Kolaps srpske poljoprivrede
Poslednjih meseci o poljoprivredi se u ovdašnjoj javnosti govorilo znatno više nego ranije.
Foto: 021.rs
Čak i u izrazito agrarnoj državi kakva je Srbija, ova grana delatnosti je prilično marginalizovana, skrajnuta. U urbanim sredinama često se doživljava kao nešto zaostalo, prevaziđeno kao tema.
Mada se zna da je udeo agrara u srpskom BDP-u veoma visok, zavisno od metodologije kojom se meri ide i do 20 odsto, doživljavao se kao nešto sporedno, nešto od čega se valja što pre udaljiti.
Vapaji seljaka
Međutim, već nekoliko godina sve su češći i glasniji vapaji seljaka. Ne zna se kome je teže, ratarima, povrtarima, voćarima ili stočarima. U pojedinim granama velika većina paora nije uspela ni da vrati uloženo u proizvodnju, kamoli da zaradi za plaćanje obaveza ili za ulaganje u novi proizvodni ciklus.
Prošla godina bila je u svetu izrazito rodna, pa su cene, pogotovo ratarskih useva, na globalnim berzama niže nego decenijama unazad. Naravno, isti trend je, verovatno i izraženiji, na domaćem terenu. Čini se da su nedaće poljoprivrednika dosegle vrhunac.
Političke stranke su svakako uočile probleme. Mada većina tradicionalno izbegava da se ozbiljnije i kontinuirano bavi agrarom i drži se opšte populacije, ovoga puta nisu mogle ostati slepe i neme. Tim pre što je druga polovina prohujale sezone obeležena intenzivnom (pred)izbornom kampanjom.
Opšta propast
Iz opozicione grupacije najglasniji su bili iz Pokreta slobodnih građana. Dosta bombastično, ne ulazeći u argumentaciju, optužili su aktuelnu vlast da su "poljporivredu doveli u stanje opšte propasti". Reagovala je Ana Brnabić ukazujući da država, suprotno tvrdnjama opozicije, itekako vodi računa o agraru.
Pozvala se na činjenicu da se državne subvencije za agrar već nekoliko godina kontinuirano uvećavaja. Precizirala je da su lane dostigle sedam odsto ukupnog državog budžeta, znatno više nego ikada do sada, a u budžetu za 2024. godinu je predviđena još veća pomoć seljacima.
I zaista, za agrarni budžet biće izdvojeno milijardu evra, ranije se o ovolikoj svoti nije moglo ni razmišljati, ali... Premijerka kao da je prećutala prigovore da je način raspodele državne pomoći samo dodatno produbio jaz između pojedinih grupacija seljana.
Tačnije, put usmeravanja subvencija bio je previše partijski determinisan. Naravno, u pitanju su bogatiji seljaci koji se, po pravilu, približavaju svakoj stranci čim dođe na vlast. Tako je Srpska napredna stranka znatno uvećala članstvo na selu, ali samo među bogatijim paorima, po pravilu neuporedivo češćim korisnicima subvencija spram siromašnijih seljana.
Milijarda evra bogatima
Upečatljiv je primer bilo kreditiranje traktora, ključne mašine za agrarno domaćinstvo. Pomoć je išla i do polovine kupovne cene nove mašine. Teško da je u Srbiji ikada bilo veće pojedinačne podrške seljaku. Subvencije za pojedine kategorije su poticale većim delom iz evrounijskih fondova, dok je nabavka drugih tipova više podsticana domaćim novcem.
Međutim, efekat ove značajne mere je sporan. Razlog je u strukturi korisnika. Ispostavilo se da su mnogo češći korisnici paori koji već poseduju mašinu, čak i dve. Uz pomoć države, kupovali su i treću, potrebnu pre svega jer imaju u vlasništvu i nekoliko stotina hektara ili se, pak, intenzivno bave i pružanjem usluga pranja i drugih priprema zemljišta siromašnijim paorima.
Država je, doduše, pokušala da zabrani ovakve rabote, ali mehanizam zaobilaženja zabrane bio je trivijalno jednostavan: deo imanja se vlasnički prenese na sina ili suprugu koji se, formalno, i pojavljuju pri konkurisanju za subvencije.
Prihod četiri puta niži
Nije sporno da država poslednjih sezona izdvaja dosta za agrar, ali čini se da nije izgradila mehanizam raspodele koji bi novac usmerio tako da korist od pomoći bude optimalna i korektno raspoređena među paorima. Međutim, čini se da je ostao zapostavljen jači argument koji ilustruje pad srpske poljoprivrede, time i loš efekat tekuće ekonomske politike na agrar, selo i seljake.
Vrednost proizvodnje po hektaru poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je oko 1.650 dolara. Ako se podsetimo da se u poslednjoj deceniji jugoslovenske države ovaj pokazatelj kretao između 5.700 i 7.450 dolara, vidi se kakav je krah doživeo agrar u zemlji gde još uvek ima 550.000 agrarnih domaćinstava i gde blizu 1,6 miliona stanovništva jedini prihod ima od ove delatnosti.
Zemljišni maksimum
Naravno, da je korist od obrade zemlje neuporedivo manja nego kada je prihod bio tri, četiri puta veći. Posebno je važno pitanje kako je došlo do ovolikog pada, pravog kolapsa. Jedan od većih uzroka je pad udela stočarstva, koje zahteva znatno više rada, ali i donosi mnogo veću dobit od ratarstva.
Pitanje je i kakav je uticaj kolosalne promene u vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem. U nas ne postoji zemljišni maksimum, pa sada imamo tajkune sa više desetina hiljada hektara, ali i blizu 2.000 zemljoposednika sa po više stotina hektara u posedu. I jedni i drugi dominatno se bave biljnom proizvodnjom, gotovo i ne obraćajući pažnju na mnogo zahtevnije stočarstvo.
Posebno je pitanje zašto je prerada agrarnih proizvoda potpuno izdvojena iz matičnih kombinata i zadruga i privatizovani osamostaljeno. Time je agrar ostao bez ključne delatnosti koja je donosila gro prihoda i dobiti.
Tako skrajnuto selo je i država izbegavala, pa je ostalo potpuno nerazvijene infrastrukture. Preciznije kazano, poljoprivreda i selo su duže vreme van interesovanja šire javnosti i zaobiđeni su u državnim planovima.
Takav tretman započet je sa početkom raspada nekadašnje države, a, u manjoj ili većoj meri, sličan tretman su podsticale i sve stranke koje su se posle promena dvehiljaditih smenjivale na vlasti.
Potrebne korenite promene
Srpska napredna stranka je već dvanaestu sezonu kontinuirano na vlasti. Nije ispoljila nameru da učini korenitiji zaokret. Prvih godina vladavine je u ignorisanju agrara i nadmašivala prethodnike.
Tek poslednjih sezona, kada su seljačke nedaće kulminirale, pokušala je pojedinim potezima više da "gasi vatru" nego da radi na sistemskom poboljšanju položaja poljprivrede i sela. Iz takvog pristupa je i uvećanje subvencija, svakako neophodna mera, ali nedovoljna da, bez promene celokupne agrarne politike, reši makar i manje teškoće delatnosti od koje zavisi bezmalo dva miliona žitelja Srbije.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Četvrtina zaposlenih bi pristala na manju platu samo da rade od kuće
02.11.2024.•
5
Oko 23 odsto zaposlenih u Srbiji pristalo bi na smanjenje zarade da bi zadržali mogućnost da rade od kuće.
U Srbiju moguć uvoz vozila starih i 24 godine: Ove godine će stići 130.000 polovnjaka
02.11.2024.•
7
Prosečna starost automobila u Srbiji 17 godina i jedina smo zemlja u regionu u kojoj je dozvoljen uvoz automobila sa euro 3 i 4 motorom.
Poreska uprava šalje rešenja frilenserima za porez iz 2019. godine
01.11.2024.•
1
Poreska uprava je utvrdila poreske obaveze frilensera, koji su od 1. januara do 31. decembra 2019. godine ostvarili prihode na osnovu naknade za autorska i srodna prava i naknade za izvršeni rad.
Ilić: U Srbiju se uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva, pitanje gde ono završi
01.11.2024.•
4
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Ilić kazao je da se u Srbiju nekontrolisano uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva.
EPS ugasio više od 100 blagajni za naplatu struje: Dodatni popusti za slanje računa na mejl
01.11.2024.•
5
Elektroprivreda Srbije (EPS) je ugasila 106 blagajni za naplatu električne energije.
Đedović Handanović: Ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklernih postrojenja do kraja godine
01.11.2024.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da očekuje da izmene Zakona o energetici budu u parlamentu do kraja godine.
Nove cene goriva: Pojeftinili dizel i benzin
01.11.2024.•
6
Dizel i benzin će danas od 15 sati na pumpama u Srbiji pojeftiniti za po jedan dinar po litru.
Kraj akcije "Najbolja cena": Vučevićeva bleda kopija Vučićevog populističkog čeda
31.10.2024.•
27
Akcija "Najbolja cena" privodi se kraju. Poslednji predviđeni dan akcije je 31. oktobar. I, nekako se dolazi da je prošlogodišnja "Bolja cena" bila bolje od ovogodišnje "Najbolje cene".
Vlada usvojila predloge finansijskih i poreskih zakona: Povećava se neoporezivi iznos zarade
31.10.2024.•
1
Vlada Srbije usvojila je danas set predloga zakona iz oblasti finansija, kao i set poreskih zakona.
Google kažnjen sa 20.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 dolara
31.10.2024.•
11
Rusija je kaznila Google novčanom kaznom u iznosu od neverovatnih 20 kvintilijardi dolara, nakon što je američki tehnološki gigant uklonio jedan ruski kanal sa Youtube-a.
Stelantis beleži dalji pad prodaje: Dva faktora koji utiču na to
31.10.2024.•
2
Grupa Stelantis, koja je matična kuća Pežoa, Fijata i Krajslera, beleži pad prodaje u trećem kvartalu ove godine od 27 odsto, na 33 milijardi evra.
SAD uvele sankcije za dve firme iz Srbije i Crne Gore zbog prodaje opreme Rusiji
31.10.2024.•
4
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije za skoro 400 novih pojedinaca i kompanija iz više desetina zemalja zbog pružanja vojne podrške Rusiji, među kojima su i dve firme iz Srbije i Crne Gore.
EU pokreće istragu protiv Temua zbog prodaje falsifikovanih i nebezbednih proizvoda
31.10.2024.•
4
Evropska komisija će otvoriti formalni postupak protiv kineske platforme za onlajn prodaju Temu kako bi ispitala da li krši pravila o suzbijanju prodaje nelegalnih proizvoda, prenosi Blumberg.
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune
31.10.2024.•
18
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune.
Za registrovana gazdinstva: Do 10. novembra subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru
30.10.2024.•
2
Do 10. novembra obezbeđena je subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru za sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u Srbiji.
Vučić bi sa trgovinskim lancima razgovarao o marži: Džaba sve kad je plata mala
30.10.2024.•
24
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je trgovinskim lancima da zarađuju na količini, a ne na visokim cenama.
Analiza pokazala: Srbiji će u narednoj deceniji biti potrebno bar 100.000 radnika
30.10.2024.•
9
Iako je potencijal za stvaranje zajedničkog tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana veliki, u praksi do radnih migracija ne dolazi i najveći deo migracija sa Zapadnog Balkana usmeren je na EU.
Građani Srbije u proseku uštede 6.500 dinara: "Savet je da to budu tri, četiri mesečne plate"
30.10.2024.•
8
Prosečna mesečna ušteđevina u 2024. godini iznosila je 6.500 dinara, što je za 500 dinara više nego u prošloj godini, rezultat je istraživanja, uoči 31. oktobra - Svetskog dana štednje.
Britanski maloprodajni lanac otvara prodavnice u Srbiji
30.10.2024.•
3
Prve prodavnice Miller Grupe u Srbiji biće otvorene tokom novembra i decembra na aerodromu "Nikola Tesla".
Zašto nam je sve skupo: Ekonomista smatra da su krivci država i pasivna regulatorna tela
29.10.2024.•
10
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da jedan od glavnih razloga zašto su cene u Srbiji, posebno prehrambenih proizvoda, više nego na drugim tržištima jesu upravo marže.
Prosečna plata od 1.400 evra u Srbiji: "Čista demagogija, može samo uz visoku inflaciju"
29.10.2024.•
10
Prosečna neto plata u avgustu je u odnosu na jul smanjena za 1.200 dinara, a u odnosu na rekordnu majsku platu manja za oko 3.500 dinara.
Komentari 38
Dogodine u Botošu
Aca
Неко образован
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar