Pune ruke posla u detektivskim agencijama: Proveravaju da li je bolovanje lažno ili ne

Podaci govore da je skoro 20.000 ljudi godišnje na lažnim bolovanjima, zbog čega neki poslodavci angažuju privatne detektive da bi proverili radnike.
Pune ruke posla u detektivskim agencijama: Proveravaju da li je bolovanje lažno ili ne
Foto: Pixabay
Ovakvi izveštaji nemaju težinu na sudu, ali poslodavcima mogu da putu putokaz, piše RTS.
 
Prema zvaničnoj statistici, od 2.500 kontrola bolovanja u prošloj godini, nepravilnosti su utvrđene u 12 odsto slučajeva. Po zakonu, lekar opšte prakse može da otvori bolovanje do mesec dana bez drugostepene komisije.
"To ne znači da u tih mesec dana pacijent ne radi ništa. Potrebno je da, onog dana kada otvori bolovanje, lekar opšte prakse ili izabrani lekar jasno da program o tome kako i šta se istražuje, zbog čega je na bolovanju i može da da kontinuitet i ritam metodološkog ispitivanja i provere zdravstvenog stanja. Ako to ne postoji, onda može da se izrazi sumnja u postojanje tog bolovanja, jer šta je radio taj pacijent kod kuće ako nije bio u bolnici i ako nije obavljao određene preglede", kaže prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada "Dr Dragomir Karajović".
Zadiranje u privatnost zaposlenog krivično delo
 
Poslodavci mogu da zatraže proveru komisije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ili da pošalju zaposlenog na kontrolni pregled. Neki čak angažuju i privatne detektive. U pojedine agencije mesečno stigne i do desetak zahteva za proveru bolovanja.
 
Po zakonu, detektivi mogu da proveravaju da li su zaposleni kod kuće, ali bilo kakvo zadiranje u privatnost, podatke o ličnosti, medicinsku dokumentaciju, predstavlja krivično delo.
 
"Uglavnom se proverava kada su u toku sezonski poslovi, jer tada stvarno veliki broj zaposlenih odsustvuje. U tom situacijama poslodavac pristupa kontroli. I naravno, ukoliko neko na primer 29 dana ne radi, pa se pojavi dva dana na poslu, pa onda opet ne radi 15 dana, tu je evidentno da nešto nije u redu", navodi Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.
 
Predstavnici civilnog sektora za Danas kažu da nalaz detektivske agencije nije dovoljan za eventualan otkaz nesavesnom radniku, ali može da bude osnova za pokretanje postupka pred lekarskom komisijom.
 
"Obraćaju nam se uglavnom poslodavci kada imaju opravdanu sumnju da zaposleni koristi bolovanje kao izgovor za neki privatni posao. Recimo da nam se mesečno obrati desetak formi koje se interesuju za proveru bolovanja zaposlenih", kaže za list Danas Mirsad Mehmedović, direktor jedne detektivske agencije iz Beograda.
 
Prema njegovim rečima, poslodavac treba da napravi balans između zaštite svojih interesa i poštovanja privatnosti zaposlenih jer kako "niko ne želi da se oseća kao da ga špijuniraju dok su kod kuće", pokušavajući da se oporave od bolesti ili povrede.
 
Iako je Zakonom o detektivskoj delatnosti krivično delo predstavljaju istražne radnje poput prisluškivanja i presretanja poziva, postoje neke radnje koje se mogu raditi na javnoj površini.
 
"Ako se zaposleni nalazi na nekoj javnoj provršini oni mogu da ga prate, slikaju i ostalo. U suprotnom, bilo kakvo zadiranje u privatnost, podatke o ličnosti, poput medicinske dokumentacije, predstavlja krivično delo bez obzira ko ga vrši, detektiv ili poslodavac", kaže Mario Reljanović iz udruženja Centar za dostojanstveni rad.
 
Poslodavci su u dužnosti da prate zakonski propisanu proceduru o proveri opravdanosti izostanka zaposlenih i samo na osnovu lekarskih nalaza mogu da konstatuju zloupotrebu bolovanja.
 
"Ti privatni detektivi mogu da budu korisni da bi poslodavac došao do nekih informacija koje ga navode da pokrene ovaj postupak pred lekarskom komisijom, ali ne može samo na osnovu nalaza detektiva da se zasniva otkaz, jer postoji šansa da će on posle pasti na sudu na nekom radnom sporu", dodao je Reljanović.
Srbija među pet zemalja u Evropi gde se najmanje koristi bolovanje
 
Sindikati koriste podatke Evrostata, na osnovu kojih je Srbija među pet zemalja u Evropi gde se najmanje koristi bolovanje. 
 
"Poslodavac nije doktor, može da iznese sumnju, ali više od toga ne. Ono što mislim da svima treba da bude jasno jeste da radnik nije vlasništvo poslodavca, on nije rob. On je sa poslodavcem potpisao Ugovor o radu o osmočasovnom radnom vremenu, posle toga je njegov privatni život i svoj privatni život može da organizuje kako god. Jedan telefonski poziv neće utvrditi kakvo je njegovo zdravstveno stanje", naglašava Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda.
 
Svaki šesti radnik u Srbiji bio je na bolovanju 2022. godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku, a godišnje se u našoj zemlji otvori oko 280.000 bolovanja.
  • Goran

    21.12.2023 07:11
    Da se doda...
    Da se istraži koliko radnika i koliko sati provede prekovremeno na radnom mestu a da za to nikad ne bude plaćeno po zakonu. Takođe da se istraži koliko radnika je prijavljeno na minimalac a deo zarade prima na ruke pa i država ostaje uskraćena za poreze a radnik za adekvatnu mirovinu pod stare dane. Takođe da se istraži koliko radnika radi duže od dve godine na istom radnom mestu na ugovore na određeno i zamenske a poslodavci koriste rupu u zakonu da taj vremenski period produžavaju u nedogled. O uslovima i bezbednosti na radu koji su u puno slučajeva samo mrtvo slovo na papiru miglo bi se baš naširoko.
  • Zemlja čudesa

    20.12.2023 04:35
    "...šta je radio taj pacijent kod kuće ako nije bio u bolnici i ako nije obavljao određene preglede", kaže prof. dr Aleksandar Milovanović...

    Možda je uzimao terapiju i ležao u svom krevetu kako bi oslobodio bolnički? Posle svake teže bolesti i povrede postoji period rekonvalescencije koji zahteva upravo ležanje i izbegavanje fizičke aktivnosti, što bi g. prof. dr morao da zna.
  • Mi

    19.12.2023 21:56
    Dodiku vire potpetice iz d...ta AV. Rasterao je Srbe iz RS a sad i Srbi iz Srbije i Vojvodine treba da beže jer je uvek u Srbiji i pred svoje izbore je naglasio da kad mu treba novac samo se javi svom Aci i dobije Srbijanske i Vojvođanske novce. (Ima snimak).

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija