Leks specijalis za Ekspo: Bojazan da će stotine miliona evra biti potrošeno dogovorom, bez tendera
Prema predlogu budžeta za 2024. godinu, koji je početkom oktobra usvojila Vlada Srbije, za specijalizovani Ekspo 2027 u narednoj godini predviđeno je 22,6 milijardi dinara.
Foto: Pixabay
Kako piše Danas, do roka za realizaciju projekta u planu je da bude izdvojeno još dva puta toliko.
Za pripremu ove izložbe biće pripremljen leks specijalis, koji isključuje obavezu države da raspisuje tendere za javne nabavke u okviru ovog projekta. I dok nadležni tvrde da se poseban zakon usvaja kako bi ubrzao realizaciju Ekspoa, stručna javnost upozorava da njegova primena otvara prostor za netransparentnost i različite ekonomske malverzacije, koje mogu voditi poremećaju konkurencije i povećanju javnog duga.
Prema rečima Nemanje Nenadića, programskog direktora "Transparentnosti Srbija", najveći problem u primeni ovog zakona leži u isključenju primene Zakona o javnim nabavkama, što bi, kako upozorava, rezultiralo situacijom u kojoj uslovi za izbor izvođača radova nisu detaljni i pravedni.
"Realnu opasnost primena leks specijalisa predstavlja moguće propisivanje diskriminatornih uslova za izvođače radova, koje neće biti moguće osporiti ni pred jednim državnim organom. Usled toga, realno je očekivati da će konkurencija za dobijanje poslova biti manja, nego što bi bila da se Zakon primenjuje. Svi ti faktori mogu dovesti do toga da Srbija plati EXPO više nego što bi morala. Koliko radovi realno vrede, jedino se može znati u uslovima pune konkurencije", objašnjava sagovornik beogradskog lista.
Nenadić napominje da, čak i kada se primenjuje Zakon o javnim nabavkama, u Srbiji konkurencija nije velika, jer kako kaže, mnoge firme ne žele da podnesu ponudu ili žalbu, kako se ne bi zamerile nadležnima.
"Neretko odluče da se ne uključe u javnu nabavku, kako ne bi ugrozili svoje mogućnosti za dobijanje nekih budućih poslova. To znači da primena Zakona nije nužno i garancija da ćemo imati maksimalnu konkurenciju, a ako se on ne primenjuje - situacija samo može biti lošija", poručuje programski direktor Transparentnosti.
On podseća da postoji više primera koji dokazuju da je leks specijalis podloga za manipulisanje tržišnim uslovima, u kojima dolazi do favorizovanja određenih kandidata i diskriminisanja ostalih.
Sa druge strane, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Danas da se leks specijalis u ovom slučaju uvodi da bi se ispunili rokovi koje Srbija ima kao domaćin specijalizovanog EKSPO-a.
"Imajući u vidu kompleksnost građevinskih i infrastrukturnih radova, period do 2027. godine je relativno kratak za realizaciju. Srbija ima obavezu da sagradi EKSPO u skladu sa propisanim standardima, te leks specijalis treba da ubrza procese izgradnje čitavog kompleksa. To znači da, ako neko ima zemljište na datoj lokaciji, ne može usporavati proces realizacije projekta, već će biti obeštećen ubrzanom procedurom", pojašnjava Stanić.
Nasuprot tome, savetnik za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija sugeriše da primena leks specijalisa ne mora nužno biti loš potez, ali u državama koje imaju jasno definisane norme, što u Srbiji, kako ističe, nije slučaj.
"Leks specijalis se kod nas odomaćio, pa kada treba nekome pomoći da zaradi pare, uvode se posebni zakoni. Ovaj zakon ima nekog smisla u građevinarstvu u situacijama kada je nešto potrebno brzo uraditi. U takvom kontekstu, leks specijalis može odstupiti od važećih normi, za ustupanje radova na primer. Sve to se može izvesti na način da se građani ne oštete, i da javni interes ostane zaštićen. Takva praksa je izvodljiva u uređenoj zemlji, koja ima jasno definisane standarde i norme u građevinarstvu. Ipak, mi više nemamo ni Zavod za standardizaciju, ni preduzeće koje se staralo o praćenju normi. Pošto nema ta dva izvora podataka, ne može se poslovati kako treba, ali može drugačije", upozorava savetnik za razvoj i investicije.
Bušatlija ističe da se bez obaveze prema Zakonu o javnim nabavkama, poslovi sklapaju putem direktnih ugovora, bez dokaza da ponuđač predlaže ispravnu cenu.
"Ako se ne zna šta je standard i koje su norme, cenovnik se ne može proveriti. To je prostor u kom se zarađuju pare na grbači građana, s obzirom da se projekat finansira iz budžeta. Osvrt na ranija iskustva sa primenom leks specijalisa podseća nas da nije isključeno da ćemo projekat platiti više nego što bi zapravo trebalo. Od pre dve decenije krenulo je pravljenje zakona takvih da na njima još samo fali slika onoga za koga se prave, ali su potpisani u njemu pa ih možemo prepoznati i bez nje", kaže Bušatlija.
Danasov sagovornik naglašava da ulaganje u projekte koji ne ostvaruju profit Srbiju vuče u sve veći javni dug, te da, stoga, poslovi bez profita ustvari predstavljaju subvencije.
"To znači da je država nekome dala pare, ne očekujući da će se one vratiti. Država investira naš novac, te je obaveza da najmanje moguće potroši na investicije, ali ne na uštrb kvaliteta radova ili rokova. Kada postoji pogodba u kojoj je nedokučiv način na koji je napravljena cena pojedinačnih postavki projekta, onda se dešava da se investira daleko više nego što investicija objektivno može doneti profita. Ako je investicija skuplja od povraćaja, javlja se javni dug, koji kod nas raste bez kontrole, i to zbog činjenice da se uzimaju krediti da bi se vratili prethodni. Isto će se nastaviti i u slučaju EKSPO-a, iako će 'opravdanje' za leks specijalis ležati u tome da je zakon neophodno doneti, kako bi se izbegla odlaganja realizacije zbog potencijalnih žalbi koje bi zaustavile radove", zaključuje Bušatlija.
Kada je reč o potencijalnim zloupotrebama ovog zakona, član Saveta za borbu protiv korupcije Dušan Slijepčević kaže za Danas da detaljnije proučavanje leks specijalisa za EKSPO tek sledi, te da će najverovatnije u narednim danima Savet izneti svoj stav o njemu.
"Sa uvođenjem leks specijalisa upropašćen je pravosudni i zakonodavni sistem u našoj državi. Ova tema zahteva ozbiljnu pažnju, jer se iz aviona vidi da je koruptivna stvar. Čim se ukidaju javne nabavke, jasno je da je dogovoreno unapred", poručuje Slijepčević.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIN: NIS je Rusima samo deo paketa u pregovorima sa SAD, stav Moskve je da to nije "posao" Srbije
22.02.2025.•
34
Stav Moskve je da rešavanje problema poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) nije "posao" Srbije, već prvenstveno stvar pregovora koji treba da se vode na relaciji Rusije i SAD, piše NIN.
Stočarstvo u Srbiji "zlatnog doba": Više od 50.000 goveda izgubljeno u 2022. godini
21.02.2025.•
4
Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
21.02.2025.•
6
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Banke u subotu gase račune NIS-a: Da li će biti zatvorene pumpe?
21.02.2025.•
33
Banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom, piše Nova ekonomija.
Danas bojkot benzinskih pumpi: "Akcize ne bi smele da budu toliko velike"
21.02.2025.•
16
Inicijativa Politički sindikat pozvala je građane da danas ne sipaju gorivo i bojkotuju benzinske pumpe.
Evropski komesar: Reciprocitet carina sa SAD treba da bude od koristi za sve
20.02.2025.•
0
Ako EU ne odbaci princip recipročnih carina koje američki predsednik želi da uvede, onda taj reciprocitet treba da bude od koristi za sve, izjavio je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.
Vučić: Počeo izvoz "fijat pande" iz Kragujevca
20.02.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas počeo izvoz električnih automobila "fijat panda".
Sve veći broj starijih radi i posle penzionisanja: Penzija nedovoljna za život
20.02.2025.•
6
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje.
Gugl će platiti Italiji 326 miliona evra nakon optužbi za utaju poreza
19.02.2025.•
1
Italijanski tužioci danas su saopštili da će obustaviti istragu o utaji poreza protiv kompanije Gugl nakon što je pristala da plati 326 miliona evra u okviru nagodbe.
Veliki pad profita EPS-a
19.02.2025.•
20
Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. godini pokazali su nagli pad profitabilnosti - sa 958 miliona evra u 2023. godini profit je pao na svega 200 miliona evra.
NBS: Međugodišnja inflacija u januaru iznosila 4,6 odsto
19.02.2025.•
1
Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto dok su na mesečnom nivou, cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, navodi Narodna banka Srbije.
Efektiva: Sledi bojkot pojedinačnih trgovinskih lanaca na sedam do 10 dana
18.02.2025.•
57
U Srbiji je, nakon jednodnevnog, prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca.
NIS sutra unapred isplaćuje plate, banke im obustavljaju međunarodna plaćanja 28. februara
18.02.2025.•
16
Poslovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) najavilo je zaposlenima da će u sredu unapred dobiti februarsku platu, piše danas Kompas-info.
Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
18.02.2025.•
6
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Džonson elektrik vratio skoro milion evra subvencija državi: Bez posla ostaje 300 ljudi
17.02.2025.•
10
Ugovorom iz 2016. godine, Džonson elektrik trebalo ie da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali pre nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Odlaganje roka ili uvođenje sankcija NIS-u: Evo šta je realnije
17.02.2025.•
6
Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, odnosno za nedelju dana.
Od Mobtela, preko NIS-a i rudnika bakra u Boru, do SBB-a: Najvrednije kompanije prodate u Srbiji
16.02.2025.•
14
Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija.
.jpg "Država povećala akcize na gorivo, alkohol, kafu i drugo - to znači poskupljenja")
Država povećala akcize na gorivo, alkohol, kafu i drugo - to znači poskupljenja
16.02.2025.•
63
Vlada Srbije je od 1. februara povećala akcize na, između ostalog, gorivo, alkohol, kafu, tečnosti za punjenje e-cigareta, nikotinske vrećice, duvanske prerađevine, prirodni gas za krajnju potrošnju.
NBS: I dalje se najviše isplati dinarska štednja
16.02.2025.•
5
Narodna banka Srbije (NBS) je saopštila da je u Srbiji i dalje isplativije štedeti u dinarima i da su štedni ulozi u domaćoj valuti krajem 2024. dostigli rekordni iznos od 191,2 milijarde dinara.
Svemirska kompanija Džefa Bezosa deli oko 1.400 otkaza
16.02.2025.•
0
Generalni direktor svemirske kompanije "Blue origin" Dejv Limp najavio je otpuštanje oko 10 odsto osoblja u celoj kompaniji, što je oko 1.400 zaposlenih od skoro 14.000.
Zbog tabloidnih napada: Đenerali se povlači iz rada Privredne komore Srbije i Udruženja osiguravača
14.02.2025.•
9
Đenerali osiguranje se povlači iz rada PKS i Udruženja osiguravača Srbije jer nijedna od tih organizacija nije reagovala na tabloidne napade na predsednika Izvršnog odbora te kuće, Dragana Filipovića.
Komentari 15
Fića
"Za našu decu" kuće i stanovi po belom Svetu, a ostali da otplaćuju kredite.
Ah, "kad dođu Žuti ljudi da piju vodu sa Morave...", možda shvate i na'prdni glasači u šta su nas sve uvalili...?!
Otišao iz Srbije
Limanac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar