Razlike u cenama u Srbiji i regionu: Svima se život svodi na to da li će imati dovoljno za hranu
Cene osnovnih životnih namirnica u Srbiji značajno su porasle u odnosu na prethodnu godinu, a rast cena primetan je i u regionu.
Foto: 021.rs
Kako piše Danas, u Srbiji su trgovačke marže dovele do toga da proizvodi u marketima budu značajno skuplji nego što je nužno.
To za Danas potvrđuje profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu Veroljub Dugalić, koji sugeriše da čak i strane firme, koje u svetu imaju marže oko pet odsto, u Srbiji za njih drže dvocifren broj, jer kontrole, prema njegovim rečima – nema.
"Trgovačke marže kod nas su pitanje monopola, koji imaju veliki trgovinski lanci u Srbiji. Marže u ovoj visini od 30, 40 ili 50 odsto ne postoje nigde u svetu, a ne postoje kamatne stope u tom iznosu. Došli smo u situaciju da se proizvođaču plaća jeftino ono što proizvodi, a za kupca je isto to papreno skupo. Upravo ova razlika je trgovačka marža", kaže Dugalić, upozoravajući da su poljoprivredni proizvođači, sa druge strane, toliko malo plaćeni, da im se više ne isplati da se bave tim poslom.
S tim u vezi dodaje da se "ozbiljna država bavi proizvodnjom, a Srbija potrošnjom i populizmom".
Kolika je razlika između otkupnih cena i cena proizvoda na rafovima, može se videti iz činjenice da proizvođači mleko prodaju za oko 40 dinara po litru, dok se u prodavnicama cena kreće od 130 do 175 dinara.
Dugotrajno mleko "Moja kravica" od jedan litar i sa 2,8 odsto mlečne masti, u Disu, Idei i Rodi na sniženju košta između 130 i 135 dinara, a redovna cena mu je do 153 dinara.
Sa druge strane, kada je reč o higijenskim proizvodima, deset rolni troslojnog toalet papira "Perfex" najvišu cenu drži u Maksiju gde košta 430 dinara, ali se na akciji u Univereksportu i Disu može pazariti i za 200.
Za prašak "Persil sensitive", u većini velikih trgovinskih lanaca kao što su Idea, Maksi, Dis i Roda, cena na sniženju varira između 620 i 680 dinara za 1,8 kilograma. Ipak, po regularnoj ceni u marketima cena ide i do 996 dinara.
Takođe, pri osvrtu na cene prehrambenih proizvoda, među najosetnije kategorije po džep građana spada meso, na čije poskupljenje, osim proizvodnih troškova i marži, utiče i konstantan pad stočnog fonda.
Sa tim je saglasan i Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije, koji napominje za Danas da glavni problem leži u nedovoljnoj proizvodnji, koja za posledicu ima nedovoljnu ponudu, ali i visoke cene.
"Kada uporedimo cenu svinjskog i junećeg mesa sa pilećim, i prosečnim primanjima u Srbiji, jasno je zbog čega se najviše konzumira piletina. Veliki broj potrošača nije u prilici da plati juneće i svinjsko meso. Međutim, problem je mnogo složeniji, i ima više uzroka. Prvi je taj što imamo vrlo malu, odnosno nedovoljnu ponudu, a ne stimulišemo povećanje proizvodnje. U stočarstvu je taj problem višedecenijski, i ne odnosi se samo na svinjsko meso. Uz sve to, Srbija ne prati slobodno tržište, koje otvara slobodan uvoz. Preterana zaštita, na oko osiromašenih proizvođača, daje im prostor za ostvarivanje ekstra-profita", ističe Bogosavljević.
S obzirom na to da su agroanalitičari ukazivali na povećanu potrošnju pilećeg mesa, što su ocenili kao karakteristiku siromašnih zemalja, Bogosavljević napominje da ni piletinu ne trošimo u meri u kojoj je to slučaj u zemljama sa normalnom potrošnjom.
"Po potrošnji mesa, mi spadamo u grupu zemalja sa malom potrošnjom, čak i piletine, a o ribi da ne govorimo. Sve to je posledica cena, kojima je smanjena realna kupovna moć potrošača", ističe sagovornik Danasa.
Najčešća cena junećeg mesa u prodavnicama u gradu bila je 1.100 dinara u Beogradu, ali je najniža zabeležena u Smederevu, i iznosila je 800 dinara.
Akcijska cena kilograma junetine u većim marketima kao što su Roda i Idea je 1.149 dinara, dok je u Univereksportu i Lidlu jeftinija za 50 do 150 dinara.
Svinjsko meso je u svim gradovima, osim u Kraljevu, bilo jeftinije. Prema podacima RZS-a za prvu sedmicu oktobra, u ovom gradu najčešća cena svinjskog vrata ili krmenadle u prodavnicama iznosila je 840 dinara, dok je u Beogradu koštao 720, a najmanje u Novom Pazaru – 650 dinara.
Teleća rebra, vrat i kotleti najskuplji su bili u prodavnicama Novog Sada, gde je najčešća zabeležena cena 1,746 dinara. Najjeftiniji su bili u Vranju i Zrenjaninu, 980 dinara. Ipak, najčešća cena teletine u beograskim prodavnicama bila je 1.300 dinara.
BiH: Nedovoljne i dve prosečne plate
Iako su cene u Bosni i Hercegovini uglavnom niže nego u Srbiji, prosečna plata u ovoj zemlji nije dovoljna za izmirenje obaveza.
Savez samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine izračunao je da sindikalna potrošačka korpa za mesec septembar 2023. godine iznosi 2.993,50 KM. Prosečna plata isplaćena u Federaciji BiH iznosi 1.257 KM, dok je prosečna plata u Republici Srpskoj 1.277 KM.
Znači, ukoliko imate dve prosečne plate u domaćinstvu i dalje vam nedostaje nekoliko stotina KM kako biste popunili prosečnu sindikalnu potrošačku korpu.
Od tih 2.993,50 KM prema računici Saveza sindikata 41,3 posto otpada na prehranu što dođe nešto više od 1.200 KM, piše Danas.
Upravo nas je inflacija prema rečima Murise Marić, predsednice Udruženja za zaštitu potrošača Don iz Prijedora okrenula prema tome da samo gledamo na hranu.
"Kod nas se život sveo samo na to da li ćemo imati dovoljno novca za hranu, kao da je sve ostalo što čini kvalitetan život nebitno. Nažalost, velika većina bh. građana ima tako malo novca da su svi okupirani samo pitanjem da li će imati dovoljno novca da prehrane porodicu. Činjenica je i da dosta novca, oko 400-500 KM, mesečno izdvajamo za javna komunalna preduzeća a preostali novac uglavnom se sveo na prehrambene artikle. Inflacija uzima danak i sve ostale kategorije koje čine kvalitet života poput odmora, putovanja, odlazaka na koncerte, u bioskop, bavljenje nekom rekreacijom... sve je to postalo za mnoge nedostižno", kazala je Marić za Danas.
Crna Gora: Udar na najsiromašnije
Cene hrane u Crnoj Gori za protekle dve godine, od septembra 2021. do istog meseca ove godine, prema zvaničnim podacima Uprave za statistiku Monstat povećane su za 36 odsto, dok je za isti period ukupna inflacija iznosila 25 odsto.
Takođe prema podacima Monstata, u minimalnoj potrošačkoj korpi za prosečnu četvoročlanu porodicu hrana čini 47 odsto mesečnih troškova, prenosi Danas. Što porodica ima manje prihoda to je učešće hrane veće u ukupnoj potrošnji.
To znači da rast cena hrana sa ovako visokim stopama, najviše pogađa najsiromašnije.
Minimalna potrošačka korpa u Crnoj Gori u septembru je iznosila 847 evra, od čega je samo za hranu četvoročlanoj porodici bilo potrebno 397 eura a 450 eura je potrebno za sve ostalo.
Ovo znači da je hranu dnevno čotveročlanoj porodici, sa dvoje odraslih i dvoje dece, za hranu dovoljno 13,23 evra ili 4,41 evro po jednom od tri obroka dnevno. Odnosno jednoj osobi je sva tri obroka dnevno "dovoljno" 3,31 cent.
S obzirom na to da najmanji sendviči sa skromnim sadržajem u Podgoričkim restoranima brze hrane i pekarama koštaju dva do dva i po evra, kao i najmanja bočica jogurta od 60 do 80 centi, to bi značilo da je za tri mala sendviča i čašice jogurta potrebno od osam do 11 evra.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Odlazak iz Rusije zapadne kompanije koštao skoro 14 milijardi dolara
23.02.2025.•
0
Odlazak iz Rusije koštao je zapadne kompanije skoro 14 milijardi dolara, preneli su ruski mediji.
U Britaniji se svakog dana zatvori jedan pab, traži se hitna akcija vlade
23.02.2025.•
0
U Velikoj Britaniji je tokom prošle godine svakih nedelju dana vrata zauvek zatvorilo prosečno oko šest pabova, što je rezultiralo gubitkom oko 4.500 radnih mesta.
Srbija nema zakon kojim bi nacionalizovala NIS
23.02.2025.•
4
Kako se primiče 25. februar, odnosno dan D za primenu sankcija NIS-u, tako se u javnosti povećava broj spekulacija o mogućim rešenjima.
Samo tri evropske zemlje imaju skuplji dizel od Srbije
23.02.2025.•
9
Poslednje poskupljenje goriva u Srbiji izjednačilo je cene sa onima u razvijenim evropskim državama.
NIN: NIS je Rusima samo deo paketa u pregovorima sa SAD, stav Moskve je da to nije "posao" Srbije
22.02.2025.•
34
Stav Moskve je da rešavanje problema poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) nije "posao" Srbije, već prvenstveno stvar pregovora koji treba da se vode na relaciji Rusije i SAD, piše NIN.
Stočarstvo u Srbiji "zlatnog doba": Više od 50.000 goveda izgubljeno u 2022. godini
21.02.2025.•
4
Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
21.02.2025.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Banke u subotu gase račune NIS-a: Da li će biti zatvorene pumpe?
21.02.2025.•
34
Banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom, piše Nova ekonomija.
Danas bojkot benzinskih pumpi: "Akcize ne bi smele da budu toliko velike"
21.02.2025.•
16
Inicijativa Politički sindikat pozvala je građane da danas ne sipaju gorivo i bojkotuju benzinske pumpe.
Evropski komesar: Reciprocitet carina sa SAD treba da bude od koristi za sve
20.02.2025.•
0
Ako EU ne odbaci princip recipročnih carina koje američki predsednik želi da uvede, onda taj reciprocitet treba da bude od koristi za sve, izjavio je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.
Vučić: Počeo izvoz "fijat pande" iz Kragujevca
20.02.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas počeo izvoz električnih automobila "fijat panda".
Sve veći broj starijih radi i posle penzionisanja: Penzija nedovoljna za život
20.02.2025.•
7
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje.
Gugl će platiti Italiji 326 miliona evra nakon optužbi za utaju poreza
19.02.2025.•
1
Italijanski tužioci danas su saopštili da će obustaviti istragu o utaji poreza protiv kompanije Gugl nakon što je pristala da plati 326 miliona evra u okviru nagodbe.
Veliki pad profita EPS-a
19.02.2025.•
20
Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. godini pokazali su nagli pad profitabilnosti - sa 958 miliona evra u 2023. godini profit je pao na svega 200 miliona evra.
NBS: Međugodišnja inflacija u januaru iznosila 4,6 odsto
19.02.2025.•
1
Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto dok su na mesečnom nivou, cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, navodi Narodna banka Srbije.
Efektiva: Sledi bojkot pojedinačnih trgovinskih lanaca na sedam do 10 dana
18.02.2025.•
58
U Srbiji je, nakon jednodnevnog, prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca.
NIS sutra unapred isplaćuje plate, banke im obustavljaju međunarodna plaćanja 28. februara
18.02.2025.•
16
Poslovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) najavilo je zaposlenima da će u sredu unapred dobiti februarsku platu, piše danas Kompas-info.
Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
18.02.2025.•
6
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Džonson elektrik vratio skoro milion evra subvencija državi: Bez posla ostaje 300 ljudi
17.02.2025.•
10
Ugovorom iz 2016. godine, Džonson elektrik trebalo ie da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali pre nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Odlaganje roka ili uvođenje sankcija NIS-u: Evo šta je realnije
17.02.2025.•
6
Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, odnosno za nedelju dana.
Od Mobtela, preko NIS-a i rudnika bakra u Boru, do SBB-a: Najvrednije kompanije prodate u Srbiji
16.02.2025.•
14
Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija.
Komentari 10
dinar na steroidu
piskaralo
QQ
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar