Auto-putem zaduživanja: Vlast prikriva (ne)isplativost državnih investicija
Izborno je vreme i politička scena je dodatno zaživela. Političari uveliko obećavaju preko svake mere, a aktuelna vlast se po više puta dnevno hvali ulaganjima u poslednjih deset godina.
Investicija je znatno više nego u prethodnom periodu, država Srbija je godišnje ulagala i po četiri i po odsto BDP-a u objekte javne namene. Podignuto je podosta bolnica i škola ili su modernizovane u poslednjoj deceniji.
Čini se, ipak, da su auto-putevi bili neformalni prioritet. Južno od Save i Dunava samo niču trase, i teško je naći varošicu pored koje ili u čijoj blizini ne prolazi moderna saobraćajnica.
Autoput Horgoš-Novi Sad
Međutim, intenzivna gradnja nameće i važno pitanje isplativosti izgrađenog, pre svega kada su u pitanju putevi, kojima se, inače, aktuelna vlast naročito ponosi. Upravo ovaj detalj se konstantno, od prvih investicija, zaobilazi i uporno prećutkuje. Niti za jedan od novoizgrađenih puteva nikada nije javno rečeno u kom roku će se vratiti uloženo.
Stariji se sećaju i nekih drugačijih vremena, kada se, recimo, gradio auto-put Horgoš-Novi Sad-Beograd. Bilo je i tada težnje da se projekat iskoristi za političku promociju pojedinih regija i gradova, pa se debata oko trase vodila neuobičajeno dugo.
Ipak, centralno pitanje je bila isplativost buduće saobraćajnice. Više puta je merena protočnost na svakoj relaciji, bilo je uzbudljivo kada se utvrdilo da broj vozila koja dnevno prođu deonicom do Novog Sada ne prelazi 9.000, dok između vojvođanske prestonice i Beograda dostiže 12.800.
Samo na kratkoj relaciji od Inđije do Beograda za 24 časa dnevno je tutnjalo oko 15.000 automobila, autobusa, kamiona... Protočnost od 12.000 vozila je, prema precizno urađenoj projektnoj analizi, obezbeđivala isplativost ulaganja, dok je prolaz od 15.000 bio poželjan.
Dug za investiciju
Nije bilo lako tadašnjim političarima suočiti se sa momentima koji su ukazivali na moguću spornost decenijama očekivane investicije. Mesecima se po skupštinskim salama, još više po medijima, raspravljalo kako postupiti.
Pobedilo je mišljenje da je trasa posmatrana u celosti, istina minimalno, isplativa, ali i da je ceo projekat od šireg društvenog značaja i da će biti podsticaj za dodatni razvoj Srbije u celini i pokrajine Vojvodine. Pristupilo se radovima, već posle nekoliko sezona od završetka, pokazala se opravdanost ulaganja.
Kasnije, posle pada Berlinskog zida i ukidanja Varšavskog bloka, ispostavilo se da je upravo ovaj saobraćajni pravac, ranije u senci relacije auto-puta Beograd-Zagreb-Ljubljana, za istočni deo nekadašnje države, ali i za putnike iz Turske i Grčke, ključan za povezivanje sa Evropom.
Problem sa investicijama iz naprednjačkih vremena je upravo u tome što javnost nema bilo kakvu informaciju o isplativosti izgrađenih saobraćajnica. Tim pre što je država Srbija da bi izgradila nešto veće morala itekako da se zaduži, pa je u poslednjih 11 sezona, koliko je SNS na vlasti, javni dug Srbije sa 15 milijardi evra skočio na 36 milijardi, dok je spoljni dug dostigao 46,6 milijardi, od čega se čak 25,5 milijardi odnosi na državu, a otprilike 20 na privredu i banke.
Kada kamate rastu
Za državu čija ekonomija svake godine beleži između šest i po i osam milijardi deficita u spoljnoj trgovini, to je više nego ozbiljno zaduženje. Srbija vraća samo kamate, a glavnicu neprekidno obnavlja uzimanjem novih kredita.
Kamatu određuje tržište, i uzimanje pozajmice je dugo bilo jeftinije nego ikada u modernoj istoriji. U poslednjih godinu i po dana stvari su se preokrenule, i sada je Srbiji teško da dobije kredit kamate niže od šest, a često dostiže i sedam odsto. Stoga ne iznenađuje da će ove godine samo na kamate iz državne kase otići 1,8 milijardi evra, skoro tri puta više nego pre samo pet godina.
Kako će novi krediti kojima plaćamo obaveze pristigle na otplatu biti po višoj stopi prinosa, izdvajanja za kamate će se i u naredne dve sezone uočljivo uvećavati. Time pitanje isplativosti investicija dobija još više na značaju, postaje prioritet.
Lako je bilo zajmiti kada su kamate bile sasvim blizu nule, čuveni ekonomista i nobelovac Pol Samuelsen govori da je uz nultu kamatu takoreći svako ulaganje isplativo. Kada kamate počnu da rastu i dostignu više stope, vidi se stvarni kvalitet investicije.
Vratiti dvostruko
Nedavno je predsednik Vučić najavio novi ciklus ulaganja, 12 milijardi u naredne tri, četiri godine. To je najava novog zaduženja Srbije, jer domaća ekonomija ne može da dobaci toliki dodatni profit. I na tu pozajmicu će se plaćati kamate, onoliko koliko tržište odredi.
Ako bismo računali po šest odsto godišnje, koliko je za Srbiju trenutno i to u povoljnijoj varijanti, u narednoj deceniji bi se moralo vratiti gotovo dvostruko više. Bio bi pravi debakl da se tako skupi kapital uloži u promašeno.
Projektna analiza, koja se u ozbiljnim državama radi pre svake investicije, morala bi javnosti jasno pokazivati isplativost. A kod nas za vreme naprednjaka nema, odnosno nikada nije predočena građanima.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija nema zakon kojim bi nacionalizovala NIS
23.02.2025.•
0
Kako se primiče 25. februar, odnosno dan D za primenu sankcija NIS-u, tako se u javnosti povećava broj spekulacija o mogućim rešenjima.
Samo tri evropske zemlje imaju skuplji dizel od Srbije
23.02.2025.•
0
Poslednje poskupljenje goriva u Srbiji izjednačilo je cene sa onima u razvijenim evropskim državama.
NIN: NIS je Rusima samo deo paketa u pregovorima sa SAD, stav Moskve je da to nije "posao" Srbije
22.02.2025.•
34
Stav Moskve je da rešavanje problema poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) nije "posao" Srbije, već prvenstveno stvar pregovora koji treba da se vode na relaciji Rusije i SAD, piše NIN.
Stočarstvo u Srbiji "zlatnog doba": Više od 50.000 goveda izgubljeno u 2022. godini
21.02.2025.•
4
Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
21.02.2025.•
6
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Banke u subotu gase račune NIS-a: Da li će biti zatvorene pumpe?
21.02.2025.•
34
Banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom, piše Nova ekonomija.
Danas bojkot benzinskih pumpi: "Akcize ne bi smele da budu toliko velike"
21.02.2025.•
16
Inicijativa Politički sindikat pozvala je građane da danas ne sipaju gorivo i bojkotuju benzinske pumpe.
Evropski komesar: Reciprocitet carina sa SAD treba da bude od koristi za sve
20.02.2025.•
0
Ako EU ne odbaci princip recipročnih carina koje američki predsednik želi da uvede, onda taj reciprocitet treba da bude od koristi za sve, izjavio je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.
Vučić: Počeo izvoz "fijat pande" iz Kragujevca
20.02.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas počeo izvoz električnih automobila "fijat panda".
Sve veći broj starijih radi i posle penzionisanja: Penzija nedovoljna za život
20.02.2025.•
6
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje.
Gugl će platiti Italiji 326 miliona evra nakon optužbi za utaju poreza
19.02.2025.•
1
Italijanski tužioci danas su saopštili da će obustaviti istragu o utaji poreza protiv kompanije Gugl nakon što je pristala da plati 326 miliona evra u okviru nagodbe.
Veliki pad profita EPS-a
19.02.2025.•
20
Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. godini pokazali su nagli pad profitabilnosti - sa 958 miliona evra u 2023. godini profit je pao na svega 200 miliona evra.
NBS: Međugodišnja inflacija u januaru iznosila 4,6 odsto
19.02.2025.•
1
Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto dok su na mesečnom nivou, cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, navodi Narodna banka Srbije.
Efektiva: Sledi bojkot pojedinačnih trgovinskih lanaca na sedam do 10 dana
18.02.2025.•
58
U Srbiji je, nakon jednodnevnog, prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca.
NIS sutra unapred isplaćuje plate, banke im obustavljaju međunarodna plaćanja 28. februara
18.02.2025.•
16
Poslovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) najavilo je zaposlenima da će u sredu unapred dobiti februarsku platu, piše danas Kompas-info.
Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
18.02.2025.•
6
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Džonson elektrik vratio skoro milion evra subvencija državi: Bez posla ostaje 300 ljudi
17.02.2025.•
10
Ugovorom iz 2016. godine, Džonson elektrik trebalo ie da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali pre nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Odlaganje roka ili uvođenje sankcija NIS-u: Evo šta je realnije
17.02.2025.•
6
Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, odnosno za nedelju dana.
Od Mobtela, preko NIS-a i rudnika bakra u Boru, do SBB-a: Najvrednije kompanije prodate u Srbiji
16.02.2025.•
14
Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija.
.jpg "Država povećala akcize na gorivo, alkohol, kafu i drugo - to znači poskupljenja")
Država povećala akcize na gorivo, alkohol, kafu i drugo - to znači poskupljenja
16.02.2025.•
63
Vlada Srbije je od 1. februara povećala akcize na, između ostalog, gorivo, alkohol, kafu, tečnosti za punjenje e-cigareta, nikotinske vrećice, duvanske prerađevine, prirodni gas za krajnju potrošnju.
NBS: I dalje se najviše isplati dinarska štednja
16.02.2025.•
5
Narodna banka Srbije (NBS) je saopštila da je u Srbiji i dalje isplativije štedeti u dinarima i da su štedni ulozi u domaćoj valuti krajem 2024. dostigli rekordni iznos od 191,2 milijarde dinara.
Komentari 15
Mare
planer
Uvek uz vetar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar