Napred u dužničku budućnost
Poznato je da su javne investicije u Srbiji već duže vreme izrazito visoke.
Foto: Pexels (cottonbro studio)
Decenijama smo u javne objekte ulagali između dva i dva i po odsto BDP-a, pa su nam iz Evropske unije diskretno ukazivali da i najsiromašnije države ovog lukrativnog društva za iste namene izdvajaju najmanje četiri odsto.
Sugestija je bila tim razumnija što su saobraćajnice po Srbiji bile veoma skromne i poprilično zapuštene. A zna se - ulaganje u ovu vrstu infrastrukture je možda i najvažnije javno investiranje.
Pet milijardi evra godišnje
Od kada su došli na vlast naprednjaci nemaju dileme. Orijentisani su na ulaganja državnog novca, pa su za otprilike sedam, osam godina investicionog ciklusa postigli da godišnja javna ulaganja dostižu skoro i sedam odsto. Bezmalo trostruko više nego pre samo nepune decenije.
Ove godine predsednik države Aleksandar Vučić je dodatno zaintrigirao javnost najavom ogromnog investicionog ciklusa u vezi sa priredbom EXPO 27. Reč je o 15,2 milijarde evra za tri sezone, odnosno oko pet milijardi godišnje s obzirom na to da je rok izgradnje kraj 2026.
Lane je država Srbija uložila oko 4,8 milijardi novca, pa je predsednik, zapravo, samo potvrdio da će nivo ulaganja i narednih sezona biti na veoma visokom prošlogodišnjem nivou. Upoređujući se sa budžetima iste svetske sajamaske revije poslednjih godina, vidi se da je sama priredba koštala između 1,75 i 2,85 milijardi evra.
Ostalo od najavljenih 15 milijardi ulaganja bi se odnosilo na razvoj infrastrukture, pri čemu su mnoge od njih zamišljene da se realizuju i kada ne bi bilo velike parade. Tako su ove sezone na programu ulaganja u pojedine deonice autoputeva Beograd - Sarajevo, Fruškogorski koridor i Niš - Kosovo.
Kolika je isplativost
S obzirom na karakter ulaganja, EXPO 27 će sasvim sporadično privući strane ulagače. Gro novca obezbediće država. Kako Srbija svake godine beleži budžetski deficit, do novca za ulaganja dolazi pozajmljivanjem.
I tu se nameće pitanje koliko je uputno ozbiljnije se zaduživati kada su uslovi na međunarodnom tržištu novca nepovoljni po zajmoprimaoca. Druga, podjednako važna, dilema je isplativost ulaganja.
Mada su ulaganja proteklih godina bila učestala i velika, javnosti nije predočen niti jedan investicioni projekat iz koga bi se mogla videti kolika je isplativost. Upečatljivo je da niti za jedan od urađenih ili započetih autoputeva nije predočen polazni investicioni podatak - očekivana frekvencija protoka vozila.
Promena za 180 stepeni
Proteklih godina ova investiciona manjkavost se "pokrivala" činjenicom da do pre godinu i po dana novac nikada nije bio jeftiniji. Takvu situaciju su sve ozbiljnije države koristile da bi visokokamatne kredite zamenile mnogo povoljnijim. Srbija se odlučila da jeftinim novcem modernizuje infrastrukturu.
Međutim, poslednjih 15, 16 meseci situacija se korenito izmenila. Novac je danas izuzetno skup, pa svako novo zaduživanje znači da ćemo godinama plaćati izrazito visoku cenu. Tako smo nedavno prodali osmogodišnju državnu dinarsku obveznicu uz 6,35 odsto kamate. Veoma skupo za dugoročnu pozajmicu.
Bugarski primer
Kada je reč o evro obveznicama države Srbije kamata se kreće između 4,7 i 5, 6 odsto, dok su dolarske još skuplje, prinos se kreće i do sedam odsto. Jeftiniji novac može se naći još samo kod pojedinih evropskih investicionih banaka, ali su u pitanju iznosi simbolični kada je reč o ulaganjima u izgradnju autoputeva ili pruga.
Podsetimo, donedavno smo na kamate plaćali dva ili dva i po odsto kamate, sada se situacija drastično promenila i logično je upitati se koliko je opravdano intenzivno se zaduživati u novom finansijskom ambijentu.
Zaduženost države Srbije je oko 51,2 , prema izjavi ministra za finansije Siniše Malog, do kraja godine neće nadmašiti 53 odsto bruto nacionalnog dohotka. Može se u prvi mah pomisliti kako je velika većina evropskih članica zadužena iznad 60 odsto nacionalnog BDP, ali reč je o privredno i finansijski mnogo jačim državama od Srbije.
One koje su na sličnom nivou razvoja zadužene su znato manje. Primera radi, Bugarska duguje tek 23 odsto nacionalnog BDP. Uostalom, još je na snazi domaća stategija koja je preporučivala da nam dug ne prelazi 45 odsto BDP, ali se odavno ignoriše.
Više nego za prosvetu
Istina je da trenutno nismo previše ugroženi visinom duga, na rubu smo sigurne luke. Problem je što se previše izdvaja na otplatu kamata. Pre četiri sezone, u ove svrhe odlazilo je oko 800 miliona evra godišnje, ove ćemo platiti blizu 1,55 milijardi. Ako se nastavi intenzitet i brzina zaduživanja lako se može desiti da za dve godine na kamate ode i 2,1 milijarda evra.
Koliko je to mnogo za siromašnu Srbiju vidi se iz poređenja. Država godišnje na subvencije i mere podrške privredi utroši sličnu svotu, dok je izdvajanje za celu prosvetu, dakle plate svih 145.000 zaposlenih i drugi izdaci, oko 2,75 milijardi evra.
Stoga bi, ipak, trebalo još jednom da se promisli o strategiji zaduživanja Srbije ako ne želimo da za koju godinu kamate poveriocima plaćamo više nego što ulažemo u budućnost mladih.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kina uložila žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog carina EU na električna vozila
04.11.2024.•
0
Vlasti u Pekingu su danas zvanično uložile žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog dodatnih carina Evropske unije na električna vozila koja su proizvedena u Kini.
Institut nemačke privrede: Pobeda Trampa - potencijalni trgovinski rat SAD i EU
04.11.2024.•
1
Institut nemačke privrede navodi da će, bez obzira na ishod izbora u SAD, Evropska unija morati da diversifikuje svoje trgovinske odnose i uspostavi tešnje odnose sa drugim trgovinskim partnerima.
Švajcarsko "baštovanstvo": Građani ne veruju bankama, zlato zakopavaju u dvorištu
04.11.2024.•
5
Prema poslednjim istraživanjima, pet odsto Švajcaraca je zakopalo zlato u bašti a procena je da je pod zemljom trenutno oko deset tona ovog plemenitog metala vrednog 750 miliona franaka.
Srbija će postati deo jedinstvenog platnog sistema sa EU: Evo kada i šta to donosi građanima
04.11.2024.•
6
Prilikom posete Srbiji, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da je Srbija na dobrom putu da postane deo SEPE, odnosno Jedinstvenog platnog područja Evrope.
Vučević u Šangaju potpisao memorandum sa kompanijom "Mint Grup"
03.11.2024.•
30
Premijer Miloš Vučević danas je u Šangaju na početku posete tokom koje će prisustvovati sajmu uvoza obišao fabriku Mint Grup koja ima dve fabrike u Srbiji i sa njom potpisao memorandum o razumevanju.
Živković: EPS je spreman za zimu
03.11.2024.•
10
Generalni direktor "Elektroprivrede Srbije" (EPS) Dušan Živković izjavio je da su svi proizvodni kapaciteti tog preduzeća spremni za zimsku sezonu.
Lista sankcija SAD: Više ljudi i firmi iz Srbije dospeli na nju u proteklih godinu dana
03.11.2024.•
3
SAD su u pre nekoliko dana uvele sankcije za skoro 400 novih pojedinaca i kompanija iz više desetina zemalja zbog pružanja vojne podrške Rusiji, među kojima su i dve firme iz Srbije i Crne Gore.
Srbija nedavno dozvolila uvoz polovnjaka iz SAD: Da li se uopšte isplati?
03.11.2024.•
9
Prošlo je nepunih mesec dana otkako je Srbija otvorila vrata polovnjacima iz SAD. Ipak, na autoplacevima ih nema jer vlasnici još nisu sigurni da li bi im se isplatilo da ih uvrste u svoju ponudu.
Voren Bafet nakon prodaje akcija Epla: "Teži" za 325 milijardi dolara u kešu
02.11.2024.•
3
Američki milijarder Voren Bafet trenutno poseduje više od 325 milijardi dolara u gotovini, nakon što je ove godine prodao nekoliko milijardi dolara vredne akcije kompanije Epl i Benk of Amerika.
Četvrtina zaposlenih bi pristala na manju platu samo da rade od kuće
02.11.2024.•
8
Oko 23 odsto zaposlenih u Srbiji pristalo bi na smanjenje zarade da bi zadržali mogućnost da rade od kuće.
U Srbiju moguć uvoz vozila starih i 24 godine: Ove godine će stići 130.000 polovnjaka
02.11.2024.•
10
Prosečna starost automobila u Srbiji 17 godina i jedina smo zemlja u regionu u kojoj je dozvoljen uvoz automobila sa euro 3 i 4 motorom.
Poreska uprava šalje rešenja frilenserima za porez iz 2019. godine
01.11.2024.•
1
Poreska uprava je utvrdila poreske obaveze frilensera, koji su od 1. januara do 31. decembra 2019. godine ostvarili prihode na osnovu naknade za autorska i srodna prava i naknade za izvršeni rad.
Ilić: U Srbiju se uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva, pitanje gde ono završi
01.11.2024.•
5
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Ilić kazao je da se u Srbiju nekontrolisano uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva.
EPS ugasio više od 100 blagajni za naplatu struje: Dodatni popusti za slanje računa na mejl
01.11.2024.•
7
Elektroprivreda Srbije (EPS) je ugasila 106 blagajni za naplatu električne energije.
Đedović Handanović: Ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklernih postrojenja do kraja godine
01.11.2024.•
20
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da očekuje da izmene Zakona o energetici budu u parlamentu do kraja godine.
Nove cene goriva: Pojeftinili dizel i benzin
01.11.2024.•
6
Dizel i benzin će danas od 15 sati na pumpama u Srbiji pojeftiniti za po jedan dinar po litru.
Kraj akcije "Najbolja cena": Vučevićeva bleda kopija Vučićevog populističkog čeda
31.10.2024.•
27
Akcija "Najbolja cena" privodi se kraju. Poslednji predviđeni dan akcije je 31. oktobar. I, nekako se dolazi da je prošlogodišnja "Bolja cena" bila bolje od ovogodišnje "Najbolje cene".
Vlada usvojila predloge finansijskih i poreskih zakona: Povećava se neoporezivi iznos zarade
31.10.2024.•
1
Vlada Srbije usvojila je danas set predloga zakona iz oblasti finansija, kao i set poreskih zakona.
Google kažnjen sa 20.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 dolara
31.10.2024.•
11
Rusija je kaznila Google novčanom kaznom u iznosu od neverovatnih 20 kvintilijardi dolara, nakon što je američki tehnološki gigant uklonio jedan ruski kanal sa Youtube-a.
Stelantis beleži dalji pad prodaje: Dva faktora koji utiču na to
31.10.2024.•
2
Grupa Stelantis, koja je matična kuća Pežoa, Fijata i Krajslera, beleži pad prodaje u trećem kvartalu ove godine od 27 odsto, na 33 milijardi evra.
SAD uvele sankcije za dve firme iz Srbije i Crne Gore zbog prodaje opreme Rusiji
31.10.2024.•
4
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije za skoro 400 novih pojedinaca i kompanija iz više desetina zemalja zbog pružanja vojne podrške Rusiji, među kojima su i dve firme iz Srbije i Crne Gore.
Komentari 8
Gordana Radović
Sabahudin
Б
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar