Leks specijalis za Ekspo: Bojazan da će stotine miliona evra biti potrošeno dogovorom, bez tendera
Prema predlogu budžeta za 2024. godinu, koji je početkom oktobra usvojila Vlada Srbije, za specijalizovani Ekspo 2027 u narednoj godini predviđeno je 22,6 milijardi dinara.
Foto: Pixabay
Kako piše Danas, do roka za realizaciju projekta u planu je da bude izdvojeno još dva puta toliko.
Za pripremu ove izložbe biće pripremljen leks specijalis, koji isključuje obavezu države da raspisuje tendere za javne nabavke u okviru ovog projekta. I dok nadležni tvrde da se poseban zakon usvaja kako bi ubrzao realizaciju Ekspoa, stručna javnost upozorava da njegova primena otvara prostor za netransparentnost i različite ekonomske malverzacije, koje mogu voditi poremećaju konkurencije i povećanju javnog duga.
Prema rečima Nemanje Nenadića, programskog direktora "Transparentnosti Srbija", najveći problem u primeni ovog zakona leži u isključenju primene Zakona o javnim nabavkama, što bi, kako upozorava, rezultiralo situacijom u kojoj uslovi za izbor izvođača radova nisu detaljni i pravedni.
"Realnu opasnost primena leks specijalisa predstavlja moguće propisivanje diskriminatornih uslova za izvođače radova, koje neće biti moguće osporiti ni pred jednim državnim organom. Usled toga, realno je očekivati da će konkurencija za dobijanje poslova biti manja, nego što bi bila da se Zakon primenjuje. Svi ti faktori mogu dovesti do toga da Srbija plati EXPO više nego što bi morala. Koliko radovi realno vrede, jedino se može znati u uslovima pune konkurencije", objašnjava sagovornik beogradskog lista.
Nenadić napominje da, čak i kada se primenjuje Zakon o javnim nabavkama, u Srbiji konkurencija nije velika, jer kako kaže, mnoge firme ne žele da podnesu ponudu ili žalbu, kako se ne bi zamerile nadležnima.
"Neretko odluče da se ne uključe u javnu nabavku, kako ne bi ugrozili svoje mogućnosti za dobijanje nekih budućih poslova. To znači da primena Zakona nije nužno i garancija da ćemo imati maksimalnu konkurenciju, a ako se on ne primenjuje - situacija samo može biti lošija", poručuje programski direktor Transparentnosti.
On podseća da postoji više primera koji dokazuju da je leks specijalis podloga za manipulisanje tržišnim uslovima, u kojima dolazi do favorizovanja određenih kandidata i diskriminisanja ostalih.
Sa druge strane, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Danas da se leks specijalis u ovom slučaju uvodi da bi se ispunili rokovi koje Srbija ima kao domaćin specijalizovanog EKSPO-a.
"Imajući u vidu kompleksnost građevinskih i infrastrukturnih radova, period do 2027. godine je relativno kratak za realizaciju. Srbija ima obavezu da sagradi EKSPO u skladu sa propisanim standardima, te leks specijalis treba da ubrza procese izgradnje čitavog kompleksa. To znači da, ako neko ima zemljište na datoj lokaciji, ne može usporavati proces realizacije projekta, već će biti obeštećen ubrzanom procedurom", pojašnjava Stanić.
Nasuprot tome, savetnik za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija sugeriše da primena leks specijalisa ne mora nužno biti loš potez, ali u državama koje imaju jasno definisane norme, što u Srbiji, kako ističe, nije slučaj.
"Leks specijalis se kod nas odomaćio, pa kada treba nekome pomoći da zaradi pare, uvode se posebni zakoni. Ovaj zakon ima nekog smisla u građevinarstvu u situacijama kada je nešto potrebno brzo uraditi. U takvom kontekstu, leks specijalis može odstupiti od važećih normi, za ustupanje radova na primer. Sve to se može izvesti na način da se građani ne oštete, i da javni interes ostane zaštićen. Takva praksa je izvodljiva u uređenoj zemlji, koja ima jasno definisane standarde i norme u građevinarstvu. Ipak, mi više nemamo ni Zavod za standardizaciju, ni preduzeće koje se staralo o praćenju normi. Pošto nema ta dva izvora podataka, ne može se poslovati kako treba, ali može drugačije", upozorava savetnik za razvoj i investicije.
Bušatlija ističe da se bez obaveze prema Zakonu o javnim nabavkama, poslovi sklapaju putem direktnih ugovora, bez dokaza da ponuđač predlaže ispravnu cenu.
"Ako se ne zna šta je standard i koje su norme, cenovnik se ne može proveriti. To je prostor u kom se zarađuju pare na grbači građana, s obzirom da se projekat finansira iz budžeta. Osvrt na ranija iskustva sa primenom leks specijalisa podseća nas da nije isključeno da ćemo projekat platiti više nego što bi zapravo trebalo. Od pre dve decenije krenulo je pravljenje zakona takvih da na njima još samo fali slika onoga za koga se prave, ali su potpisani u njemu pa ih možemo prepoznati i bez nje", kaže Bušatlija.
Danasov sagovornik naglašava da ulaganje u projekte koji ne ostvaruju profit Srbiju vuče u sve veći javni dug, te da, stoga, poslovi bez profita ustvari predstavljaju subvencije.
"To znači da je država nekome dala pare, ne očekujući da će se one vratiti. Država investira naš novac, te je obaveza da najmanje moguće potroši na investicije, ali ne na uštrb kvaliteta radova ili rokova. Kada postoji pogodba u kojoj je nedokučiv način na koji je napravljena cena pojedinačnih postavki projekta, onda se dešava da se investira daleko više nego što investicija objektivno može doneti profita. Ako je investicija skuplja od povraćaja, javlja se javni dug, koji kod nas raste bez kontrole, i to zbog činjenice da se uzimaju krediti da bi se vratili prethodni. Isto će se nastaviti i u slučaju EKSPO-a, iako će 'opravdanje' za leks specijalis ležati u tome da je zakon neophodno doneti, kako bi se izbegla odlaganja realizacije zbog potencijalnih žalbi koje bi zaustavile radove", zaključuje Bušatlija.
Kada je reč o potencijalnim zloupotrebama ovog zakona, član Saveta za borbu protiv korupcije Dušan Slijepčević kaže za Danas da detaljnije proučavanje leks specijalisa za EKSPO tek sledi, te da će najverovatnije u narednim danima Savet izneti svoj stav o njemu.
"Sa uvođenjem leks specijalisa upropašćen je pravosudni i zakonodavni sistem u našoj državi. Ova tema zahteva ozbiljnu pažnju, jer se iz aviona vidi da je koruptivna stvar. Čim se ukidaju javne nabavke, jasno je da je dogovoreno unapred", poručuje Slijepčević.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poljoprivrednici: Nisu isplaćene subvencije za 2024, povraćaj akcize kasni...
21.01.2025.•
2
Poljoprivrednicima u Srbiji još nisu isplaćene sve subvencije iz prošle godine, rekao je predsednik Skupštine Uduženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.
.jpg "Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?")
Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?
21.01.2025.•
15
U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.
Električne "fiat pande" još ni od korova, a Srbiju čeka "strahoviti rast automobilske industrije"
21.01.2025.•
17
Ima li šanse za "strahoviti rast automobilske industrije" ove godine dok proizvodnja električne "grande pande" u Kragujevcu kasni mesecima?
Više od 10.000 milionera za godinu dana napustilo Veliku Britaniju
21.01.2025.•
3
Više od 10.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju u protekloj godini, navode analitičari firme "New World Wealth", pripisujući to višestrukim razlozima.
Skoro pola čovečanstva u siromaštvu a najbogatiji još bogatiji: I to za 2.000 milijardi dolara više
20.01.2025.•
2
Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene.
Prošle godine krivotvoreno 3.840 novčanica: Vrednost lažnih dinara i deviza 26 miliona dinara
20.01.2025.•
0
U Srbiji je prošle godine falsifikovano ukupno 3.840 komada novčanica, od čega je 1.697 novčanica u dinarima i 2.143 novčanica efektivnog stranog novca, objavila je Narodna banka Srbije.
Presek spoljne trgovine u 2024. godini: Šta se 100 puta više uvozilo iz Konga?
20.01.2025.•
2
Presek spoljne trgovine Srbije u prvih 10 meseci prošle godine skrenuo je pažnju na jednu afričku zemlju a ispostavilo se da nam je uvoz iz Konga - neverovatno porastao.
.jpg "Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama")
Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama
20.01.2025.•
9
Naftna industrija Srbje (NIS) obustavila je na pojedinim pumpama u Subotici prodaju dizela na agrokartice po povlašćenim cenama od 179 dinara za litar.
Subvencije prošle godine dobile 54 kompanije: Dominira autoindustrija
19.01.2025.•
3
Srbija već godinama isplaćuje milione evra stranim i domaćim kompanijama, kao podsticaj za ulaganja.
Kako banke sve zarađuju na klijentima, a ne bi smele: Pet najčešćih načina
19.01.2025.•
8
Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS).
Planira se privatizacija šest državnih preduzeća u ovoj godini: Ovo je spisak
19.01.2025.•
15
U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede.
Banke šalju nove obračune stambenih kredita: Veće rate za većinu dužnika
19.01.2025.•
12
Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.
Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
19.01.2025.•
30
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Cene stanova u EU značajno rasle u 2024: Ovo je situacija u Srbiji
19.01.2025.•
2
U trećem kvartalu 2024. godine cene stanova u EU porasle su 3,8 odsto, dok su cene iznajmljivanja porasle 3,2 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.
Mađarski trgovinski lanac dolazi u Srbiju, prvo otvara prodavnice u Vojvodini
19.01.2025.•
4
Mađarska Family Market grupa ulazi na srpsko maloprodajno tržište.
Tramp ima svoju kriptovalutu $TRUMP inspirisanu pokušajem atentata na njega
19.01.2025.•
0
Novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp je tokom predizborne kampanje dosta govorio o značaju kriptoindustrije pri čemu se i sam upustio u nju formiranjem $TRUMP kriptovalute.
Nigerija postala "zemlja-partner" BRIKS-a
19.01.2025.•
1
Nigerija je kao "zemlja-partner" primljena u grupu ekonomija u razvoju BRIKS, objavio je Brazil, predsedavajući te grupe.
Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?
19.01.2025.•
0
Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.
Politiko: Evropa troši milijarde na ruski gas
18.01.2025.•
4
Evropa kupuje ruski gas po stopi bez presedana u 2025. godina, čime troši milijarde dolara koje Kremlj može da koristi za finansiranje svog rata u Ukrajini, prenosi Politiko.
Mićović o sankcijama NIS-u: Minimalan uslov za tržište goriva je da rafinerija u Pančevu nastavi rad
18.01.2025.•
11
Srbija nastavlja razgovore sa SAD-om i Rusijom podovom uvođenja sankcija NIS-u.
Spoljnotrgovinski deficit raste a strane direktne investicije polako presušuju: BDP, ipak, solidan
17.01.2025.•
7
Vodeće srpske ekonomiste zabrinjava to što se pogoršavaju sve komponente spoljnotrgovinske razmene jer se smanjuju doznake a raste odliv po osnovu dividendi i kamata dok uvoz raste brže od izvoza.
Komentari 15
Fića
"Za našu decu" kuće i stanovi po belom Svetu, a ostali da otplaćuju kredite.
Ah, "kad dođu Žuti ljudi da piju vodu sa Morave...", možda shvate i na'prdni glasači u šta su nas sve uvalili...?!
Otišao iz Srbije
Limanac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar