Procena je da će ova godina biti završena sa 50.000 izdatih radnih dozvola strancima, prenosi
Euronews Srbija.
Dok su za građane Srbije Nemačka ili Austrija obećane zemlje, za Nepalce, Indijce, Pakistance, ali i za mnoge Kineze i Ruse to je Srbija. Rade uglavnom na građevini, kao dostavljači, zatim na poslovima čišćenja, kao vozači. Ima i inženjera, programera koji stižu iz Kine i Rusije.
Broj stranaca koji rade u Srbiji se drastično povećava iz godine u godinu. Tako je tokom 2020. godine država izdala oko 13.000 radnih dozvola za strance, a naredne godine skoro duplo više i to oko 25.000. Tokom 2022. godine oko 35.000 stranaca dobilo taj dokument, a ove godine u prvih deset meseci više od 41.000.
Iz Nacionalne službe za zapošljavanje za Euronews Srbija kažu da je tokom ove godine najveći broj radnih dozvola izdat državljanima Rusije - 16.050 (4.406 žena), Kine - 8.271 (873 žena), Indije - 4.272 (48 žena).
Prošle godine najveći broj dozvola izdat je državljanima Kine - 10.044 (1.029 žena), Rusije - 8.081 (2.331 žena), Turske - 5.676 (119 žena).
"Stranac može da radi u Srbiji pod uslovom da ima odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje i dozvolu za rad. Izdavanje dozvola za rad je zakonom povereno Nacionalnoj služi za zapošljavanje, a izdaju iz filijane", kažu u NSZ.
Stiže uglavnom nekvalifikovana radna snaga
U Srbiji uglavnom stiže nekvalifikovana radna snaga iz Kine, Indije, Nepala, Turske, Pakistana, Šri Lanke. Rade na poslovima za koje je teško naći radnike u zemlji.
"To su zanimanja za koje naša tržište rada ima visoku potrebu - građevina, dostava robe, higijeničari, vozači. Dolaze nam uglavnom ljudi iz manje razvijenih zemalja. Danas ćete videti mnogo Uzbekistanaca na pozicijama dostavljača, imate ljude iz Šri Lanke koji rade u proizvodnji, ljudi iz Nepala koji dolaze da rade kao higijeničari ili higijeničarke, spremačice po hotelskim objektima, zatim u automehaničarskim i vulkanizerskim radnjama. Sada znamo za turu od 30 radnika iz Šri Lanke koje je zaposlilo Gradsko saobraćajno preduzeće na mestu vozača", kaže Miloš Turinski iz Infostuda.
Domaći radnici strahuju da će dolazak stranaca oboriti njihovu cenu rada, ali Turinski kaže da to nije tako.
"Stranci ne obaraju cenu rada domaćih radnika. Svi misle da ti ljudi dolaze za niže dnevnice i da se tako obara cena rada domaćim radnicima. Ali nije tako. Uvoz radne snage je iz potrebe i sledeće godine se može očekivati još veći broj", naveo je on.
Pojašnjava da stranci u Srbiji po zakonu imaju ista prava kao i domaći radnici i da rade po istim uslovima.
"U nekim delatnostima možda imaju nižu zaradu zato što im poslodavac obezbeđuje smeštaj i hranu ili samo smeštaj. Oni koji rade na pozicijama dostave su vezani za fiksnu platu, koja je niža od onoga što naši ljudi mogu da zarade, zato što naši ljudi rade na sat i onda sebi mogu da diktiraju i vreme i koliko žele da zarade", naveo je on.
Atanackoić: Zapošljavanje stranaca neminovnost
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije smatra da je zapošljavanje stranaca u pojedinim oblastima neminovnost, jer bez njih privreda jednostavno ne bi mogla da funkcioniše.
"Na domaćem tržištu nema dovoljno radne snage. Stižu radnici iz zemalja gde je standard značajno manji, tako da se njima isplati da rade u Srbiji", naveo je Atanacković za Euronews Srbija.
I dok vozači iz Srbije odlaze u zemlje zapadne Evrope, u javnom prevozu u Beogradu sve je više ljudi iz Šri Lanke, Nepala, koji rade kao vozači.
"Uvozimo i vozače autobusa, kamiona, kojih nema dovoljno. Ranije je iz vojske izlazilo na hiljade obučenih vozača i mnogi su ostajali da rade kao profesionalni vozači. Sada toga više nema. Sada je neophodno školovanje za vozača i to traje. Zato Srbiji nedostaju vozači. Prinuđeni smo da svega što nema dovoljno uvozimo iz inostranstva", pojašnjava Atanacković.
Nedostatak radne snage nije samo problem u Srbiji, već i u svim evropskim zemljama. Hrvatska je tokom prošle godine izdala više od 100.000 radnih dozvola stranim radnicima, a uzrok toga su velike demografske promene kroz koje prolazi, odliv radne snage, ali i privredni rast.
Kako je objavila agencija za zapošljavanje PickJobs, na osnovu istraživanja sprovedenog među poslodavcima, poslednje tri godine je vidan porast broja zahteva za dozvolama za rad stranih radnika iz dalekih zemalja koji uglavnom stižu preko agencija.
"U Hrvatsku dolazi najviše niskokvalifikovanih radnika, pretežno u uslužne delatnosti, pre svega u turizam, ugostiteljstvo i na građevinske poslove, ali se traže i radnici u poljoprivredi i drugim sezonskim poslovima", navodi PickJobs, prenosi HRT. Dodaje se da je najveći broj dozvola za boravak i rad u Hrvatskoj tokom 2022. godine izdat državljanima BiH, Srbije, Severne Makedonije, Nepala, Ukrajine i Filipina.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 15
Genijalna rotacija
Imam ideju za super ustedu, najbolje je onda ukinuti i fakultete i vise skolstvo. Realno sta ce nam ako je to put kojim ce se dalje ici.
Sta ce nam odlican lekar, elektroinzinjer i programer ako mi njihove usluge necemo koristiti.
Kad oni odu odmah po zavrsetku skolovanja, drugima koji budu planirali ostati ce jednom zafaliti njihove usluge, ali nece ih od vozaca iz Sri Lanke sigurno dobiti.
Djoka
333
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar