Stiže nam MMF: Šta je Srbija ispunila, a šta tek treba?
Prva misija MMF-a bila je u Beogradu krajem marta, dok druga stiže za nekoliko dana i ostaje dve nedelje.
Foto: Pixabay
Kako piše portal Biznis.rs, cilj je da se izmeri "prolazno vreme" kada je reč o sprovođenju stendbaj aranžmana vrednog oko 2,4 milijarde evra.
Polovinom godine MMF je konstatovao da su ispunjena tri dogovorena merila (benchmarks) - struja i gas poskupeli su u maju za osam, odnosno 10 odsto, a navedeno je i da je "proširen i potpuno operacionalizovan centralni elektronski javni registar plata i zaposlenih u sektoru obrazovanja".
Na spisku ciljeva oko kojih su se dogovorili Vlada i MMF tada se, međutim, našlo još devet neispunjenih ili delimično ispunjenih tačaka.
Ključne tačke aktuelnog aranžmana odnose se na promene u domaćoj energetici, ali to nije i jedina tema sporazuma sklopljenog u decembru 2022. godine. Od transformacije Elektroprivrede Srbije (EPS) u akcionarsko društvo preko dodatnog poskupljenja struje i gasa u novembru, pa sve do usvajanja propisa koji je u javnosti poznat kao Zakon o javnim preduzećima - sve su to "structural benchmarks" ili merila na osnovu kojih se procenjuje ide li sprovođenje aranžmana kako treba ili ne.
Od proleća do danas, kada je reč o "fiskalnim merilima" kojih je ukupno četiri, ispunjeno je ono koje se odnosi na registar zarada i zaposlenih u sektoru zdravstva. Do kraja januara sledeće godine očekuje se da će zaživeti sličan registar za zdravstvo, ali, kako navodi Biznis.rs, to ne znači i da će uskoro biti okončan jedan od najdugovečnijih reformskih projekata - kompletiranje registra zaposlenih i zarada u javnom sektoru.
O tome svedoči i činjenica da je nedavno na dnevni red Skupštine stavljen produžetak zabrane zapošljavanja u javnom sektoru kao i prolongiranje uvođenja platnih razreda do 2025. godine.
Na spisku "fiskalnih merila" nalazio se i cilj da se do kraja jula ove godine usvoji akcioni plan koji bi doprineo da se srednjoročno budžetiranje učini "efikasnijim i više obavezujućim", ali za sada nije poznato da li se radilo na ispunjenju ove obaveze.
Energetika u aranžmanu - od sedam tačaka samo jedna nije ispunjena
Najveći deo spiska zadataka odnosi se na energetiku, a kasnilo se već sa prvim od sedam merila za uspešno sprovođenje aranžmana. Transformacija EPS-a trebalo da je da se, prema dogovoru sa MMF-om, okonča do februara ove godine, ali je čitav proces trajao do 18. aprila, kada je EPS u Centralni registar hartija od vrednosti upisao ukupno 36,5 miliona komada akcija, nominalne vrednosti 10.000 dinara po akciji.
Dve tačke koje su se odnosile na poskupljenja struje i gasa u maju ispunjene su na vreme, ali su u međuvremenu u sporazum ušla još dva merila - da struja i gas poskupe za osam, odnosno 10 odsto i do 1. novembra. Iako je bilo reči o tome da se sa MMF pregovara da se ta obaveza ublaži ili prolongira, odluke o dodatnim poskupljenjima usvojene su krajem septembra.
Kasnilo se malo i sa sprovođenjem dogovora da Vlada usvoji plan ulaganja po prioritetima i troškovima za energetski sektor za projekte koji bi trebalo da se realizuju u narednih dve do pet godina, ali čini se da je to pokriveno dokumentom koji se zove "Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godine", a koji je usvojen u junu ove godine.
Jedina tačka koja još nije ispunjena odnosi se na obavezu Vlade da do kraja decembra ove godine usvoji plan restrukturiranja EPS-a. Ipak, još ima vremena da se i ta tačka skine sa dnevnog reda u roku, pošto je izbor za direktora EPS ušao u završnicu, jer je prijava kandidata završena još 15. septembra.
Osim fiskalnih i energetskih merila uspeha, postojao je još jedan važan dogovor čije ispunjenje je dogovoreno sa MMF-om - usvajanje Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije. Taj zakon, poznat kao "zakon o javnim preduzećima" usvojen je u septembru, pošto je u junu povučen iz Skupštine kako bi prošao još jedan krug javne rasprave.
Šta nas čeka kad misija stigne?
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, na pitanje čekamo li spremni i zimu i misiju MMF-a, za Biznis.rs odgovara da su povećanja cena struje tokom godine za sada svakako "zadovoljila apetit" te međunarodne organizacije, ali da treba imati na umu da u ravnoteži treba držati zahteve MMF-a kao kreditora sa jedne strane, finansijske mogućnosti i potrebe države sa druge, ali i mogućnosti građana da sve to izdrže.
Njegova procena je da će se nastaviti "pritisak" MMF prema domaćem energetskom sektoru.
"To je oblast u kojoj MMF ima poluge uticaja i u kojoj najbolje mogu da se vide efekti, i to govore iskustva iz celog sveta - to je sigurna stavka koju MMF 'gađa' u državama koji su domicilni proizvođači električne energije", kaže Zdravković.
"To je što se tiče dela pitanja o spremnosti za dolazak misije MMF-a, pošto od toga koliko uglja imamo uskladišteno na depoima TENT-a i Kostolca, kao i od toga koliki je nivo akumulacija hidroelektrana, zavisi i odgovor na pitanje da li smo spremni i za dolazak zime", naglašava Zdravković za Biznis.rs.
Ministarka energetike Dubravka Đedović izjavila je prošle nedelje za Politiku da je energetski sistem spreman za početak grejne sezone, kao i da su "akumulacije na nivou 600 gigavat-časova, a zalihe uglja na deponijama termoelektrana premašile dva miliona tona".
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet nakon prodaje akcija Epla: "Teži" za 325 milijardi dolara u kešu
02.11.2024.•
1
Američki milijarder Voren Bafet trenutno poseduje više od 325 milijardi dolara u gotovini, nakon što je ove godine prodao nekoliko milijardi dolara vredne akcije kompanije Epl i Benk of Amerika.
Četvrtina zaposlenih bi pristala na manju platu samo da rade od kuće
02.11.2024.•
5
Oko 23 odsto zaposlenih u Srbiji pristalo bi na smanjenje zarade da bi zadržali mogućnost da rade od kuće.
U Srbiju moguć uvoz vozila starih i 24 godine: Ove godine će stići 130.000 polovnjaka
02.11.2024.•
7
Prosečna starost automobila u Srbiji 17 godina i jedina smo zemlja u regionu u kojoj je dozvoljen uvoz automobila sa euro 3 i 4 motorom.
Poreska uprava šalje rešenja frilenserima za porez iz 2019. godine
01.11.2024.•
1
Poreska uprava je utvrdila poreske obaveze frilensera, koji su od 1. januara do 31. decembra 2019. godine ostvarili prihode na osnovu naknade za autorska i srodna prava i naknade za izvršeni rad.
Ilić: U Srbiju se uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva, pitanje gde ono završi
01.11.2024.•
4
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Ilić kazao je da se u Srbiju nekontrolisano uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva.
EPS ugasio više od 100 blagajni za naplatu struje: Dodatni popusti za slanje računa na mejl
01.11.2024.•
7
Elektroprivreda Srbije (EPS) je ugasila 106 blagajni za naplatu električne energije.
Đedović Handanović: Ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklernih postrojenja do kraja godine
01.11.2024.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da očekuje da izmene Zakona o energetici budu u parlamentu do kraja godine.
Nove cene goriva: Pojeftinili dizel i benzin
01.11.2024.•
6
Dizel i benzin će danas od 15 sati na pumpama u Srbiji pojeftiniti za po jedan dinar po litru.
Kraj akcije "Najbolja cena": Vučevićeva bleda kopija Vučićevog populističkog čeda
31.10.2024.•
27
Akcija "Najbolja cena" privodi se kraju. Poslednji predviđeni dan akcije je 31. oktobar. I, nekako se dolazi da je prošlogodišnja "Bolja cena" bila bolje od ovogodišnje "Najbolje cene".
Vlada usvojila predloge finansijskih i poreskih zakona: Povećava se neoporezivi iznos zarade
31.10.2024.•
1
Vlada Srbije usvojila je danas set predloga zakona iz oblasti finansija, kao i set poreskih zakona.
Google kažnjen sa 20.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 dolara
31.10.2024.•
11
Rusija je kaznila Google novčanom kaznom u iznosu od neverovatnih 20 kvintilijardi dolara, nakon što je američki tehnološki gigant uklonio jedan ruski kanal sa Youtube-a.
Stelantis beleži dalji pad prodaje: Dva faktora koji utiču na to
31.10.2024.•
2
Grupa Stelantis, koja je matična kuća Pežoa, Fijata i Krajslera, beleži pad prodaje u trećem kvartalu ove godine od 27 odsto, na 33 milijardi evra.
SAD uvele sankcije za dve firme iz Srbije i Crne Gore zbog prodaje opreme Rusiji
31.10.2024.•
4
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije za skoro 400 novih pojedinaca i kompanija iz više desetina zemalja zbog pružanja vojne podrške Rusiji, među kojima su i dve firme iz Srbije i Crne Gore.
EU pokreće istragu protiv Temua zbog prodaje falsifikovanih i nebezbednih proizvoda
31.10.2024.•
4
Evropska komisija će otvoriti formalni postupak protiv kineske platforme za onlajn prodaju Temu kako bi ispitala da li krši pravila o suzbijanju prodaje nelegalnih proizvoda, prenosi Blumberg.
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune
31.10.2024.•
18
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune.
Za registrovana gazdinstva: Do 10. novembra subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru
30.10.2024.•
2
Do 10. novembra obezbeđena je subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru za sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u Srbiji.
Vučić bi sa trgovinskim lancima razgovarao o marži: Džaba sve kad je plata mala
30.10.2024.•
24
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je trgovinskim lancima da zarađuju na količini, a ne na visokim cenama.
Analiza pokazala: Srbiji će u narednoj deceniji biti potrebno bar 100.000 radnika
30.10.2024.•
9
Iako je potencijal za stvaranje zajedničkog tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana veliki, u praksi do radnih migracija ne dolazi i najveći deo migracija sa Zapadnog Balkana usmeren je na EU.
Građani Srbije u proseku uštede 6.500 dinara: "Savet je da to budu tri, četiri mesečne plate"
30.10.2024.•
8
Prosečna mesečna ušteđevina u 2024. godini iznosila je 6.500 dinara, što je za 500 dinara više nego u prošloj godini, rezultat je istraživanja, uoči 31. oktobra - Svetskog dana štednje.
Britanski maloprodajni lanac otvara prodavnice u Srbiji
30.10.2024.•
3
Prve prodavnice Miller Grupe u Srbiji biće otvorene tokom novembra i decembra na aerodromu "Nikola Tesla".
Zašto nam je sve skupo: Ekonomista smatra da su krivci država i pasivna regulatorna tela
29.10.2024.•
10
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da jedan od glavnih razloga zašto su cene u Srbiji, posebno prehrambenih proizvoda, više nego na drugim tržištima jesu upravo marže.
Komentari 8
G pen
R
Postavlja se pitanje zašto je država uzela kredit od MMF?
AltF4
MMF je određen od strane onih koji Srbiji daju kredite kao neko ko garantuje i vraćanje tih kredita. MMF određuje koji segmenti državnih usluga treba, u kom procentu i kada da povećaju cene da bi bilo omogućeno funkcionisanje države uz redovnu otplatu kredita. Nije pitanje ovde ko je i zašto baš MMF, već je pitanje kako ste vi zamislili da Srbija neprestano uzima kredite od drugih zemalja? Na lepe oči? Pitanje je u kom je realnom stanju Srbija jer kako izgleda čim predsednik izađe iz zemlje on uzima neki kredit dok se milioni dele RS, Kosovu, SPCu ili nestaje kroz kojekakve tendere bez transparentnosti. Ali ne, lakše je kriviti MMF nego uvideti prave razloge i tražiti odgovornost onih koji stalno uzimaju pare na međunarodnom nivou i gde ih troše. Sad će najavljeni Expo, pa onda još i stadion a tu su i izbori. Potreban im je priliv novca i ne pitaju kako i ko će to vraćati, a dugovi se moraju vratiti. Dužničko ropstvo je budućnost ove države i naroda, kojim god zastavama mahali i grafite ispisivali po zgradama.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar