U narednih pet godina nedostajaće pet do sedam hiljada nastavnika: Šta uraditi?
U školama u Srbiji u narednih pet godina nedostajaće pet do sedam hiljada nastavnika, upozorili su na nedavnom skupu u SANU dekani fakulteta u Beogradu koji školuju nastavnički kadar.
Foto: Pixabay
Koliko je situacija alarmantna dovoljno govori podatak što su na smeru za nastavnika hemije ove godine upisana tri brucoša, biologije dva, fizike sedam, matematike tri, geografije dvadeset, srpskog jezika 60, istorije - 84. Na fakultetima kažu da je to istorijski minimum, piše Euronews Srbija.
Trend naglog opadanja interesovanja za nastavničke fakultete krenuo je 2015. godine. Te godine na Matematičkom fakultetu u Beogradu bilo je 112 prijavljenih kandidata za polaganje prijemnog, a samo godinu dana kasnije broj zainteresovanih kandidata je prepolovljen. Već tada u školama u Srbiji nedostajalo je oko 500 nastavnika matematike i isto toliko fizike.
Danas je u školama najveći deficit nastavnika matematike, fizike, hemije, informatike, nemačkog jezika. Pravilnik o zapošljavanju u školi kaže da u učionicu mogu samo nastavnici sa master diplomom.
Međutim, Pravilnik je jedno, a realnost na terenu nešto sasvim drugo. Da bi se održala nastava, direktori su prinuđeni da angažuju manje stručan kadar, čak i apsolvente sa fakulteta.
Više je razloga što se beži iz prosvete. Matematičari, fizičari, informatičari ne žele da rade u školi jer u privredi mogu da zarade mnogo više. Osim finansijskog momenta, status profesije je danas vrlo nizak, nije vrednovan na pravi način.
Dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji imaju smerove za nastavnike, uradili su platformu kojom se predlaže rešenja kako bi se povećalo interesovanje za nastavničke smerove i rešio deficit kadrova u školama.
Stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima - tri su ključne stvari na kojima insistiraju dekani. Platforma je usvojena na Senatu i prosleđena Ministarstvu prosvete.
Nastavnička zanimanja, ali i finansiranje fakulteta bili su glavne teme sastanka dekana UB prof. Vladana Đokića sa ministarkom prosvete Slavicom Đukić Dejanović koji je održan ove nedelje.
Roglić: Malo toga urađeno
Dekan Hemijskog fakulteta prof. Goran Roglić, jedan od autora platforme, kaže da su dokument sa predlogom rešavanja problema prosledili Ministarstvu prosvete, ali da je malo toga urađeno.
"Ministarstvo prosvete je imalo razgovore sa sindikatima. Skup u SANU je bio prvi sastanak gde su bili predstavnici Ministarstva prosvete i gde smo govorili o platformi. Oni su izrazili spremnost da nastavimo da radimo na tome. Kojim tempom će ići, to ne znamo", kaže Roglić za Euronews Srbija.
Ideja dekana je da se uvedu regionalne stipendije za studente koji upisuju nastavničke fakultete.
Svaki region bi uradio analizu koliko im nastavnika nedostaje u školama i projekciju kakva će biti sutuacija narednih pet godina. Na osnovu toga delili bi regionalne i lokalne stipendije za upis na nastavničke smerove koji su deficitarni.
"Veća je verovatnoća da će se neko vratiti u svoj kraj i držati nastavu ukoliko mu je obezbeđena stipendija i radno mesto nakon završenog fakulteta. Teško ćete nekog iz Beograda motivisati da ode u Crnu Travu ili Bosilegrad da predaje", naveo je Roglić.
Dekani su ukazali i na probleme fakulteta koji imaju nastavničke smerove, jer se upisuje mali broj studenata, a akreditacija studijskih programa je pola miliona dinara i to fakultet mora da plati iz sopstvenih sredstava.
"Mi upisujemo mali broj studenata, a država je propisala da je norma grupe za prvu godinu na našem fakultetu 70 studenata. Mi kada upišemo dva ili tri studenta, država to ne prepoznaju kao posebnu grupu i kompletno njihovo školovanje praktično pada na teret ostalih studenata na fakultetu. Mi moramo da angažujemo nastavike za njih, a ne dobijamo finansiranje za tu studijsku grupu", pojasnio je on.
Niko neće u nastavnike
Roglić kaže da nije iznenađenje što niko neće u nastavnike, jer je plata nastavnika ispod prosečne plate u Srbiji.
Stav dekana je da plate u prosveti treba da budu 30 do 50 odsto veće od prosečne plate u Srbiji, da bi se stimulisali mladi ljudi da upisuju nastavničke fakultete.
Osim finansija, važan je i status nastavnika. Nekada su uz lekara i sveštenika, učitelji i nastavnici bili uticajni ljudi u zajednici. Njihovo mišljenje bilo je važno za sve društvene teme. Danas se slika drastično promenila.
"Status nastavnika se mora promeniti. To se odnosi na odnos učenika prema nastavnicima, odnos roditelja prema nastavnici. Oni su danas bukvalno na otvorenoj liniji fronta prema deci i prema roditeljima, ali i društvu u celini. Mi se zalažemo da se njima vrati status kakav su nekada imali", naveo je Roglić.
Neophodno je, dodaje, da se uradi ozbiljna revizija nastavnih planova, programa, standarda i da se vidi da li ima prostora za redukcije i na koji način poboljšati kvalitet obrazovanja.
To što postoji ozbiljan raskorak između Pravilnika o obrazovanju nastavnika i onog što se može videti na terenu (ko danas predaje u školama), Roglić kaže da se i o tome mora otvoriti širi društveni dijalog, uraditi ozbiljna analiza i dati preporuke.
"Da li može inženjer da predaje matematiku. Smatramo da ne može. Ja se ne bih usudio, kao univerzitetski profesor, da odem u osnovnu i srednju školu da predajem deci. Nastavnik mora da zna kako će se spustiti na njhov uzrast i kako njima objasniti neke stvari. Kod nas na smeru nastave hemije ima mnogo predmeta koji su je posvećeni toj temi, da nastavnik kada izađe pred učenike može kvalitetno da drži nastavu", naveo je on.
U Finskoj mladi se utrkuju za nastavničke fakultete
Nedostatak nastavnika nije problem samo u Srbiji već u mnogim evropskim zemljama.
Tokom prošle školske godine Nemačka je izašla sa podatkom da joj nedostaje 30.000 nastavnika, Poljskoj 20.000 nastavnika, Mađarskoj 16.000. Takođe, francusko ministarstvo obrazovanja je navelo da je 4.000 od oko 27.300 radnih mesta za nastavnike ostalo upražnjeno tokom prošle školske godine.
Finski sistem obrazovanja važi za jedan od najboljih u svetu. U toj zemlji ogromna pažnja se poklanja deci i mladima na polju edukacije.
Samu Seitsalo, direktor finske Nacionalne agencije za obrazovanje nedavno je za Euronews Srbija rekao da je Fincima trebalo vremena da naprave funkcionalan obrazovni sistem.
"Počeli smo sedamdesetih godina da se tim bavimo. Tada smo odlučili da imamo opšte javno obrazovanje, obrazovanje za svu decu a ne samo za nadarene", rekao je on za Euronews Srbija.
Dodao je da je jedan od ključnih elemenata u obrazovnom sistemu kvalitet nastavnika.
"Svo nastavno osoblje u Finskoj ima magistarske diplome, a ovim toga moraju da imaju stalna usavršavanja. Ostavljamo veliki prostor nastavnicima da biraju način kako će da predaju, a mi stvaramo okvir za nastavni plan i program. Zamisao je da oni podučavaju decu sagledavajući njihovu ličnost", pojašnjava on.
A postati nastavnik u Finskoj nije lako. Velika je konkurencija na fakultetima, jer veliki broj mladih želi da radi u školi. To je jedna od najtraženijih profesija. Svaki 13. kandidat koji aplicira za fakultet bude primljen. To znači da su nastavnici i učitelji cenjeni u društvu.
"Nastavnik bira način kako će da predaje gradivo. Ciljevi su postavljeni na nacionalnom nivou šta deca treba da znaju kada završe školu. Velika je sloboda za prosvetne radnike unutar učionice. To je jedan od razloga zašto je popularno biti nastavnik u Finskoj jer možete da birate način kako ćete raditi sa decom. Njihov rad se prati, ali nemamo inspekciju na nacionalnom nivou koja ih kontroliše kao neke druge zemlje. Veliko je poverenje između školske uprave i nastavnika. Poslednje inspektore imali smo devedesih. U međuvremenu pametnije smo ulagali novac", naveo je on.
U Finskoj je obrazovanje besplatno kroz ceo obrazovni sistem. Učenici dobijaju besplatno sav nastavni materijal, udžbenike. Imaju i jedan besplatan obrok u školi.
Teško je preračunati koliki je budžet za obrazovanje u toj zemlji. Deo novca sliva se iz državne kase, a deo finansiraju lokalne samouprave. Ono što se zna - budžet za prosvetu je drugi najveći u okviru finske vlade. Jedino je veći za socijalnu zaštitu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Folksvagen će ukinuti više od 35.000 radnih mesta
21.12.2024.•
0
Najveći evropski proizvođač automobila Folksvagen ukinuće više od 35.000 radnih mesta u Nemačkoj do 2030. kako bi smanjio troškove, a istovremeno će izbeći zatvaranje fabrika i otpuštanja.
Vlada Srbije: Dodatak za penzionere sa penzijama do 65.000 dinara
20.12.2024.•
25
Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o uslovima, visini, obuhvatu korisnika penzija i dinamici isplate novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju.
Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom
20.12.2024.•
8
Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.
Poskupeli i dizel i benzin - evo koliko sad koštaju
20.12.2024.•
16
Benzin i dizel u Srbiji će u narednih nedelju dana biti skuplji za dinar po litru.
Štrajkuju radnici sedam Amazonovih objekata u SAD
19.12.2024.•
0
Radnici u sedam objekata kompanije Amazon stupili su danas u štrajk, kako bi tokom prazničnog perioda za šoping naterali ovog velikog internetskog trgovca da potpište kolektivni sporazum.
NIS - svako ima svoj interes
19.12.2024.•
27
Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.
NBS povećala naknade
19.12.2024.•
8
Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.
U slučaju da NIS-u budu uvedene sankcije: Kolike su rezerve Srbije i koja su rešenja?
19.12.2024.•
18
U slučaju da SAD uvedu najrigoroznije sankcije Naftnoj industriji Srbiji (NIS), koje bi podrazumevale nemogućnost kupovine i prerade nafte, Srbija bi sa trenutnim rezervama izdržala oko dva meseca.
EU kaznila Netfliks sa 4,75 miliona evra zbog kršenja uredbe o zaštiti podataka
18.12.2024.•
0
Holandski organ za zaštitu podataka kaznio je američku striming platformu Netfliks sa 4,75 miliona evra zbog kršenja Uredbe Evropske unije o zaštiti podataka.
Aleksić o pasivnom statusu domaćinstava: Država se obračunava sa poljoprivrednicima, sve veći otpor
17.12.2024.•
6
Politika aktuelne vlasti je tokom poslednjih 12 godina, poljoprivredu sistemski uništavala umesto da je podstiče, rekao je narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Vučić: Vlada da formira tim koji će se baviti sankcijama NIS-u, moraću da pričam sa Putinom
17.12.2024.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio je danas Vladi Srbije da formira tim koji će se baviti posledicama sankcija koje će SAD navodno uvesti NIS-u.
Kompanija u vlasništvu Volkswagena više neće gume iz Linglonga - zbog eksploatacije radnika
17.12.2024.•
17
Nemačka kompanija MAN Truck & Bus tvrdi da je u novembru obustavila nabavku guma iz zrenjaninske fabrike kineske kompanije Linglong, posle višegodišnjih navoda o eksploataciji radnika u ovoj fabrici.
Deset miliona evra iz budžetske rezerve za Beograd na vodi
17.12.2024.•
10
Kreativno inovativni multifunkcionalni centar Ložionica, koji se gradi u kompleksu Beograd na vodi, dobio je nešto više od 10 miliona evra iz budžeta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Slučajno otkrio tuđu firmu na svojoj adresi, nadležni mu rekli: "Nema brisanja kad niste vlasnik"
16.12.2024.•
32
Da banka nije poslala pismo preduzeću registrovanom na adresi gde živi, Beograđanin Zoran Miletić ne bi ni znao da je nepoznata firma za svoju poslovnu adresu izabrala njegov stan na Čukarici.
Mali o tome da li ćemo ponovo iz flaša sipati gorivo: Sankcije NIS-u veliki i težak problem
16.12.2024.•
115
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da bi uvođenje sankcija NIS-u bilo izuzetno loše za Srbiju.
Turska zabranila da se datumi osnivanja fudbalskih klubova koriste kao šifre za platne kartice
16.12.2024.•
0
U Turskoj će biti ukinute debitne i kreditne platne kartice koje kao lozinke koriste datume osnivanja fudbalskih klubova.
Hil o mogućim sankcijama NIS-u: Rizik saradnje sa ruskim firmama odavno poznat
15.12.2024.•
23
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da ne može da komenatriše mogućnost uvođenja američkih sankcija kompaniji NIS.
Automobilskoj industriji u Srbiji ne ide dobro, a tek se očekuje pogoršanje
15.12.2024.•
22
Izvoz će biti jedna od najbolnijih tačaka srpske ekonomije i u narednom periodu, a njen najviše pogođeni deo je auto industrija.
Đedović Handanović: Uvođenje sankcija NIS imaće teške posledice po Srbiju
15.12.2024.•
42
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je odluka o uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) geopolitička, usmerena protiv Rusije.
Ako SAD uvedu sankcije NIS-u: Drastičan skok cena i nestašica goriva, a to je samo deo posledica
15.12.2024.•
153
Drastičan skok cena i nestašica goriva, ali i mogući udar na državne finansije i međunarodne odnose, neke su od mogućih posledica ukoliko SAD uvedu sankcije NIS-u, kažu stručnjaci.
Stanovi u Srbiji poskupeli za godinu dana: Vojvodina na drugom mestu po povećanju
15.12.2024.•
7
RGZ indeks cena stanova u trećem tromesečju 2024. iznosi 168,69, što pokazuje da su cene stanova porasle za 4,69 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je Republički geodetski zavod.
Komentari 67
Владимир
Да додам да професори (наравно они који су запослени за стално и имају пун фонд часова) имају и најболје плате у земљи, нарочито ако се узму у обзир радна недеља и распусти.
За посао наставника треба јако добра веза баш због тога што их има много и на крају да додам да у Сомбору има људи са завршеним учитељским факултетом на сваком кораку.
Zebra
Ništa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar