Srpski seljak je sam: Šta nam govore niske cene ratarskih useva
Nema sreće za poljoprivrednike u Srbiji.
Foto: 021.rs
Prošla godina je bila sasvim solidna kada je reč o prinosu osnovnih ratarskih useva, ali cene na svetskom tržištu su već duže vreme izuzetno niske.
Paori gotovo da i nemaju veće materijalne koristi od bogatog roda. Potražnja svetskih kupaca za pojedinim usevima je drastično smanjena, pa je, primera radi, veoma teško prodati pšenicu ili suncokret, mada je cena oba useva među nižim u poslednjih 15 godina.
Kuda sa pšenicom
Situacija sa pšenicom je kritična. Seljaci je rado seju s obzirom na to da ima nezamenjivu ulogu u plodoredu, ali veće dobiti od obimnog uzgoja ove kulture u Srbiji nema. Dodatna nevolja je sklonost srpskog seljaka da se u što većoj meri osloni upravo na glavnu hlebnu sirovinu čim se na svetskoj berzi cena uočljivije uveća. No, kako se cene menjaju, dođe i do pada kada prodavac ima male vajde od posla.
Trenutno srpski poljoprivrednik ne zna šta da radi se ogromnim količinama osnovnog useva. Tim pre što se nadovezalo više godina dobre žetve, a umanjene potražnje svetskih potrošača.
Jesen 2022. ostaće za pamćenje ovdašnjem paoru. Cena tone žita na svetskom tržištu je dostizala i 330 evra, na domaćem se prodavalo i po 42 i 43 dinara za kilogram. U Srbiji, tradicionalnom izvozniku, u to vreme je bilo oko 1,4 miliona tona pšenice za eksport.
Ali, vođeni ubičajenom logikom da je u sred zime ili na proleće cena primetno viša nego prethodne jeseni, paori su se ređe odlučivali na prodaju. Nisu trgovci jedini koji obožavaju ekstra zaradu, i seljaci vole lovu...
Pogrešna kalkulacija
Paori su kalkulisali veliku dobit, pa su u jesenjoj setvi 2022. ovim usevom posejali čak 720.000 hektara, 40 odsto više nego što je uobičajeno. Dodatni razlog je što se u Srbiji koristi seme "sa tavana" i redukuje upotreba đubriva kako bi uzgoj bio jeftiniji. To je u slučaju pšenice jednostavno, ali smanjuje prinos i, još izraženije, vodi padu kvaliteta roda.
Država je takođe odigrala rđavo. Kada je počeo rat u Ukrajini, loše procenjujući situaciju sa prehrambenim rezervama, zabranila je izvoz, mada višak pšenice ni u jednom trenutku nije pao ispod 1,2 miliona tona.
Naravno da nedaća nikada ne dolazi sama. Pad tova svinja doveo je i do smanjene upotrebe pšenice za ishranu stoke, što je, inače, praksa u krajevima južno od Save i Dunava. Tako smo juli prošle godine dočekali sa 1,2 miliona neprodatih zaliha i još je rodilo 3,45 miliona tona. Kako naše godišnje potrebe nisu veće od 1,55 miliona tona, na lageru je, kada se izdvoji roba za domaće potrebe, ležalo 3,1 milion tona viška, odnosno za izvoz.
Prividno bolje
Problem je što je na svetskim berzama došlo do pada cene na otprilike 210 evra, a te cene su i danas. U tri poslednja lanjska meseca jedva da se izvezlo 600.000 tona, pa je u Srbiji još oko 2,3 miliona tona viška. S obzirom na cenu, izvoz je na granici isplativosti.
Seljaci su reagovali smanjujući jesenas setvu za 18 odsto, na cirka 590.000 hektara, što je još uvek primetno iznad uobičajenih površina. Ceni se da bi u julu, sa novim rodom, višak za izvoz mogao dostići i 3,3 miliona tona, a velikih problema biće sa skladištenjem. Jednostavno, cela organizacija uzgoja pšenice u nas počiva na izvozu odakle su godinama pristizali i profit i devize.
Sa kukuruzom je situacija samo na prvi pogled bolja. Posle kraćeg zastoja, u drugoj polovini prošle godine su sa svetskih berzi počele da pristižu veće porudžbine, pa smo u tri meseca prodali gotovo 750.000 tona. No, lanjskih 6,8 miliona tona roda omogućava inoplasman oko 2,8 miliona tona.
Već ima porudžbina i za veće količine od izvezenih. Problem je u ceni. Teško je na svetskim berzama dobtiti više od 165 evra, pa se i cena srpskom seljaku kreće između 17 i 18,5 dinara po kilogramu. A samo dve sezone ranije dostizala je i 290 evra, odnosno 32 dinara.
Seljačka dilema
Srpskom seljaku je zaista teško da odluči šta da radi. Dilema je prodati robu bez zarade, tek da se obezbedi novac za setvu novog roda, ili gomilati zalihe i čekati bolju cenu, bez bilo kakvih garancija da će se i kada ona dogoditi.
Šta bi mogla biti pouka dugog i neizvesnog iščekivanja viših cena? Rizično je osloniti se na izvoz osnovnih ratarskih useva. Na njih se oslanjaju samo veliki farmeri koji obrađuju i po 20.000-30.000 hektara zemlje. Obimom uzgoja postižu toliko nisku jediničnu proizvodnu cenu da i u ovako teškim godinama imaju (solidnu) zaradu, a kada cena skoči zarađuju ekstremno!
Najgora pozicija
Sitan seljak, slučaj je to i EU, gde je limit vlasništva nad zemljom ograničen na najviše 300 hektara (u Danskoj), mnogo više se oslanja na, prvenstveno niže, faze prerade, a sa krupnijim prerađivačem i trgovcem skupa izalazi na tržište i, po unapred definisanoj šemi, dele profit.
Srpski seljak je sitan, sveden samo na zemljodelanje i sam. Najgora pozicija, pogotovo kada su cene na berzama niske.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Studenti medicine pisali dr Turkulov: Mi smo se ugledali na vas, jeste li uz nas?")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Prodaje se Aviogeneks: Početna cena 11 miliona dinara
28.02.2025.•
0
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavila je prodaju imovine beogradske avio-kompanije Aviogeneks (Aviogenex) u stečaju na javnom nadmetanju po početnoj ceni od 11 miliona dinara.
Odbor za finansije Skupštine Srbije pokrenuo proceduru za izbor državnog revizora
28.02.2025.•
1
Odbor Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava pokrenuo je postupak za izbor predsednika Saveta Državne revizorske institucije (DRI).
.jpg "Nikola Petrović i brat Tomislava Momirovića prodavaće struju EPS-u narednih 15 godina")
Nikola Petrović i brat Tomislava Momirovića prodavaće struju EPS-u narednih 15 godina
28.02.2025.•
21
Vetropark firme Jasikovo proizvodiće i prodavati struju državi, odnosno Elektroprivredi Srbije (EPS) u narednih 15 godina.
Tabaković: Ograničiće se kamantne stope na skoro sve kredite
28.02.2025.•
1
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da se Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ograničavaju kamatne stope na skoro sve vrste kredita.
Objavljene nove cene goriva
28.02.2025.•
6
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od 15 sati.
EU odbacuje Trampove optužbe da je stvorena da bi prevarila Ameriku
27.02.2025.•
2
Evropska komisija saopštila je da taj evropski blok nema nameru da prevari SAD, kako je zajedljivo rekao američki predsednik Donald Tramp.
Tramp: Dodatne carine na kineske proizvode od 4. marta
27.02.2025.•
2
Predsednik SAD Donald Tramp najavio je da će njegova zemlja uvesti dodatne carine od 10 odsto na kinesku robu od 4. marta i da će carine za Kanadu i Meksiko takođe stupiti na snagu tog datuma.
Radosavljević: Odlaganje nije ukidanje sankcija NIS-u, ali je dobar signal
27.02.2025.•
5
Profesor na fakultetu FEFA Goran Radosavljević rekao je da odlaganje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) ne znači ukidanje odluke o kaznenim merama, ali je, kako je naveo, dobar signal.
Janafu za 30 dana produžena licenca za transport u rafineriju Pančevo
27.02.2025.•
0
Američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) produžila je Janafu licencu za 30 dana za nastavak transporta u rafineriju Pančevo u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
U prekidu sistem Evropske centralne banke
27.02.2025.•
2
Evropska centralna banka (ECB) objavila je da je zbog kvara u sistemu komunikacija u prekidu njen sistem koji dnevno upravlja transakcijama vrednim 1.900 milijardi dolara, javlja Rojters.
NIS-u dostavljena licenca Ministarstva finansija SAD: Omogućava održavanje poslovanja
27.02.2025.•
6
Stupanje na snagu sankcija u punom obimu koje je NIS-u uvelo Ministarstvo finansija SAD odloženo je najkasnije do 28. marta, navodi se u dokumentu (licenci) koji je iz te institucije dostavlјen NIS-u.
Vlada Srbije usvojila predlog izmene Zakona o sprečavanju pranja novca
27.02.2025.•
1
Vlada Srbije usvojila je predlog izmena Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Država kupuje 100 električnih autobusa za Expo, posle će biti predati Beogradu
27.02.2025.•
13
Država će za potrebe izložbe "Expo 2027" u Beogradu kupiti 100 električnih autobusa za šest novih "e-bus linija", a potom će ta vozila i linije preuzeti GSP "Beograd".
FOTO Ipak odložene američke sankcije NIS-u: Poznato na koliko
27.02.2025.•
21
Srbija je dobila dodatnih 30 dana za Naftnu industriju Srbije (NIS).
Tramp: Uvodimo carine na uvoz iz EU, Evropska unija je stvorena da bi se nanela šteta SAD
26.02.2025.•
6
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da je odlučio da uvede carine na uvoz iz Evropske unije i naveo da će one generalno biti 25 odsto, prenosi francuski Mond.
Solidarnost poziva na bojkot kladionica
26.02.2025.•
18
Politička platforma Solidarnost pozvala je na bojkot kladionica i kockarnica kao vid ekonomskog pritiska na režim.
Savić: Pokušaj da se sankcije NIS-u zaobiđu na mala vrata, ponekad se "svi prave blesavi"
26.02.2025.•
7
Profesor Ljubodrag Savić ocenio je da se, pred sam istek roka za uvođenje američkih sankcija NIS-u rešenje traži u tome da ruski Gaspromnjeft više ne bude, barem formalno, većinski vlasnik NIS-a.
NIS promenio vlasničku strukturu, Gasprom od Gaspromnjefta preuzeo udeo od pet odsto
26.02.2025.•
10
Beogradska berza objavila je da je promenjena vlasnička struktura u Naftnoj industriji Srbije (NIS) tako što je ruski Gasrpom njeft preneo svoj udeo od oko pet odsto na Gasprom.
Najveća banka u Singapuru otpušta 4.000 ljudi jer će ih zameniti veštačka inteligencija
26.02.2025.•
4
Najveća banka u Singapuru, DBS, objavila je da očekuje ukidanje oko 4.000 pozicija u naredne tri godine, jer će veštačka inteligencija (AI) preuzeti dobar deo posla koji trenutno obavljaju ljudi.
Bundesbanka prošlu godinu završila sa gubitkom, prvi put od 1979.
25.02.2025.•
1
Bundesbanka je prošlu godinu završila sa gubitkom, što se desilo prvi put od 1979, a krivac je kamatna politika Evropske centralne banke, koja je ispraznila nemačke rezerve.
Janaf i MOL potpisali ugovor o transportu dva miliona tona nafte
25.02.2025.•
0
Hrvatski Janaf je saopštio da je sklopio s mađarskom MOL grupom ugovor o transportu 2,1 milion tona nafte do decembra, kao i ugovor o skladištenju nafte u Omišlju i Sisku do kraja 2027. godine.
Komentari 12
Pićuka
Ssy
Trole
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar