Kolike su šanse da Srbija uvede POS terminale na celo tržište? Grčka je to od 2024. uvela
U eri digitalizacije iz godine u godinu sve više je onih koji plaćaju platnim karticama. Istovremeno, da bi uveli POS terminale, trgovce to košta pa se mnogi još nisu odlučili na taj korak.
Foto: Pixabay
Iako po zakonu ne postoji obaveza omogućavanja prihvatanja plaćanja platnim karticama na svim mestima, takav vid plaćanja uveden je već i na šest pijaca u Srbiji, ali i na pojedinim kioscima, piše Euronews Srbija.
Grčka je, međutim, otišla korak dalje pa je uvela obavezu proširivanja POS terminala na celo tržište.
To znači da će u svim sektorima maloprodajnih i potrošačkih usluga, od 1. januara 2024. godine, postojati obaveza da se prihvataju i kartična plaćanja (debitna i kreditna) i usluge direktnog plaćanja prenosom novca između bankovnih računa.
Postavlja se pitanje da li bi Srbija mogla da očekuje sličnu odluku u bliskoj budućnosti, odnosno da plaćanje karticama postane obavezno u svim delatnostima privrede.
Šta kažu u NBS?
U Narodnoj banci Srbije navode da su protiv administrativnog uvođenja obaveze za trgovce da prihvataju kartična plaćanja putem POS terminala ili sličnih uređaja.
"Propisima čija je primena u nadležnosti Narodne banke Srbije nije predviđeno obavezno omogućavanje prihvatanja plaćanja platnim karticama - ni Zakonom o platnim uslugama, niti Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, prevashodno iz razloga što su platne kartice instrumenti plaćanja za koje trgovci imaju troškove koje plaćaju bankama, odnosno kartičnim sistemima (npr. troškove po svakoj izvršenoj transakciji – trgovačka naknada, kao i troškove kupovine ili iznajmljivanja POS terminala)", kažu u NBS za Euronews Srbija.
Objašnjavaju da se zbog tih troškova u većini uređenih ekonomija takva obaveza nikada ne nameće već trgovac ima pravo da bira koji će platni instrument da koristi.
Smatraju da bi bilo kakvo nametanje obaveze prijema platnih kartica imalo povoljne efekte samo na zaradu kartičnih sistema na račun trgovaca i to pre svega inostranih kartičnih sistema – čije su naknade koje naplaćuju prema bankama i trgovcima daleko najviše.
"Kao ishod trgovac prenese trošak skupih kartičnih plaćanja na cenu robe i usluga i na kraju sve plate potrošač i društvo. Zbog toga, odgovorna centralna banka utiče na povećanje prijema kartičnih plaćanja kod trgovaca kroz uticaj na snižavanje troškova kartičnih plaćanja, u meri u kojoj je to moguće i u skladu sa mogućnostima koje joj stoje na raspolaganju, kao i uvođenjem platnih instrumenata koji u odnosu na platne kartice imaju značajno niže troškove za trgovce (instant plaćanja) i ne zahtevaju skupe uređaje kakvi su POS terminali", navode u NBS.
Dodaju da na primer postoji mogućnost da trgovci integrišu ova plaćanja u svoje fiskalne kase u kom slučaju ne postoji potreba za dodatnim uređajem kakav je POS terminal.
O uvođenju POS terminala odlučuju trgovci
Da li će trgovac prihvatati platne kartice i omogućiti svojim kupcima tu mogućnost je poslovna odluka trgovca.
Da bi omogućio plaćanje platnim karticama na prodajnom mestu neophodno je da trgovac uspostavi poslovni odnos sa bankom prihvatiocem koja će mu pružiti uslugu prihvatanja platnih kartica (postaviti POS uređaj ili instalirati SoftPOS aplikaciju), objašnjavaju u NBS.
Na tržištu Srbije postoji 11 banaka koje pružaju tu uslugu trgovcima i nude različite modele saradnje tako da trgovci mogu da se odluče koji je model u skladu sa njegovim potrebama.
"Trgovac koji prihvata platne kartice, u skladu sa propisima usaglašenim sa pravilima koja važe i u Evropskoj uniji, ima pravo izbora brenda (DinaCard, Visa, Mastercard i dr.) ili vrste platne kartice (npr. debitne, kreditne ili poslovne) koje će prihvatati na svom prodajnom mestu", navode u NBS.
Ako trgovac odluči da ne prihvati sve platne instrumente zasnovane na platnim karticama koje podrazumevaju plaćanja karticom, telefonom, satom, ako želi da prihvata samo debitne kartice određenog kartičnog brenda, ali ne i kreditne kartice tog brenda jer su mu preskupe, ili ne želi uopšte da prihvata sve kartice određenog kartičnog brenda, trgovac je dužan da o tome jasno i nedvosmisleno obavesti potrošača.
Obaveštenje treba da bude na ulazu u prodajni objekat, kao i na samom naplatnom mestu – kasi.
Zakonom snižene međubankarske naknade
Povećanje broja trgovaca koji će imati poslovni interes da prihvataju platne kartice jeste jedan od ciljeva Narodne banke Srbije.
U NBS tako navode da je Centralna banka sprovela brojne aktivnosti i nastavlja dalje da sprovodi mere i aktivnosti sa tim ciljem.
Podsećaju da je na inicijativu NBS u junu 2018. donet Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica kojim su međubankarske naknade snižene, što je za posledicu imalo sniženje trgovačke naknade za trgovce i povećanje broja prihvatnih mesta na fizičkim i internet prodajnim mestima.
Navode da je pre donošenja Zakona prosečna naplaćena trgovačka naknada u trećem kvartalu 2018. godine iznosila 2,11 odsto, dok na kraju trećeg kvartala 2023. godine iznosi 1,03 odsto, čime su značajno sniženi troškovi trgovcima i stvoreni preduslovi da i oni trgovci koji nisu omogućili prihvatanje platnih kartica to urade.
U NBS navode da se kao posledica smanjenja troškova povećalo interesovanje za uvođenje POS terminala, pa je tako pre primene Zakona bilo instalirano 79.486 POS terminala na prodajnim mestima trgovaca, dok na kraju trećeg tromesečja tekuće godine broj instaliranih POS terminala iznosi 132.799.
"Međutim, Narodna banka Srbije, kao i druge centralne banke, ne može da utiče do kraja na troškove platnih kartica, pre svega zbog tzv. troška kartičnog sistema koji određuju kartični sistemi, plate ga banke koje ga uračunaju u naknade trgovaca a trgovci u cenu roba i usluga", dodaju u NBS.
Šta je isplativije malim trgovcima?
NBS ponudila je tržištu dva jeftinija platna instrumenta kao konkurenciju skupim inostranim brendovima.
Za nacionalni kartični brend DinaCard definisani su najniži troškovi kartičnog sistema, višestruko niži u odnosu na troškove internacionalnih kartičnih sistema, kako bi banke mogle da ugovaraju sa trgovcima niže trgovačke provizije za prihvatanje nacionalne kartice, a sa ciljem da prihvatanje ovih kartica bude što povoljnije za trgovce u zemlji, i to naročito male trgovce.
Narodna banka Srbije je uvela i platni sistem za instant plaćanja, infrastrukturu koja omogućava prenos novčanih sredstava u svega nekoliko sekundi u režimu rada 24/7/365, uz niske troškove za banke koje učestvuju u ovom sistemu.
Za njihovo prihvatanje nisu neophodni POS terminali, odnosno skupi uređaji čije korišćenje na prodajnim mestima sa manjim prometom i niskom prosečnom transakcijom nije isplativo, dok je sa druge strane instant plaćanje moguće prihvatati na različitim uređajima.
Jedan od kanala je i trgovačka mobilna aplikacija koja se instalira na mobilni telefon ili tablet i praktično nema dodatnih troškova za skupe uređaj.
"Na taj način i najmanji trgovci imaju mogućnost da na svojim prodajnim mestima omoguće svojim kupcima bezgotovinska plaćanja", kažu u NBS.
Na taj način, kako dodaju, bez ulaganja u skupe uređaje, sa niskim troškovima procesiranja transakcija, a samim tim i nižom trgovačkom naknadom sada i najmanji trgovci poput trafika, pekara, pijačnih tezgi i sličnih privrednih subjekata mogu prihvatati bezgotovinska plaćanja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Spoljnotrgovinska razmena Srbije porasla u prva dva meseca, deficit veći za 47 odsto
31.03.2025.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva dva meseca iznosila je 11,1 milijardu evra i bila je 4,7 odsto viša nego nego u isto vreme prošle godine saopštio je Republički zavod za statistiku.
Ministarstvo poljoprivrede: U Srbiji nema sumnje niti potvrđenog slučaja slinavke i šapa
31.03.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da u Srbiji nije zabeležena nijedna sumnja, niti potvrđen slučaj slinavke i šapa, kao i da je poslednji slučaj te bolesti registrovan 1996. godine, na Kosovu.
Sankcije NIS-u: Moljakanje Amerike
31.03.2025.•
9
Po drugi put je odložena primena američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije i narod je odahnuo.
AIK banka pripojila Eurobank direktnu banku
31.03.2025.•
2
AIK banka je saopštila da je završila proces pripajanja Eurobank direktne i od danas spojena banka posluje pod novim imenom AikBank ad Beograd i sa novim vizuelnim identitetom.
Programeri više nisu najplaćeniji u Srbiji, prestiglo ih jedno zanimanje
31.03.2025.•
25
Programeri više nisu najplaćenije zanimanje u Srbiji, budući da su najveći prosek zabeležili zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte i on je iznosio 332.994 dinara.
Šta znači novo odlaganje sankcija NIS-u: "Kupovina" vremena kao uvod u trajno rešenje?
30.03.2025.•
12
Sjedinjene Američke Države (SAD) odložile su u petak Naftnoj industriji Srbije (NIS) uvođenje sankcija za još 30 dana, što znači da je novi rok 28. april.
Anketa PKS: Polovina preduzeća trpi posledice političke krize
30.03.2025.•
9
Skoro polovina od 378 kompanija koje je Privredna komora Srbija (PKS) anketirala trpi "direktne i vrlo značajne posledice" zbog političke krize i blokada koje se organizuju širom države.
Više od 10 stranih kompanija koje su dobile državne subvencije otišlo, a krenuo novi talas otkaza
30.03.2025.•
10
Deo stranih kompanija koje su godinama dobijale subvencije i podsticaje od države, otpušta zaposlene, dok neke zatvaraju pogone u Srbiji.
Koliko bi mogla da iznosi rata kredita za mlade nakon šest godina otplate: Ovo je računica
30.03.2025.•
21
Krediti za mlade sa jedan odsto učešća odobravaju, za sada, tri banke. Unikredit, NLB Komercijalna i Poštanska štedionica.
Ukrajina se u ratu davi u dugovima, a isto je čeka i u miru: Kako će vratiti pare?
30.03.2025.•
5
Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat.
Objavljen kalendar poreskih obaveza firmi za april
30.03.2025.•
0
Poreska uprava objavila je poreski kalendar firmi za april.
Novi pokušaji da se privrednici prevare da uplate za upis u registar: APR izdao upozorenje
30.03.2025.•
0
Poslednjih dana na adrese privrednika ponovo stižu koverte sa uplatnicama i uputstvom da u roku od pet dana uplate novac radi upisa u registar, odnosno takozvanu "Poslovnu bazu".
Iz budžetske rezerve još 224 miliona Fudbalskom savezu Srbije
29.03.2025.•
13
Vlada Srbije u tehničkom mandatu donela je rešenje o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve na osnovu kojeg je pre dva dana Fudbalskom savezu Srbije (FSS) dato 224,2 miliona dinara.
Agencija za restituciju: Isplata četvrtog krupa akontacije obeštećenja počinje 31. marta
29.03.2025.•
2
Agencije za restituciju obavestila je korisnike restitucije da će isplata četvrtog kruga akontacije obeštećenja početi u ponedeljak 31. marta.
NIS: Odložene sankcije, poslovanjem nismo doprineli ovoj akciji koja ugrožava rad kompanije
29.03.2025.•
0
Kompanija NIS saopštila je da je Ministarstvo finansija SAD izdalo novu, specijalnu licencu kojom je stupanje na snagu sankcija u punom obimu prema toj kompaniji odloženo do 28. aprila.
Živadinović: Obustavljeno analiziranje meda u Srbiji, neko iz ministarstva to koči
29.03.2025.•
6
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović izjavio je da je Uprava za veterinu pre više od mesec dana prestala da analizira kvalitet i bezbednosti meda.
Projekat "eCarina" do kraja 2027. godine: Bez administracije, papirologije, dugog čekanja...
29.03.2025.•
7
Projekat "eCarina" planirano je da počne da se primenjuje do septembra 2027. godine, navodi pomoćnica direktora Uprave carina Sektora za carinske postupke Nataša Mirković.
Đedović Handanović: Stigla potvrda SAD da su odložene sankcije NIS-u do 28. aprila
29.03.2025.•
12
Stigla je zvanična potvrda Sjedinjenih Američkih Država da odlažu sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 28. aprila.
APR: Rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2024. kraj marta
29.03.2025.•
2
Krajem marta ističe rok za dostavljanje redovnog finansijskog izveštaja za 2024. godinu.
Koliko su kupci u Srbiji spremni da plate novi automobil?
28.03.2025.•
11
Kupci novih automobila u Srbiji najčešće su spremni da izdvoje do 20.000 evra za novo vozilo, pokazala je anketa na sajtu Polovni automobili, objavljena danas.
.jpg "Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u, danas poslednji razgovor advokata i Vlade")
Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u, danas poslednji razgovor advokata i Vlade
28.03.2025.•
1
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da se nada odlaganju sankcija SAD Naftnoj industriji Srbije (NIS), kako je naveo, "i do tri meseca".
Komentari 20
Nn
Nemanja
Viktorija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar