Dok mlinari traže obeštećenje zbog ograničene cene brašna, stručnjaci se pitaju - ima li osnova?
Zahtev mlinara da ih Vlada obešteti zbog donošenja uredbe o ograničenju cena brašna nema ekonomsku osnovu jer je došlo do pada cena pšenice na tržištu, smatraju potrošačka udruženja.
Foto: Pixabay
Ipak, poljoprivredni stručnjaci ističu da zbog ekonomske krize i niskog životnog standarda građana odluku o ograničenju cena brašna još uvek ne treba ukidati.
Zahtev mlinara da im država isplati naknadu se pak zasniva na tvrdnji da zbog uredbe o ograničenju cena brašna gube pet dinara po kilogramskom pakovanju za tip 400 i tip 500.
"Vlada Srbije je u septembru prošle godine dopunila uredbu kojom je propisala za oko 25 dinara manje proizvođačke i maloprodajne cene brašna tipa 400 i 500, u pakovanju od kilogram, sa obrazloženjem da je pala cena pšenice", izjavio je nedavno Zdravko Šajatović, direktor Udruženja mlinarske, pekarske i testeničarske industrije Srbije.
Prozvođačka cena kilograma brašna tipa 500 smanjena je sa 65 dinara na 40,9 dinara, a za tip 400 sa 70 dinara, na 45 dinara.
Uredba sadrži i kaznene odredbe, a one su zabrana rada mlina od šest meseci do godinu dana i novčane kazne za pravno i odgovorno lice.
Mlinari su zahtev za nadoknadu gubitaka Vladi Srbije uputili u oktobru, intervenisali u novembru i više puta u telefonskim razgovorima sa nadležnima u Ministarstvu poljoprivrede tražili da im se nadoknadi gubitak od ukupno 40 miliona dinara za oktobar, novembar i decembar prošle godine, ali se, kako je rekao Šajatović, taj zahtev ignoriše.
Uskoro će uputiti i zahtev za kompenzaciju za januar i februar, s obzirom na to da smanjenje cena važi do kraja februara, pod uslovom da se ne produži.
Prema Zakonu o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, "vanredne interventne mere sprovode se radi efikasnog i pravovremenog sprečavanja, odnosno otklanjanja tržišnih poremećaja prouzrokovanih značajnim rastom ili padom cena na unutrašnjem ili inostranim tržištima ili drugim događajima i okolnostima koji dovode ili prete da dovedu do značajnih poremećaja na tržištu".
Sredstva za sprovođenje vanrednih interventnih mera obezbeđuju se, kako je navedeno u tom zakonu, u budžetu Srbije.
Mlinari su dužni da mesečno isporuče na tržište tog brašna najmanje 50 odsto, u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Šajatović je rekao da smanjenje cena brašna ima minimalni uticaj na kućni budžet potrošača, a da se preko mlinara vodi socijalna politika, tako što se teraju u gubitke.
Sa druge strane predstavnici potrošača smatraju da zahtev mlinara da im se nadoknade troškovi zbog ograničenja cena brašna nije ispravan, odnosno da nije zasnovan na ekonomskim parametrima.
"Došlo je do pada cena pšenice na tržištu i shodno tome logično je da se snizi i cena brašna. U takvim okolnostima rezonovanje mlinara ne odgovara stanju na tržištu. Drugim rečima, ne može se konstatovati da su oni pretrpeli poslovne gubitke kada je reč o toj konkretnoj meri Vlade Srbije. Sa druge strane, tačno je da Vlada ne čini dobro kada administrativnim merama pokušava da uredi tržište. Takva orijentacija je potpuno pogrešna. Zbog toga uredbu o ograničenju cena brašna ne treba produžavati. Međutim, to nikako ne znači da bi mlinari nakon toga trebalo da dižu cene iznad realnih tržišnih granica jer bi to svakako ugrozilo standard potrošača. Jednostavno, činjenica da je pala cena pšenice je nešto što mlinarska industrija mora da uvažava u formiranju cena svojih usluga i proizvoda", ističe za Danas Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije.
Agrarni analitičar Vojislav Stanković pak smatra da još uvek nije trenutak za ukidanje uredbe jer bi takva odluka ugrozila egzistenciju u prvom redu najsiromašnijih slojeva društva.
"Tačno je da su merama Vlade poput one o zabrani izvoza brašna i pšenice mlinari i ratari oštećeni. Zbog toga bi trebalo da dobiju određenu vrstu naknade. Međutim, to nikako ne bi trebalo sprovoditi kroz izdvajanje sredstava iz budžeta jer u državnoj kasi nema toliko novca koji može da se deli na sve strane. Drugim rečima, treba naći rešenje o pomoći ratarima i mlinarima kojim neće trpeti ni budžet ni socijalno ugrožene kategorije. Jedan od načina bio bi potpuna izmena agrarne politike države i stavljanje akcenta na podršku prerađivačkom sektoru kako bi poljoprivrednici imali kome da prodaju svoje proizvode. U sklopu toga trebalo bi razmišljati i o ponovnom pokretanju poljoprivrednih kombinata. Ako oni postoje u razvijenoj Nemačkoj ne vidim razloga da ih nema i kod nas u Srbiji", navodi Stanković.
Prema njegovim rečima, ukidanje uredbe o ograničavanju cena brašna je nešto o čemu svakako treba razmišljati ali ne u ovom trenutku u kome su negativni efekti ekonomske krize i dalje veoma jaki i utiču na standard potrošača.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija od SAD dobila najviše carine u regionu: Ko bi mogao najviše da bude oštećen?
03.04.2025.•
9
Srbija se našla među zemljama kojima su SAD, odlukom predsednika Donalda Trampa, uvele najviše carine.
Tramp posle uvođenja carinskih mera: "Operacija završena, pacijent preživeo"
03.04.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će SAD izaći jače posle uvođenja carinskih mera širom sveta, što je dovelo do pada svetskih berzi i dolara.
Bez profita i investicija EPS propada
03.04.2025.•
3
Protekla zima je bila uočljivo hladnija nego proteklih godina, a lane je leto bilo vrelije nego i jedno do sada.
Dolar pao nakon objave Trampovih carina
03.04.2025.•
3
Vrednost američkog dolara, merena dolarskim indeksom (DXY), pala je danas na najniži nivo za skoro šest meseci.
NIS prošle godine poslovao lošije: Profit upola manji
03.04.2025.•
2
Naftna industrija Srbije završila je 2024. godinu sa više od 18 milijardi dinara neto dobitka, što je znatno manje od 41 milijarde dinara iz prethodne godine, proističe iz finansijskog izveštaja.
Austrija odustaje od keša: Svaka deseta radnja ne prima novčanice ili kovanice
03.04.2025.•
7
Svaka deseta radnja u Austriji više ne prima novčanice ili kovanice, pokazuju podaci iz izveštaja Nacionalne banke.
Reakcije na Trampovu "objavu rata" carinama: Kina najavila oštar odgovor, EU priprema kontramere
03.04.2025.•
8
Kina je oštro osudila najnovije carine koje su SAD uvele na kinesku robu, pozivajući Vašington da ih "odmah ukine" i upozoravajući da će preduzeti "odlučne kontramere".
Tramp uveo carine i ostrvima na kojima žive samo pingvini - ali to nije apsurdno
03.04.2025.•
0
Američki predsednik Donald Tramp uveo je carine od 10 odsto ostrvu Herd i ostrvima Mekdonald.
Amazon se u poslednjem momentu ponudio da kupi Tiktok
03.04.2025.•
1
Kompanija Amazon je praktično u "pet do 12" ponudila da kupi platformu Tiktok kojoj u subotu, 5. aprila preti zabrana rada na teritoriji SAD jer je kineska.
FOTO, VIDEO: Tramp uveo carine (skoro) svima redom, Srbiji od 37 odsto
03.04.2025.•
69
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu naredbu prema kojoj su u ponoć po lokalnom vremenu na snagu stupile "uzvratne carine".
Rok za prijavu i plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana je 15. maj
02.04.2025.•
0
Rok za prijavu i plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2024. godinu je 15. maj, saopštila je danas Poreska uprava Srbije.
Martinović: Mere praćenja slinavke i šapa biće izmenjene, a nelegalno premeštanje stoke kažnjeno
02.04.2025.•
0
Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović rekao je da mere koje su trenutno na snazi u praćenju zaraznih bolesti slinavke i šapa biti redigovane, a da će nelegalno premeštanje stoke biti kažnjeno.
Đedović Handanović: Krajem 2025. moguć početak gradnje naftovoda između Srbije i Mađarske
02.04.2025.•
5
Ministarka energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je završen deo tehničke dokumentacije za izgradnju naftovoda između Srbije i Mađarske.
Padaju u nesvest od loših uslova rada, a ako premaše normu dobiju - aplauz, slatkiš ili sok
02.04.2025.•
14
U Srbiji postoji 1.687 registrovanih fabrika u sektoru tekstila, odeće, kože i obuće, a broj registrovanih zaposlenih u ovoj oblasti je 60.725.
"Jedno je što pričaju u medijima o kreditima za mlade, a drugo je kad dođeš u banku"
02.04.2025.•
10
"Sine, jedno je što pričaju u medijima o kreditima za mlade, a drugo je kad dođeš u banku."
Poljoprivrednici nisu dobili podsticaj do 1. aprila kako je obećala Vlada Srbije
01.04.2025.•
26
Poljoprivrednicima do danas nije isplaćen osnovni podsticaj od 18.000 dinara po hektaru, iako je sporazumom iz oktobra pošle godine obećano da će dobiti novac do 1. aprila.
Fon der Lajen: EU ima odgovor na američke carine, ali radije bi da pregovara
01.04.2025.•
1
EU ima ozbiljan plan za odgovor na carine koje je uveo i koje bi trebalo da uvede američki predsednik Donald Tramp, iako bi radije pregovarala o rešenju, kaže predsednica Evropske komisije.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije porasla u prva dva meseca, deficit veći za 47 odsto
31.03.2025.•
4
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva dva meseca iznosila je 11,1 milijardu evra i bila je 4,7 odsto viša nego nego u isto vreme prošle godine saopštio je Republički zavod za statistiku.
Ministarstvo poljoprivrede: U Srbiji nema sumnje niti potvrđenog slučaja slinavke i šapa
31.03.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da u Srbiji nije zabeležena nijedna sumnja, niti potvrđen slučaj slinavke i šapa, kao i da je poslednji slučaj te bolesti registrovan 1996. godine, na Kosovu.
Sankcije NIS-u: Moljakanje Amerike
31.03.2025.•
12
Po drugi put je odložena primena američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije i narod je odahnuo.
AIK banka pripojila Eurobank direktnu banku
31.03.2025.•
4
AIK banka je saopštila da je završila proces pripajanja Eurobank direktne i od danas spojena banka posluje pod novim imenom AikBank ad Beograd i sa novim vizuelnim identitetom.
Komentari 5
Dare
Dejan
Mark
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar