Socijalna preduzeća u Srbiji: Rade u korist celog društva, ali nisu prioritet državi
Uprkos činjenici da neretko rade posao države i da su odnedavno konačno zakonom definisana, socijalna preduzeća u Srbiji na dnu su preduzetničke lestvice.
Foto: 021.rs
To ne čudi kad imamo u vidu da je socijalna zaštita svakoj vlasti poslednja briga.
U ovom izdanju serijala "Biznis plan" na 021.rs analiziramo tržište na kojem posluju socijalna preduzeća, čije su humane misije u logičkoj suprotnosti sa kapitalizmom u kom se trude da prežive.
"Cilj ovog zakona je stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva, razvijanje svesti o značaju socijalne ekonomije i socijalnog preduzetništva i zadovoljenje identifikovanih društvenih potreba", drugi je član Zakona o socijalnom preduzetništvu, koji je Srbija konačno usvojila pre godinu dana.
U ovom izdanju serijala "Biznis plan" na 021.rs analiziramo tržište na kojem posluju socijalna preduzeća, čije su humane misije u logičkoj suprotnosti sa kapitalizmom u kom se trude da prežive.
"Cilj ovog zakona je stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva, razvijanje svesti o značaju socijalne ekonomije i socijalnog preduzetništva i zadovoljenje identifikovanih društvenih potreba", drugi je član Zakona o socijalnom preduzetništvu, koji je Srbija konačno usvojila pre godinu dana.
Ipak, nije ispunila svoju obavezu da donese Program razvoja socijalnog preduzetništva, dokument koji se čeka duže od godinu dana i koji bi trebalo da bude temelj u ovoj oblasti.
"Subjekt socijalnog preduzetništva može ostvariti olakšice i oslobođenja u skladu sa propisima kojima se uređuju porezi, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, naknada za korišćenje javnih dobara i druge vrste novčanih obaveza", samo je još jedna rečenica iz zakona koja zvuči lepo, ali u praksi ne funkcioniše. Prirodu socijalnih preduzeća, poteškoće sa kojima se bore i značaj ovih preduzeća u serijalu "Biznis plan" za 021.rs objašnjava Ivana Stančić, programska menadžerka organizacije Smart kolektiv iz Beograda, koja je pionir u razvoju društveno odgovornog poslovanja i socijalnog preduzetništva u Srbiji.
Stančić kaže da sva preduzeća, pa i socijalna, posluju na istom tržištu i po tržišnim principima koja podrazumevaju vijanje profita. Ali postoje razlike između socijalnog i klasičnog, tradicionalnog preduzeća i one se ogledaju u motivima za zaradu.
"Socijalna Preduzeća su osnovana s idejom, željom i motivacijom da se reši problem u društvu, da se da konkretan doprinos zajednici u kojoj preduzeće posluje. Tu postoji spektar problema koja preduzeća rešavaju u Srbiji, u Evropi i svetu, to zavisi od lokalnog konteksta, a u Srbiji su najzastupljenija preduzeća koja zapošljavaju teže zapošljive kategorije poput penzionera, beskućnika, žena starosti 50 godina i više, mlade u ruralnim predelima, mlade s intelektualnim teškoćama, kao i osobe sa invaliditetom. Nije to uvek ni stvar zapošljavanja jer postoje ona koja rešavaju druge probleme, preuzimaju čak ulogu države - pružaju usluge podrške stanovanju u kući ili se brinu o mladima koji izlaze iz domova za decu bez roditelja i nemaju u sistemu nikakvu podršku posle 16. godine", kaže Stančić.
Profit, i dalje, ispred svega?
Neka socijalna preduzeća, recimo, razvijaju inovativna tehnološka rešenja za slepe i slabovide, neka pružaju zdravstvene usluge, neka rešavaju probleme poput prekomernog bacanja tekstila. Više je oblasti u kojima socijalna preduzeća mogu da posluju, ali moraju da budu "igrači" na tržištu. Prema zakonu, 50 odsto dobiti socijalnog preduzeća mora da se usmeri na socijalni aspekt usluge ili proizvoda preduzeća.
"Moraju da budu profitabilna i što više zarađuju, više će doprineti rešavanju problema. Pritom je u praksi nemoguće da socijalno preduzeće poštuje jedan dok krši drugi kodeks, pa tako nema primera da se radi na zapošljavanju mladih dok se ispuštaju otpadne vode. Izdvajaju se i po dobrim uslovima rada za zaposlene i demokratskim upravljanjem, gde su zaposleni, ali i korisnici, uključeni u donošenje odluka", navodi naša sagovornica.
Nemoguće je dati preciznu brojnost socijalnih preduzeća u Srbiji, a razloga je više. Naime, neka preduzeća namerno ne žele da se registruju i otkriju u društvu jer smatraju da će im to doneti negativan publicitet, što je praksa koju stručnjaci pokušavaju da spreče. Neka preduzeća ne smatraju da se bave socijalnim preduzetništvom jer principe po kojima posluju smatraju normalnim. Ima i preduzeća koja izbegavaju registraciju jer nemaju nikakvu korist da se identifikuju kao socijalna.
"Recimo da operišemo brojkom od 300 do 500 socijalnih preduzeća u Srbiji. Moj stav je da sva preduzeća na tržištu jednostavno treba da posluju kao socijalna, odnosno da poštuju iste principe društvene odgovornosti i takav trend u svetu zaista vidimo. Mi u praksi znamo za banke i fondove koji stimulišu preduzeća da brinu o zajednici, a zauzvrat im daju povoljnije kreditne uslove. Imate i osvešćene kupce koji će radije svoj novac potrošiti na proizvod ili uslugu socijalnog preduzeća jer prepoznaju da na taj način pomažu zajednici, što je takođe trend koji kod nas dolazi - sporije, ali to je zato što smo mi još uvek ekonomski nerazvijeno društvo", objašnjava Ivana Stančić iz "Smart kolektiva".
Liceulice je socijalno preduzeće koje uspešno posluje i ima odličan brending. Pruža podršku marginalizovanim ljudima koji zarađuju prodajući magazin.
U Velikoj Britaniji nastao je pokret koji se zasniva na pritisku na kompanije i javni sektor da se više novca izdvaja za socijalna preduzeća. Pokret insistira da petinu svih javnih nabavki moraju da dobiju socijalna preduzeća, što je dosta slično propisu koji Srbija ima, a ne poštuje.
"U Srbiji imamo rezervisane javne nabavke koje bi trebalo da budu dodeljene socijalnim preduzećima, ali se taj zakon, poznato je, ne primenjuje. To je ogromna šteta jer faktički na papiru imate propis koji stimuliše rast ovih preduzeća, a ne forsira se. Jedino nam ostaje da se nadamo da će novoformirani registar socijalnih preduzeća doprineti primeni ovog propisa. U Evropi je to već na snazi i primenjuje se", priča Stančić u serijalu "Biznis plan".
Ukoliko ste slušali prvo izdanje Biznis plana, znate da smo govorili o startapima u Srbiji, firmama koje imaju inovativnu ideju i velik potencijal da ostvare rast i zaradu u prvih nekoliko godina. Dok se startap industrija, mahom tehnološka, vrlo brzo razvija i u nju se ogroman novac ulaže, to nije slučaj sa socijalnim preduzećima. Ivana Stančić kaže da socijalno preduzetništvo nije atraktivno na startap sceni i to uglavnom jer su retka socijalna preduzeća koja se baziraju na tehnološkim rešenjima. Samim tim nisu skalabilna.
"Socijalna preduzeća ne rastu toliko brzo i ostaje zaista mali prostor za profit investitora. Imali smo u Srbiji slučajeve da uspešna socijalna preduzeća kontaktiraju investitori sa sumama novca, ali traže da se proizvodnja preseli u inostranstvo - što potpuno anulira svrhu njihovog postojanja u Srbiji. Više od 93 odsto socijalnih preduzeća kod nas kao glavni problem ističe nedostatak adekvatnog finansiranja upravo zbog malih javnih fondova i vlasničkog kapitala kojem ne odgovara da 50 odsto profita odlazi zajednici. Grantovi za socijalna preduzeća su u proseku od pet do 10 hiljada evra, što je dovoljno da započnete, ali ne i da održavate biznis", objašnjava naša sagovornica iz "Smart kolektiva".
To znači da nema dovoljno novca ni za brending i marketing, izuzetno bitne karike u razvoju poslovanja. Ivana Stančić imala je iskustva sa socijalnim preduzećima koja nisu razumela, ali ni imala novca za društvene mreže i brending jer su smatrala da je za njihovo poslovanje bitnije da se usredsrede na, recimo, ulaganje u opremu.
"Tu dolazimo do potrebe za većim fondovima, posebnim programima za marketing aktivnosti. Morate da imate kanale komunikacije s javnošću kako bi ljudi videli vaš proizvod i čuli za vaše usluge - imaćete više mušterija i kupaca i više novca za svoj socijalni cilj. Pravilo 'koliko para, toliko muzike' važi i u ovom slučaju, a dobra stvar je ta želja sve većeg broja ljudi da svoj zarađeni novac ulože negde gde će imati više smisla. Moramo razumeti i onog preduzetnika koji zaista nailazi na predrasude, pa tako građevinska preduzeća koja upošljavaju osobe sa invadilitetom teže dobijaju poslove, ali tu postoji prostor da se posao dobro postavi i promoviše, pa samim tim da zarađuje i pomaže tim zaposlenima", stava je naša sagovornica.
Iako je bilo predviđeno, predstavnici Pokrajinske vlade nisu izdvojili vreme da za 021.rs govore o merama podrške socijalnim preduzećima koje postoje.
Razgovor sa Ivanom Stančić u okviru "Biznis plana" možete da poslušate na OVOM linku ili u nastavku.
Pratite "Biznis plan" do kraja godine i saznajte detalje o različitim preduzetničkim temama, koje su naročito korisne početnicima. U narednom izdanju govorimo o temi koja je inspirisala ovaj novi serijal - kako se piše biznis plan.
Radijske emisije slušajte premijerno nedeljom u 9h na radio021.rs ili na 92,2 MHz, a članke čitajte ponedeljkom na našem portalu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Paušalci "izvisili" za staž obećan podsticajnom merom za zapošljavanje
20.04.2025.•
4
Podsticajna mera države trebalo je da amortizuje posledice testa samostalnosti i obračun sa angažovanjem paušalaca kao poreski jeftinijim rešenjem od angažovanja stalno zaposleni.
Više cene struje za privrednike u Srbiji - manje šanse na tržištu?
20.04.2025.•
2
Cilj Elektroprivrede Srbije je, prema rečima direktora, da struja za građane ne poskupi dok su, s druge strane, privrednicima već stigli novi računi sa uvećanom cenom električne energije.
Zbog carinskog rata: Avion Boing koji je naručila Kina vratio se u SAD
20.04.2025.•
0
Avion kompanije Boing, koji je naručila kineska avio-kompanija, vraćen je u proizvodni centar u SAD, prema svemu sudeći zbog carinskog rata na relaciji Vašington-Peking.
Radonjić: To da je Srbija ekonomski tigar - bušna priča, ne čudi da se godišnje odseli 40.000 ljudi
20.04.2025.•
31
Narativ o Srbiji kao ekonomskom tigru je "bušna priča" kada se zaviri u realne podatke.
Više od 4.500 prijava za kredite za mlade: "Najveći izazov pronaći nekretninu"
19.04.2025.•
12
Za mesec dana programa stambenih kredita za mlade podneseno je više od 4.500 prijava.
.jpg "Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno")
Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno
19.04.2025.•
3
Kreditna istorija građana direktno utiče na finansijske mogućnosti, a postoji način i kako mi sami možemo da pristupimo tim informacijama.
Trgovci u Severnoj Makedoniji od danas moraju da objavljuju sve cene na internetu
18.04.2025.•
4
Trgovinske firme u Severnoj Makedoniji od danas moraju da na svojim internet sajtovima objavljuju cene svih proizvoda koje nude.
Objavljene nove cene goriva u narednih osam dana
17.04.2025.•
3
Cene benzina i evrodizela u narednih osam biće niže za po tri dinara u odnosu na prethodnih nedelju dana.
Rublja postala valuta sa "najboljim kursom na svetu"
17.04.2025.•
11
Ruska rublja postala je valuta sa najboljim kursom na svetu, preneo je britanski list "Dejli mejl".
Temu i Šejn dižu cene zbog Trampovih carina
17.04.2025.•
4
Kineski brendovi onlajn prodavnica Temu i Šejn podići će cene svojih proizvoda sledeće nedelje.
Ima li mesta za novu rafineriju u Srbiji?
16.04.2025.•
9
Pretnja sankcijama još jednom aktuelizuje pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u Srbiji.
NLB Banka Banja Luka i Mastercard poklanjaju 2.500 evra za najbolja webshop rešenja na Konverziji
16.04.2025.•
0
Ovog aprila u Banjaluci, Konverzija osim što donosi više od 20 vrhunskih predavanja i konkretne lekcije iz prakse, konferencija nudi i dodatni stimulans za sve vlasnike web shopova.
SAD bi Kini mogle da uvedu carine od 245 odsto
16.04.2025.•
4
Sjedinjene Američke Države bi mogle da uvedu Kini carine do 245 odsto, objavila je Bela kuća.
Japan optužio Gugl za kršenje antimonopolskih zakona
15.04.2025.•
0
Japansko regulatorno telo je danas optužilo američkog tehnološkog giganta Gugl za kršenje antimonopolskih zakona, ponavljajući slične poteze u SAD i Evropi.
Predsednik Stelantisa: Automobilska industrija u Evropi i SAD u opasnosti
15.04.2025.•
3
Automobilska industrija je u opasnosti i u SAD i u Evropi, upozorio je predsednik grupe Stelantis Džon Elkan, navodeći kao razlog povećanje carina kao i plan za smanjenje emisija štetnih gasova.
Vlada spasava poslednju železaru u Britaniji
15.04.2025.•
0
Vlada Velike Britanije saopštila je da je kupila dovoljno sirovina da bi poslednje britanske visoke peći za proizvodnju čelika nastavile da rade "narednih nedelja".
Kina zabranjuje kupovinu od Boinga
15.04.2025.•
1
Kina je naložila svojim avio-kompanijama da obustave sve buduće isporuke aviona američkog proizvođača Boing, kao odgovor na nove američke carine koje je predsednik Donald Tramp uveo na kinesku robu.
RZS: Mali rast broja izdatih građevinskih dozvola
15.04.2025.•
0
Republički zavod za statistiku saopštio je da je u februaru izdato 1.817 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Pada cena zlata sa rekordnog maksimuma: Ipak, ostaje iznad 3.200 dolara po unci
14.04.2025.•
1
Cene zlata pale su za 0,4 odsto sa rekordnog nivoa od 3.245,42 dolara po unci.
Rani prolećni mraz "pao na behar", na voće: Ugrožene kajsija, trešnja, šljiva i breskva
13.04.2025.•
0
Kajsije, šljive, trešnje i breskve našle su se na udaru mraza zbog iznenadnog zahlađenja i snega koji je prethodnih dana padao u Zapadnoj Srbiji.
Objavljen pravilnik o novim propisima za pelet i brikete: Laboratorijska analiza na štetne materije
13.04.2025.•
2
Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da je donet pravilnik o novim propisima za pelet i brikete.
Komentari 2
Jagodinac
Ns
Vlada zakon dzungle i svi su manje ili vise nesrecni.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar