade od kuće
02.11.2024.•
8
Oko 23 odsto zaposlenih u Srbiji pristalo bi na smanjenje zarade da bi zadržali mogućnost da rade od kuće.
U Srbiju moguć uvoz vozila starih i 24 godine: Ove godine će stići 130.000 polovnjaka
02.11.2024.•
10
Prosečna starost automobila u Srbiji 17 godina i jedina smo zemlja u regionu u kojoj je dozvoljen uvoz automobila sa euro 3 i 4 motorom.
Poreska uprava šalje rešenja frilenserima za porez iz 2019. godine
01.11.2024.•
1
Poreska uprava je utvrdila poreske obaveze frilensera, koji su od 1. januara do 31. decembra 2019. godine ostvarili prihode na osnovu naknade za autorska i srodna prava i naknade za izvršeni rad.
Ilić: U Srbiju se uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva, pitanje gde ono završi
01.11.2024.•
5
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Ilić kazao je da se u Srbiju nekontrolisano uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva.
EPS ugasio više od 100 blagajni za naplatu struje: Dodatni popusti za slanje računa na mejl
01.11.2024.•
7
Elektroprivreda Srbije (EPS) je ugasila 106 blagajni za naplatu električne energije.
Đedović Handanović: Ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklernih postrojenja do kraja godine
01.11.2024.•
20
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da očekuje da izmene Zakona o energetici budu u parlamentu do kraja godine.
Nove cene goriva: Pojeftinili dizel i benzin
01.11.2024.•
6
Dizel i benzin će danas od 15 sati na pumpama u Srbiji pojeftiniti za po jedan dinar po litru.
Kraj akcije "Najbolja cena": Vučevićeva bleda kopija Vučićevog populističkog čeda
31.10.2024.•
27
Akcija "Najbolja cena" privodi se kraju. Poslednji predviđeni dan akcije je 31. oktobar. I, nekako se dolazi da je prošlogodišnja "Bolja cena" bila bolje od ovogodišnje "Najbolje cene".
Vlada usvojila predloge finansijskih i poreskih zakona: Povećava se neoporezivi iznos zarade
31.10.2024.•
1
Vlada Srbije usvojila je danas set predloga zakona iz oblasti finansija, kao i set poreskih zakona.
Google kažnjen sa 20.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 dolara
31.10.2024.•
11
Rusija je kaznila Google novčanom kaznom u iznosu od neverovatnih 20 kvintilijardi dolara, nakon što je američki tehnološki gigant uklonio jedan ruski kanal sa Youtube-a.
Stelantis beleži dalji pad prodaje: Dva faktora koji utiču na to
31.10.2024.•
2
Grupa Stelantis, koja je matična kuća Pežoa, Fijata i Krajslera, beleži pad prodaje u trećem kvartalu ove godine od 27 odsto, na 33 milijardi evra.
SAD uvele sankcije za dve firme iz Srbije i Crne Gore zbog prodaje opreme Rusiji
31.10.2024.•
4
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije za skoro 400 novih pojedinaca i kompanija iz više desetina zemalja zbog pružanja vojne podrške Rusiji, među kojima su i dve firme iz Srbije i Crne Gore.
EU pokreće istragu protiv Temua zbog prodaje falsifikovanih i nebezbednih proizvoda
31.10.2024.•
4
Evropska komisija će otvoriti formalni postupak protiv kineske platforme za onlajn prodaju Temu kako bi ispitala da li krši pravila o suzbijanju prodaje nelegalnih proizvoda, prenosi Blumberg.
Komentari 17
Nn
Petar Veliki
ILIJA BOSNIĆ
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar