Brnabić i drugi nadležni tvrde da Rio Tinto može da nas tuži za milijardu evra: Koliko je to realno?
Posle sastanka Aleksandra Vučića, predsednika Srbije sa predstavnicima kompanije Rio Tinto u Davosu, rudnik litijuma u okolini Loznice, poznat kao "projekat Jadar", ponovo je uzbunio duhove.
Sudeći prema izjavama predsednika i premijerke Ane Brnabić, u poslednja dva dana, da je pitanje kopanja litijuma za narednu vladu, da ovaj projekat nikada nije zaustavljen, već samo pauziran i da je velika razvojna šansa za Srbiju, deluje da je kopanje litijuma u dolini Jadra daleko od napuštenog projekta.
Osim toga, opet je potegnut ključni argument - šta ćemo ako nas tuži Rio Tinto i dobije odštetu koja se meri stotinama miliona ili čak milijardu evra.
Brnabić je podsetila da je Rio Tinto došao u Srbiju pre 2004. godine, kada su, kako tvrdi, zakoni o rudarstvu izmenjeni tako da kada neko ima istražna prava, automatski dobija i eksploataciona prava.
"Na osnovu toga, Rio Tinto danas može da tuži Srbiju", rekla je Brnabić, a direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević je dodao da bi, u slučaju međunarodnih arbitraža u slučaju raskida ugovora, to bio trošak od "bar pola milijarde za državu", kao i da postoje dve opcije "da se ugovor poništi ili da se produži".
Brnabić je istakla da ne postoji ugovor sa Rio Tintom, ali da je ova kompanija dobila "dozvole koje imaju snagu".
Ekonomista Božo Drašković smatra da pretnje odštetama samo služe da preplaše javnost.
"Ako direktor RZS kaže da je potencijalna odšteta pola milijarde evra, trebalo bi da kaže na osnovu kojih podataka je došao do tog iznosa. Ugovor sa Rio Tintom nije dostupan javnosti i mi ne znamo koje je obaveze preuzela država, a koje Rio Tinto. Pretnja tužbom je stvaranje straha kod javnosti kako bi se smanjio otpor eksploataciji litijuma. Država je dužna da prezentuje ugovore i sporazume, da se vidi šta je Brnabić dogovorila sa njima u Londonu, a šta je s njima u Davosu pričao Vučić. Ne znamo ko je kakve obaveze preuzeo, pa ne znamo ni da li je uopšte realna pretnja tužbom", napominje za Danas Drašković.
Advokat specijalizovan za rudarstvo Čedomir Kokanović ističe da je moguće tužiti državu, jer ne poštuje sopstvene zakone.
"Ima tu mnogo detalja, ali načelno moguće je tužiti i bez ugovora. Zapravo zakoni propisuju da kompanija podnosi zahteve i dobija dozvole. Faktički i ne postoji nikakav ugovor. Ipak, postoji ugovor između Srbije i Velike Britanije o podsticanju i zaštiti investicija, i taj ugovor se ranije spominjao u kontekstu tužbe. Ali ja ne mislim da će doći do bilo kakve tužbe Rio Tinta. Da su hteli, to bi već uradili poslednje dve godine", smatra Kokanović.
On ističe da je država pre dve godine napravila pravno nasilje kada je poništila prostorni plan.
"U zakonu ne postoji poništavanje prostornog plana, već se samo može novim zameniti stari. Ovo kako je urađeno je politička stvar, a verujem da je urađeno u nekakvom dogovoru sa Rio Tintom koji je shvatio da je bolje da sačeka godinu, dve nego deceniju, dve", napominje ovaj advokat.
On ističe i da će se za takav projekat naći prostora za dogovor sa bilo kojom političkom opcijom koja je na vlasti, kao što i jeste od 2001. godine.
"Mi imamo zakon, imamo ekološke procedure. Ako se prođu sve te procedure, zakonski nema osnova da se ne dodeli dozvola investitoru. A populizam i politika pred izbore kada je poništen prostorni plan nisu zakonski prihvatljivi", ističe Kokanović.
Drašković, koji ne krije da je protiv eksploatacije litijuma, ali i bilo čega ukoliko država nije većinski akcionar, ističe da su još u SFRJ obavljena istraživanja i da se zna gde šta ima.
"Nisu rudarske kompanije naslepo uzele da istražuju po Srbiji. Trebalo bi ispitati ko im je dao mape nalazišta u Srbiji. A kako se ova država odnosi prema prirodnom kapitalu pokazuje i to što smo sa NIS-om prodali i izvore nafte i gasa i geotermalne izvore kojim je upravljao NIS", ističe Drašković.
On je ukazao i da nakon što detaljnije utvrde potencijal nalazišta, rudarske kompanije lobiraju i "ulaze u dilove sa predstavnicima vlasti, a ti dogovori znaju biti i koruptivni".
"Imamo slučaj u Portugalu da se vodi proces protiv predstavnika vlade zbog kopanja litijuma. Postoji sumanja na korupciju i kod nas i to od prethodnih vlasti do ovih sadašnjih. Multinacionalne kompanije ne zanima ko je na vlasti, već samo da imaju dobre odnose jer imaju ekonomski interes. Imamo problem kompradorstva, gde lokalni moćnici prave dogovore sa multinacionalnim kompanijama koje maksimiziraju profit, a nauštrb zemlje u kojoj vladaju. Naravno za lične interese", zaključuje Drašković.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Postoji li dilema EU ili BRIKS? Evo šta kažu brojke
05.11.2024.•
1
Kako se u Srbiji, posebno u vreme održavanja samita u Kazanju, uopšte nametnula dilema: EU ili BRIKS kada su to dva potpuno različita, neuporediva stepena organizovanja?
Radnici Boinga prekinuli sedmonedeljni štrajk: Prihvatili ponudu menadžmenta za povećanje plata
05.11.2024.•
0
Radnici američke avio-kompanije Boing prihvatili su ponudu menadžmenta za povećanje plata od 13 odsto i tako okončali sedmonedeljnu obustavu rada koja je do sada bila najskuplji štrajk u Americi.
Uskoro stižu nova poreska pravila: Oporezivanje pomoraca, registar fizičkih lica...
05.11.2024.•
6
Ministarstvo finansija predložilo je oko petnaest novih zakona ili dopuna, a među novinama su i oporezivanja pomoraca i registar fizičkih lica.
Vučić: U Srbiji nema jeftine radne snage
05.11.2024.•
17
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da u Srbiji više nema jeftine radne snage i dodao da će u decembru 2026. godine prosečna plata u zemlji biti 1.150 evra.
Kina uložila žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog carina EU na električna vozila
04.11.2024.•
3
Vlasti u Pekingu su danas zvanično uložile žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog dodatnih carina Evropske unije na električna vozila koja su proizvedena u Kini.
Institut nemačke privrede: Pobeda Trampa - potencijalni trgovinski rat SAD i EU
04.11.2024.•
2
Institut nemačke privrede navodi da će, bez obzira na ishod izbora u SAD, Evropska unija morati da diversifikuje svoje trgovinske odnose i uspostavi tešnje odnose sa drugim trgovinskim partnerima.
Švajcarsko "baštovanstvo": Građani ne veruju bankama, zlato zakopavaju u dvorištu
04.11.2024.•
5
Prema poslednjim istraživanjima, pet odsto Švajcaraca je zakopalo zlato u bašti a procena je da je pod zemljom trenutno oko deset tona ovog plemenitog metala vrednog 750 miliona franaka.
Srbija će postati deo jedinstvenog platnog sistema sa EU: Evo kada i šta to donosi građanima
04.11.2024.•
7
Prilikom posete Srbiji, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da je Srbija na dobrom putu da postane deo SEPE, odnosno Jedinstvenog platnog područja Evrope.
Vučević u Šangaju potpisao memorandum sa kompanijom "Mint Grup"
03.11.2024.•
30
Premijer Miloš Vučević danas je u Šangaju na početku posete tokom koje će prisustvovati sajmu uvoza obišao fabriku Mint Grup koja ima dve fabrike u Srbiji i sa njom potpisao memorandum o razumevanju.
Živković: EPS je spreman za zimu
03.11.2024.•
10
Generalni direktor "Elektroprivrede Srbije" (EPS) Dušan Živković izjavio je da su svi proizvodni kapaciteti tog preduzeća spremni za zimsku sezonu.
Lista sankcija SAD: Više ljudi i firmi iz Srbije dospeli na nju u proteklih godinu dana
03.11.2024.•
3
SAD su u pre nekoliko dana uvele sankcije za skoro 400 novih pojedinaca i kompanija iz više desetina zemalja zbog pružanja vojne podrške Rusiji, među kojima su i dve firme iz Srbije i Crne Gore.
Srbija nedavno dozvolila uvoz polovnjaka iz SAD: Da li se uopšte isplati?
03.11.2024.•
9
Prošlo je nepunih mesec dana otkako je Srbija otvorila vrata polovnjacima iz SAD. Ipak, na autoplacevima ih nema jer vlasnici još nisu sigurni da li bi im se isplatilo da ih uvrste u svoju ponudu.
Voren Bafet nakon prodaje akcija Epla: "Teži" za 325 milijardi dolara u kešu
02.11.2024.•
3
Američki milijarder Voren Bafet trenutno poseduje više od 325 milijardi dolara u gotovini, nakon što je ove godine prodao nekoliko milijardi dolara vredne akcije kompanije Epl i Benk of Amerika.
Četvrtina zaposlenih bi pristala na manju platu samo da rade od kuće
02.11.2024.•
8
Oko 23 odsto zaposlenih u Srbiji pristalo bi na smanjenje zarade da bi zadržali mogućnost da rade od kuće.
U Srbiju moguć uvoz vozila starih i 24 godine: Ove godine će stići 130.000 polovnjaka
02.11.2024.•
10
Prosečna starost automobila u Srbiji 17 godina i jedina smo zemlja u regionu u kojoj je dozvoljen uvoz automobila sa euro 3 i 4 motorom.
Poreska uprava šalje rešenja frilenserima za porez iz 2019. godine
01.11.2024.•
1
Poreska uprava je utvrdila poreske obaveze frilensera, koji su od 1. januara do 31. decembra 2019. godine ostvarili prihode na osnovu naknade za autorska i srodna prava i naknade za izvršeni rad.
Ilić: U Srbiju se uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva, pitanje gde ono završi
01.11.2024.•
5
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Ilić kazao je da se u Srbiju nekontrolisano uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva.
EPS ugasio više od 100 blagajni za naplatu struje: Dodatni popusti za slanje računa na mejl
01.11.2024.•
7
Elektroprivreda Srbije (EPS) je ugasila 106 blagajni za naplatu električne energije.
Đedović Handanović: Ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklernih postrojenja do kraja godine
01.11.2024.•
20
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da očekuje da izmene Zakona o energetici budu u parlamentu do kraja godine.
Nove cene goriva: Pojeftinili dizel i benzin
01.11.2024.•
6
Dizel i benzin će danas od 15 sati na pumpama u Srbiji pojeftiniti za po jedan dinar po litru.
Kraj akcije "Najbolja cena": Vučevićeva bleda kopija Vučićevog populističkog čeda
31.10.2024.•
27
Akcija "Najbolja cena" privodi se kraju. Poslednji predviđeni dan akcije je 31. oktobar. I, nekako se dolazi da je prošlogodišnja "Bolja cena" bila bolje od ovogodišnje "Najbolje cene".
Komentari 90
iguman
Pogodi ko je
VVV
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar