Vlada Srbije bira strateškog partnera za trošenje državnih para

Tokom nedavnih predizbornih dana često se pozivalo na budžet za narednu, 2024. godinu.
Vlada Srbije bira strateškog partnera za trošenje državnih para
Foto: 021.rs
Nesporno, republička vlada je planirala popriličnu svotu i mnogo toga će se graditi. Da li je baš sve potrebno, nacionalni stadion, recimo, posebna je priča. 
 
No, mnogi su bili začuđeni da se u planu nalazi i nastavak radova na izgradnji autoputa Pojate-Preljina.
Država olako bira
 
Reč je o saobraćajnici poznatoj kao Moravski koridor, započetoj još pre šest, sedam godina, i u javnosti je utisak da je izgradnja odavno okončana. Ostalo je zapamćeno da je država u procesu pripreme gradnje donela posebnu regulativu, takozvani Linijski zakon, čije odredbe ne predviđaju ni delić od strogih procedura Zakona o javnim nabavkama. 
 
Omogućavaju da država olako bira izvođača radova po svom ćefu, bez oslonca na čvrste i u svetu uobičajene standarde. Tako je za gradnju autoputa odabrala američku firmu "Behtel", poznatu i po bliskim vezama sa vrhom SAD. Cena radova od 800 miliona evra za 110 kilometara druma nije se činila baš optimalnom, ali nije bila ni previsoka.
 
Međutim, u budžetu čitamo da ova saobraćajnica još nije završena, te će se raditi i tokom započete sezone. Vidimo da je predviđeni izdatak za put do kraja budžetske godine 1,5 milijardi evra, ali da ni tada neće biti okončana. Radiće se i naredne 2025.
 
Upadljiv je rast cena u odnosu na onu koja je bila u startu ponuđena, osnov za odabir izvođača. Pokazalo se da je cena u ponudi lako promenljiva, a jedina svrha joj je bila da ponuđaču obezbedi prolaz pri odabiru. Ovakva mahinacija je bila moguća jer se tadašnja srpska vlada vodila novousvojenim Linijskim zakonom, čime je zaobiđen Zakon o javnim nabavkama.
Upotreba obnovljive energije
 
Linijski zakon je, posle niza prigovora iz Evropske unije, nedavno napokon ukinut. Međutim, u našoj novijoj regulativi ima još zakona čija je svrha da se zaobiđe Zakon o javnim nabavkama. 
 
Sporna je uloga Zakona o korišćenju obnovljivih energija, donetog, kao i Linijski zakon, pre nepune tri godine, dok je resorna ministarka bila Zorana Mihajlović. Dopušta da se pri gradnji solarnih i vetroelektrana izbor izvođača vrši po specifičnoj proceduri i tako zaobiđe Zakon o javnim nabavkama.
 
Tako je Vlada Srbije krajem jula raspisala tender za izgradnju solarnih parkova na desetak (još nepoznatih) lokacija širom Srbije ukupne snage 1.000 megavata. Koristeći se specifičnom procedurom izbora po Zakonu o korišćenju obnovljive energije, raspis nije prethodno najavljen, pa velika većina potencijalnih ponuđača nije bila u situaciji da pripremi ponudu, što je u startu znatno umanjilo konkurenciju. A mogla je biti neuobičajeno izražena, pošto su cene solarnih panela u poslednjih godinu i po dana snažno pale, te se najveće svetske firme bore za svaki posao.
 
Apsurdni uslovi
 
Ono što je dodatno zbunjivalo su pojedini uslovi iz raspisa. Predviđa se da firma ima 4,5 milijardi evra obrta sredstava u tri poslednje godine, odnosno čak 5.000 radnika. Sasvim neuobičajeno, izrada solarnih parkova nije posebno skup posao da bi firmi visok obrt služio kao neka vrsta garanta. Izgradnja ne zahteva velik broj radnika, pa su ovi uslovi samo poslužili da se unapred iz konkurencije eliminišu veoma kvalitetne, ali relativno manje firme.
 
Još je apsurdnije da se zahteva iskustvo u izgradnji energetskih objekata jačine čak 30.000 megavata, otprilike četiri puta više nego što su ukupni srpski energetski kapaciteti. Sa druge strane, predviđa se učešće u izradi obnovljivih izvora snage tek 300 megavata. Umesto da se zahteva iskustvo upravo u izradi solarnih parkova, traži se uopštena energetska praksa, zapravo udeo u izgradnji klasičnih elektrana. Liči kao da su uslovi sačinjeni po meri unapred definisanog favorita.
Izbegavanje Zakona o javnim nabavkama
 
Kada je sredinom novembra Vlada Srbije stidljivo, objavom samo u Službenom listu, obelodanila rezultat konkursa, videlo se zašto su zahtevani nelogični uslovi. Pobednik, američka kompanija "Renewables", zadovoljava sve zahteve, ali je nepoznat u poslovanju obnovljive energije. Zapravo, srpska vlada je dve godine unazad u pregovorima sa američkom firmom, kako konkurs nije moguće izbeći, osmišljen je tako da favorizovanom pruži jasnu prednost, a snažne konkurente eliminiše.
 
Posebno iznenađuje predviđena cena od 1,4 milijarde evra za hiljadu megavata, pri izradi velikih parkova kalkuliše se cenom od 870 hiljada do milion evra po megavatu. Slično kao Bechtel, i Renewables je miljenik američkih vlasti, pa se među privrednicima govori da će dok se radovi ne okončaju (planirani rok je 2030. godina) cena dodatno narasti.
 
Kako graditi energetske objekte
 
Da nevolja bude veća, veći broj srpskih kompanija ugrađuje solarne tehnologije, još je više onih koje decenijama učestvuju u izgradnji svih energetskih objekata. Bilo je logično i poslovno smisleno podstaći učeće objedinjenih domaćih firmi i tako obnoviti nekadašnju praksu kada je razvoj energetskog sistema, posebno izgradnja energetskih postrojenja, bila glavni zamajac celokupne srpske, odnosno jugoslovenske privrede.
 
Međutim, Vlada Srbije se još jednom odlučila da krene drugim putem, onim kojim je išla i u izgradnji Moravskog koridora. Iz budžeta smo videli kako je ta putanja traljava, beskrajno duga i preskupa. Bojazan je da će i novi hod istom stazom biti sličan. A sve je počelo ciljnim i upornim osmišljavanjem kako da se izbegne Zakon o javnim nabavkama.
  • Koferce

    05.01.2024 06:55
    Niko se ne buni??!!
    Od 10, cetvoro nije izaslo na glasanje??!
    Molim lepo, neka vas peljese i dalje a vi i dalje mislite kako ste sami sebi bitni!
    Nema ljutis!
  • Lord

    05.01.2024 05:44
    Never ending story
    Koliko koštaju diplomate i ambasadori? Dve cigle?
  • Mojsije

    04.01.2024 12:47
    Ju ju
    Samo me zanima koliko ce se ugraditi ovi nasi, Vucic i niegovi sateliti?!?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija