Ivica protiv Hrvatske: Drugo poluvreme "Agrokora"
Pre desetak dana dve sudske odluke su zatalasale javno mnjenje i dobrano uznemirile i sam državni vrh Hrvatske.
Reč je o odluci Međunarodnog suda za investicione sporove iz Vašingtona da se proglasi nadležnim u vezi sa tužbom koju je protiv države Hrvatske podneo Ivica Todorić, nekadašnji vlasnik "Agrokora", sa otprilike 57.000 zaposlenih i godišnjim prometom od 6,8 milijardi evra svojevremeno najveće kompanije u jugoistočnoj Evropi.
Vlast Hrvatske je očekivala suprotan stav, oslanjajući se na sličan slučaj iz nedavne prošlosti kada se isti sud proglasio nenadležnim za rešavanje tužbe dve holandske kompanije protiv susedne države.
Besmislena optužba
Nekoliko dana kasnije oglasio se Visoki krivični sud Hrvatske i potvrdio odluku zagrebačkog Županijskog suda da je veštačenje o finansijskom poslovaju "Agrokora" učinjeno na nezakonit način, time i nevažeće. Upravo ovaj akt bio je stožerna tačka tužbe države Hrvatske protiv Todorića i njegovih 14 saradnika za navodno kontinuirano izvlačenje para iz "Agrokora" u periodu od 2006. do 2017. godine, ukupno 159 miliona evra. Nakon presude, tužba je, praktično, ostala bez nosećeg stuba, ispražnjenog sadržaja i postala je besmislena.
Podsetimo se afere. Godine 2007. kompanija Ivice Todorića deluje moćno, najveći je poslovni gigant na južnoevropskim prostorima. Tu su najmoderniji trgovački centri, brojni kombinati, najbolje firme iz prehrambene i srodnih industrija, te niz odličnih firmi iz drugih delatnosti. No, svetska kriza naredne godine se u Hrvatskoj, gde je gro "Agrokora", reflektuje na najgori mogući način po trgovinu. Snažno opada promet u prodavnicama, što je za trgovačke kuće neka vrsta "poslovnog kancera".
Država podstiče strah
Koncern Ivice Todorića nastavlja da se širi i investira. Već ga je godinama pratio glas prezadužene kompanije kada se 2014. odlučio da kupi slovenački trgovački gigant "Merkator" za šta dugo nije nalazio podršku pratećih banaka. Napokon se obratio ruskim bankama i Sber banka, sa još jednom manjom ruskom kućom, upustila se u rizik. Ovakav rasplet se nije svideo vođstvu Hrvatske, još manje Briselu.
Počela je snažna i od države orkestrirana kampanja protiv "Agrokora" i Todorića lično, naglo je podstican strah da će uslediti bankrot "Agrokora" sa teškim posledicama po celu privredu Hrvatske i sa krupnim nevoljama po znatan deo stanovništva komšijske države. Proricane su posledice koje direktno pogađaju ljude, masovan gubitak radnih mesta, pad zarada, dovođenje u pitanje funkcionisanja penzijskog sistema... Sve sa idejom da "država uđe u kompaniju i reši probleme".
Sve za ništa
Izvedba je dodeljena tadašnjoj potpredsednici hrvatske vlade Martini Dalić, prethodno rukovodiocu banke koja je decenijama najviše finansirala vodeći hrvatski poslovni sistem. Latila se obaveze i pokušala da u direktnom razgovoru od Todorića izmami ni manje, ni više, nego da firmu u celosti prepusti državi, bez i kune nadoknade.
To što nije uspela rečima, država je učinila na način koji je u ne malom delu hrvatske pravne javnosti od starta označen kao, najblaže kazano, sporan. Pod hitno je donela Zakon o uvođenju vanredne uprave u trgovačkim društvima od sistemskog značaja za državu Hrvatsku. Primenom odredbi ovog akta država je praktično razvlastila Todorića, preuzela sto odsto vlasništva i postavila vanrednu upravu.
Time je poznatom bisnismenu oduzela investicije. Todorić ističe da je u pitanju neka vrsta nacionalizacije imovine bez bilo kakve nadoknade. Odluka Investicionog suda u Vašingtonu da se proglasi nadležnim u sporu je itekako iznenadila politički Zagreb, a ohrabrila razvlašćenog poslovog čoveka.
Kako 1,9 uvećati na 30,7 milijardi evra
Možda se još većim problemom pokazao rad od države postavljenog privremenog upravnika, potom vanredne uprave. Kako Todorić nije hteo da se odrekne imovine, država je po svaku cenu pokušavala da proizvede bankrot. Dugo je bilo nepoznato kako je vanredna uprava konstruisala osnovu da tvrdi da je "Agrokor" navodno dužan neverovatnih više od 40 milijardi evra, kako su govorili državi bliski mediji.
Tek pre neki dan je Todorić objasnio finansijski mehanizam novouvedene uprave. Koncern "Agrokor" je kao pravno lice bio u dugovanjima, te su 16 najboljih članica izdavale (sopstvene) garancije za dugovanja celine koncerna. Ukupno je izdato garancija u vrednosti 1,9 milijardi evra.
Međutim svako pojedinačno garantovanje nova uprava nije knjižila samo kao obavezu izdavaoca, već i kao obavezu svake firme unutar koncerna. Tako je 1,9 milijardi obaveza knjigovodstvenom manipulacijom uvećano na 30,7 milijardi evra.
Pročitaj još
Uloga fonda rizičnog kapitala
Hrvatski bisnismen je i precizirao poslovanje svog bivšeg carstva. Godine 2016. "Agrokor" je godišnje prihodovao 6,8 milijardi, dok su dugovanja iznosila oko 4,7 milijardi evra i kompanija se spremala za izlazak na Londonsku berzu.
Poređenja radi, "Fortenova grupa", kako se, nakon prodaje najboljih pojedinačnih firmi, preimenovao nekadašnji lider, godišnje prihoduje oko 4,1, dok su dugovanja 4,6 milijardi evra.
No, kada je država ušla u vlasništvo "Agrokora" nije imala kapitala. Sledio je novi sporni potez, umesto preko berze, investicionog ulagača je pronašla nakon potpuno netransparentih direktnih razgovora. Pojavio se investicioni fond rizičnog kapitala "Knighthead capital management", otkupio deonice i potom koncernu pozajmio 1,07 milijardi evra uz kamatu od 7,5 odsto.
Podsetimo, bilo je to vreme istorijski niskih kamata, kada se novac mogao dobiti i za dva odsto kamate. Pošto "Fortenova" jedva uspeva da otplati i samu kamatu, aranžman je, posle isteka petogodišnjeg roka, obnovljen uz slične uslove. Međutim, vlasnici fonda su za produžetak vanredno zahtevali i dobili još oko 160 miliona evra gotovine.
Izvagati odgovornost
Sud iz Vašingtona će tek doneti konačnu presudu na koju niti jedna strana nema pravo žalbe. Presuda ne mora biti sto odsto u skladu sa viđenjem jedne ili druge strane. Naprotiv, u arbitražnim sporovima je čest slučaj da sud delimično uvaži navode, izvaga odgovornost obe strane, te nadoknadu umanji za onoliko koliko proceni da je i tuženi doprineo nastaloj situaciji.
U svakom slučaju, već samo postojanje nadležnosti Međunarodnog investicionog suda je ne samo veliki plus za Ivicu Todrića, već i veliki minus za državu Hrvatsku. Investicije i investitore treba poštovati, a ne šikanirati.
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ima li mesta za novu rafineriju u Srbiji?
16.04.2025.•
0
Pretnja sankcijama još jednom aktuelizuje pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u Srbiji.
NLB Banka Banja Luka i Mastercard poklanjaju 2.500 evra za najbolja webshop rešenja na Konverziji
16.04.2025.•
0
Ovog aprila u Banjaluci, Konverzija osim što donosi više od 20 vrhunskih predavanja i konkretne lekcije iz prakse, konferencija nudi i dodatni stimulans za sve vlasnike web shopova.
SAD bi Kini mogle da uvedu carine od 245 odsto
16.04.2025.•
3
Sjedinjene Američke Države bi mogle da uvedu Kini carine do 245 odsto, objavila je Bela kuća.
Japan optužio Gugl za kršenje antimonopolskih zakona
15.04.2025.•
0
Japansko regulatorno telo je danas optužilo američkog tehnološkog giganta Gugl za kršenje antimonopolskih zakona, ponavljajući slične poteze u SAD i Evropi.
Predsednik Stelantisa: Automobilska industrija u Evropi i SAD u opasnosti
15.04.2025.•
3
Automobilska industrija je u opasnosti i u SAD i u Evropi, upozorio je predsednik grupe Stelantis Džon Elkan, navodeći kao razlog povećanje carina kao i plan za smanjenje emisija štetnih gasova.
Vlada spasava poslednju železaru u Britaniji
15.04.2025.•
0
Vlada Velike Britanije saopštila je da je kupila dovoljno sirovina da bi poslednje britanske visoke peći za proizvodnju čelika nastavile da rade "narednih nedelja".
Kina zabranjuje kupovinu od Boinga
15.04.2025.•
1
Kina je naložila svojim avio-kompanijama da obustave sve buduće isporuke aviona američkog proizvođača Boing, kao odgovor na nove američke carine koje je predsednik Donald Tramp uveo na kinesku robu.
RZS: Mali rast broja izdatih građevinskih dozvola
15.04.2025.•
0
Republički zavod za statistiku saopštio je da je u februaru izdato 1.817 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Pada cena zlata sa rekordnog maksimuma: Ipak, ostaje iznad 3.200 dolara po unci
14.04.2025.•
1
Cene zlata pale su za 0,4 odsto sa rekordnog nivoa od 3.245,42 dolara po unci.
Rani prolećni mraz "pao na behar", na voće: Ugrožene kajsija, trešnja, šljiva i breskva
13.04.2025.•
0
Kajsije, šljive, trešnje i breskve našle su se na udaru mraza zbog iznenadnog zahlađenja i snega koji je prethodnih dana padao u Zapadnoj Srbiji.
Objavljen pravilnik o novim propisima za pelet i brikete: Laboratorijska analiza na štetne materije
13.04.2025.•
2
Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da je donet pravilnik o novim propisima za pelet i brikete.
Raspisan tender od 8,4 miliona evra za nadzor nad izgradnjom Železničke stanice Novi Beograd
13.04.2025.•
10
Ministarstvo građevinarstva u tehničkom mandatu raspisalo je tender za stručni nadzor nad izgradnjom kompleksa Železničke stanice Novi Beograd sa rekonstrukcijom mostovske konstrukcije.
Srbija će se od Novog Sada, preko Mađarske, povezati na ruski naftovod: Dve koristi i dva rizika
13.04.2025.•
17
Srbija bi uskoro mogla da se poveže na najduži naftovod na svetu, "Družbu", koja dovodi naftu iz Rusije u istočnu Evropu.
Predloženo da država pomogne kompanijama koje su pogođene carinama SAD: Dobra ideja?
13.04.2025.•
12
Carina od 37 odsto na izvoz robe iz Srbije u SAD najviše će ugroziti poslovanje malih i srednjih preduzeća iz automobilske, metalske, hemijske i namenske industrije.
Frilenseri imaju rok do kraja aprila da podnesu poresku prijavu
13.04.2025.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za prvi kvartal ove godine za frilensere počeo je 1. aprila i traje do 30. aprila, saopštila je Poreska uprava.
Mercedes zbog velikih troškova seli proizvodnju u Mađarsku
13.04.2025.•
3
Mercedes želi da izmesti radna mesta iz Nemačke, a fokus kompanije je na Mađarskoj, posebno na lokaciji Kečkemet, gradu od oko 100.000 stanovnika, piše Dojče vele.
Republički zavod za statistiku: Inflacija u martu 4,4 odsto, prosečne cene veće za 1,2 procenta
12.04.2025.•
1
Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je da je međugodišnja inflacija u Srbiji u martu ove godine bila 4,4 odsto, a mesečna 0,1 odsto.
Prada kupuje modnu kuću Versaće
12.04.2025.•
0
Italijanska modna kuća Prada saopštila je da je postigla "definitivni dogovor" sa američkom grupom Kapri Holdings o preuzimanju 100 odsto čuvene marke Versaće za 1,25 milijardi evra.
Usvojena uredba o dodeli vaučera za odmor u Srbiji, od danas prijave ugostitelja
11.04.2025.•
1
Vlada Republike Srbije u tehničkom mandatu usvojila je Uredbu o korišćenju sredstava za unapređenje prometa domaćih turista, odnosno, o korišćenju turističkih vaučera.
NBS: Devizne rezerve na kraju marta smanjene na 28,5 milijardi evra
11.04.2025.•
3
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju marta ove godine bile oko 28,5 milijardi evra i u odnosu na februar smanjene su za 265,7 miliona evra, saopštila je NBS.
Komentari 3
Nikola
Apsurdistan
Samo što je ova tema u monopolističkoj zemlji braće i kumova reketaša daleeeeko od stvarnosti.
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar