Srpski seljak je sam: Šta nam govore niske cene ratarskih useva
Nema sreće za poljoprivrednike u Srbiji.
Foto: 021.rs
Prošla godina je bila sasvim solidna kada je reč o prinosu osnovnih ratarskih useva, ali cene na svetskom tržištu su već duže vreme izuzetno niske.
Paori gotovo da i nemaju veće materijalne koristi od bogatog roda. Potražnja svetskih kupaca za pojedinim usevima je drastično smanjena, pa je, primera radi, veoma teško prodati pšenicu ili suncokret, mada je cena oba useva među nižim u poslednjih 15 godina.
Kuda sa pšenicom
Situacija sa pšenicom je kritična. Seljaci je rado seju s obzirom na to da ima nezamenjivu ulogu u plodoredu, ali veće dobiti od obimnog uzgoja ove kulture u Srbiji nema. Dodatna nevolja je sklonost srpskog seljaka da se u što većoj meri osloni upravo na glavnu hlebnu sirovinu čim se na svetskoj berzi cena uočljivije uveća. No, kako se cene menjaju, dođe i do pada kada prodavac ima male vajde od posla.
Trenutno srpski poljoprivrednik ne zna šta da radi se ogromnim količinama osnovnog useva. Tim pre što se nadovezalo više godina dobre žetve, a umanjene potražnje svetskih potrošača.
Jesen 2022. ostaće za pamćenje ovdašnjem paoru. Cena tone žita na svetskom tržištu je dostizala i 330 evra, na domaćem se prodavalo i po 42 i 43 dinara za kilogram. U Srbiji, tradicionalnom izvozniku, u to vreme je bilo oko 1,4 miliona tona pšenice za eksport.
Ali, vođeni ubičajenom logikom da je u sred zime ili na proleće cena primetno viša nego prethodne jeseni, paori su se ređe odlučivali na prodaju. Nisu trgovci jedini koji obožavaju ekstra zaradu, i seljaci vole lovu...
Pogrešna kalkulacija
Paori su kalkulisali veliku dobit, pa su u jesenjoj setvi 2022. ovim usevom posejali čak 720.000 hektara, 40 odsto više nego što je uobičajeno. Dodatni razlog je što se u Srbiji koristi seme "sa tavana" i redukuje upotreba đubriva kako bi uzgoj bio jeftiniji. To je u slučaju pšenice jednostavno, ali smanjuje prinos i, još izraženije, vodi padu kvaliteta roda.
Država je takođe odigrala rđavo. Kada je počeo rat u Ukrajini, loše procenjujući situaciju sa prehrambenim rezervama, zabranila je izvoz, mada višak pšenice ni u jednom trenutku nije pao ispod 1,2 miliona tona.
Naravno da nedaća nikada ne dolazi sama. Pad tova svinja doveo je i do smanjene upotrebe pšenice za ishranu stoke, što je, inače, praksa u krajevima južno od Save i Dunava. Tako smo juli prošle godine dočekali sa 1,2 miliona neprodatih zaliha i još je rodilo 3,45 miliona tona. Kako naše godišnje potrebe nisu veće od 1,55 miliona tona, na lageru je, kada se izdvoji roba za domaće potrebe, ležalo 3,1 milion tona viška, odnosno za izvoz.
Prividno bolje
Problem je što je na svetskim berzama došlo do pada cene na otprilike 210 evra, a te cene su i danas. U tri poslednja lanjska meseca jedva da se izvezlo 600.000 tona, pa je u Srbiji još oko 2,3 miliona tona viška. S obzirom na cenu, izvoz je na granici isplativosti.
Seljaci su reagovali smanjujući jesenas setvu za 18 odsto, na cirka 590.000 hektara, što je još uvek primetno iznad uobičajenih površina. Ceni se da bi u julu, sa novim rodom, višak za izvoz mogao dostići i 3,3 miliona tona, a velikih problema biće sa skladištenjem. Jednostavno, cela organizacija uzgoja pšenice u nas počiva na izvozu odakle su godinama pristizali i profit i devize.
Sa kukuruzom je situacija samo na prvi pogled bolja. Posle kraćeg zastoja, u drugoj polovini prošle godine su sa svetskih berzi počele da pristižu veće porudžbine, pa smo u tri meseca prodali gotovo 750.000 tona. No, lanjskih 6,8 miliona tona roda omogućava inoplasman oko 2,8 miliona tona.
Već ima porudžbina i za veće količine od izvezenih. Problem je u ceni. Teško je na svetskim berzama dobtiti više od 165 evra, pa se i cena srpskom seljaku kreće između 17 i 18,5 dinara po kilogramu. A samo dve sezone ranije dostizala je i 290 evra, odnosno 32 dinara.
Seljačka dilema
Srpskom seljaku je zaista teško da odluči šta da radi. Dilema je prodati robu bez zarade, tek da se obezbedi novac za setvu novog roda, ili gomilati zalihe i čekati bolju cenu, bez bilo kakvih garancija da će se i kada ona dogoditi.
Šta bi mogla biti pouka dugog i neizvesnog iščekivanja viših cena? Rizično je osloniti se na izvoz osnovnih ratarskih useva. Na njih se oslanjaju samo veliki farmeri koji obrađuju i po 20.000-30.000 hektara zemlje. Obimom uzgoja postižu toliko nisku jediničnu proizvodnu cenu da i u ovako teškim godinama imaju (solidnu) zaradu, a kada cena skoči zarađuju ekstremno!
Najgora pozicija
Sitan seljak, slučaj je to i EU, gde je limit vlasništva nad zemljom ograničen na najviše 300 hektara (u Danskoj), mnogo više se oslanja na, prvenstveno niže, faze prerade, a sa krupnijim prerađivačem i trgovcem skupa izalazi na tržište i, po unapred definisanoj šemi, dele profit.
Srpski seljak je sitan, sveden samo na zemljodelanje i sam. Najgora pozicija, pogotovo kada su cene na berzama niske.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Država dala 100 miliona evra za tri stadiona, a od studije njihove opravdanosti "ni korova"
24.11.2024.•
2
Iako za izgradnju gradskih stadiona u Leskovcu, Zaječaru i Loznici ni studija opravdanosti još nije napravljena, za njih je ukupno potrošeno 11,8 milijardi dinara, odnosno oko 100 miliona evra.
Može li privreda Srbije da parira stranoj konkurenciji: Ne, ne može, a ovo su razlozi
24.11.2024.•
2
Privreda u Srbiji nema finansijske kapacitete, organizaciju, tehnologiju i logistiku kojima bi mogla da parira stranoj konkurenciji.
Tri grada duguju EPS-u 1,5 milijardi dinara za struju
24.11.2024.•
2
EPS je objavila spisak 20 najvećih dužnika, na kome je vidljivo da najviše neplatiša dolazi iz Kragujevca, ali i da je opštinska uprava Smederevske Palanke nagomilala najviše novih obaveza.
Šoškić: Kupovna moć građana ne raste, inflacija i dalje jede rast plata
24.11.2024.•
0
Poslednjih godina u Srbiji inflacija u najvećoj meri pojede rast plata i zapravo ne dolazi do realnog rasta kupovne moći građana.
Blumberg: Evropa pred novom energetskom krizom - smanjene zalihe gasa, a cene znatno porasle
24.11.2024.•
2
Evropa se suočava sa potencijalno novom energetskom krizom, jer se zalihe gasa brzo smanjuju, a smanjenje snabdevanja iz Rusije stavlja tržište pod dodatni pritisak, ocenjuju različite organizacije.
Mask sve bogatiji: Oborio sopstveni rekord, sada ima 347,8 milijardi dolara
24.11.2024.•
2
Neto vrednost imovine američkog bogataša Ilona Maska dostigla je rekordnih 347,8 milijardi dolara u petak.
Krajem decembra druga prodaja rudnika Lece, prodajna cena manja od tržišne
24.11.2024.•
0
Rudnik Lece u stečaju biće 25. novembra oglašen na prodaju, a prodaja je zakazana za 27. decembar ove godine, piše Forbs Srbija.
SAD uvele sankcije Gasprombanci
24.11.2024.•
8
Trećoj po veličini ruskoj banci, Gasprombanci i njenim filijalama, SAD su uvele sankcije sa ciljem da se smanji sposobnost Rusije da izbegne hiljade sankcija uvedenih od početka invazije na Ukrajinu.
Ulaže se bez plana i kriterijuma: "Niko ne može da me ubedi da toliko novca za Expo ima smisla"
23.11.2024.•
13
Predlog budžeta za narednu godinu usmeren je na još veće kapitalne investicije, pre svega, povezane sa projektom Ekspo i na podizanje zarada zaposlenih u javnom sektoru.
Asocijaciji turističkih agencija odblokiran račun, nastavlja normalno poslovanje
23.11.2024.•
1
Račun Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta (YUTA) je odblokiran i dalje funkcionisanje nije ugroženo, pa organizacija nastavlja da radi kao i do sada.
MUP apelovao na oprez za Crni petak: Kupujte pametno, izbegnite prevare
23.11.2024.•
0
Crni petak (Black Friday) je prilika za uštede, ali i za prevarante, upozorava MUP i apeluje na građane da budu oprezni, kako bi izbegli rizike prilikom kupovine putem interneta.
Matijević privatizovao kompaniju Energo-Zelena za 5,1 milion evra
23.11.2024.•
11
Ministarstvo privrede Srbije potpisalo je ugovor o prodaji celokupnog kapitala inđijske firme Energo-Zelena sa Industrijom mesa Matijević, za 5,1 milion evra.
Poskupelo gorivo - ovo su nove cene
22.11.2024.•
10
Litar dizela na pumpama u Srbiji će koštati 197 dinara, a benzina 181 dinar.
Pejpal ne funkcioniše za hiljade korisnika širom sveta
21.11.2024.•
0
Aplikacija za plaćanje Pejpal danas ne funkcioniše za hiljade korisnika širom sveta.
Zaduženja u Srbiji: Privreda smanjuje, građani i preduzetnici povećavaju kredite
20.11.2024.•
2
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju oktobra ove godine iznosili su oko 3.731 milijardu dinara, što je 0,1 odsto više nego u septembru, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Svaka druga kontrolisana zlatara nije izdavala fiskalne račune
20.11.2024.•
5
Svaka druga zlatara čiji su rad kontrolisali poreski inspektori ne izdaje fiskalne račune.
Mladi preduzetnici u Srbiji osnivaju sve više firmi: Rast od gotovo 25 odsto za pola godine
19.11.2024.•
8
Srbiji je od maja do novembra porastao broj novoosnovanih privrednih subjekata čiji su osnivači mlađi od 30 godina i tih firmi je bilo za 24,6 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Vučić o povišici koju će dobiti penzioneri, pričao i o putevima, oružju, dronovima, Ekspu, EU...
19.11.2024.•
22
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će penzioneri biti prvi koji će dobiti povišicu od 10,9 odsto, obračunatu na decembarske penzije.
Akcija subvencionisane cene goriva produžena do 24. novembra
19.11.2024.•
0
Akcija subvencionisane cene goriva za sva registrovana poljoprivredna domaćinstva biće produžena do 24. novembra, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Sindikat: Postajemo u svojoj zemlji roblje stranih investitora
18.11.2024.•
11
Kompanija Jura u Leskovcu, iako je dobila subvencije države od 10.000 evra po zaposlenom, ne poštuje zakone Srbije i tu postoje veliki problemi na koje niko ne reaguje i toleriše se takvo ponašanje.
"Strani plaćenici": Ko su najveći donatori Ministarstva odbrane i MUP?
18.11.2024.•
9
Uticaji stranih država u Srbiji se sve više mogu osetiti, uglavnom se kanališu kroz izjave predstavnika ministarstava i predsednika Aleksandra Vučića koji često otvoreno favorizuju određene države.
Komentari 12
Pićuka
Ssy
Trole
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar