Napred u dužničku budućnost
Poznato je da su javne investicije u Srbiji već duže vreme izrazito visoke.
Foto: Pexels (cottonbro studio)
Decenijama smo u javne objekte ulagali između dva i dva i po odsto BDP-a, pa su nam iz Evropske unije diskretno ukazivali da i najsiromašnije države ovog lukrativnog društva za iste namene izdvajaju najmanje četiri odsto.
Sugestija je bila tim razumnija što su saobraćajnice po Srbiji bile veoma skromne i poprilično zapuštene. A zna se - ulaganje u ovu vrstu infrastrukture je možda i najvažnije javno investiranje.
Pet milijardi evra godišnje
Od kada su došli na vlast naprednjaci nemaju dileme. Orijentisani su na ulaganja državnog novca, pa su za otprilike sedam, osam godina investicionog ciklusa postigli da godišnja javna ulaganja dostižu skoro i sedam odsto. Bezmalo trostruko više nego pre samo nepune decenije.
Ove godine predsednik države Aleksandar Vučić je dodatno zaintrigirao javnost najavom ogromnog investicionog ciklusa u vezi sa priredbom EXPO 27. Reč je o 15,2 milijarde evra za tri sezone, odnosno oko pet milijardi godišnje s obzirom na to da je rok izgradnje kraj 2026.
Lane je država Srbija uložila oko 4,8 milijardi novca, pa je predsednik, zapravo, samo potvrdio da će nivo ulaganja i narednih sezona biti na veoma visokom prošlogodišnjem nivou. Upoređujući se sa budžetima iste svetske sajamaske revije poslednjih godina, vidi se da je sama priredba koštala između 1,75 i 2,85 milijardi evra.
Ostalo od najavljenih 15 milijardi ulaganja bi se odnosilo na razvoj infrastrukture, pri čemu su mnoge od njih zamišljene da se realizuju i kada ne bi bilo velike parade. Tako su ove sezone na programu ulaganja u pojedine deonice autoputeva Beograd - Sarajevo, Fruškogorski koridor i Niš - Kosovo.
Kolika je isplativost
S obzirom na karakter ulaganja, EXPO 27 će sasvim sporadično privući strane ulagače. Gro novca obezbediće država. Kako Srbija svake godine beleži budžetski deficit, do novca za ulaganja dolazi pozajmljivanjem.
I tu se nameće pitanje koliko je uputno ozbiljnije se zaduživati kada su uslovi na međunarodnom tržištu novca nepovoljni po zajmoprimaoca. Druga, podjednako važna, dilema je isplativost ulaganja.
Mada su ulaganja proteklih godina bila učestala i velika, javnosti nije predočen niti jedan investicioni projekat iz koga bi se mogla videti kolika je isplativost. Upečatljivo je da niti za jedan od urađenih ili započetih autoputeva nije predočen polazni investicioni podatak - očekivana frekvencija protoka vozila.
Promena za 180 stepeni
Proteklih godina ova investiciona manjkavost se "pokrivala" činjenicom da do pre godinu i po dana novac nikada nije bio jeftiniji. Takvu situaciju su sve ozbiljnije države koristile da bi visokokamatne kredite zamenile mnogo povoljnijim. Srbija se odlučila da jeftinim novcem modernizuje infrastrukturu.
Međutim, poslednjih 15, 16 meseci situacija se korenito izmenila. Novac je danas izuzetno skup, pa svako novo zaduživanje znači da ćemo godinama plaćati izrazito visoku cenu. Tako smo nedavno prodali osmogodišnju državnu dinarsku obveznicu uz 6,35 odsto kamate. Veoma skupo za dugoročnu pozajmicu.
Bugarski primer
Kada je reč o evro obveznicama države Srbije kamata se kreće između 4,7 i 5, 6 odsto, dok su dolarske još skuplje, prinos se kreće i do sedam odsto. Jeftiniji novac može se naći još samo kod pojedinih evropskih investicionih banaka, ali su u pitanju iznosi simbolični kada je reč o ulaganjima u izgradnju autoputeva ili pruga.
Podsetimo, donedavno smo na kamate plaćali dva ili dva i po odsto kamate, sada se situacija drastično promenila i logično je upitati se koliko je opravdano intenzivno se zaduživati u novom finansijskom ambijentu.
Zaduženost države Srbije je oko 51,2 , prema izjavi ministra za finansije Siniše Malog, do kraja godine neće nadmašiti 53 odsto bruto nacionalnog dohotka. Može se u prvi mah pomisliti kako je velika većina evropskih članica zadužena iznad 60 odsto nacionalnog BDP, ali reč je o privredno i finansijski mnogo jačim državama od Srbije.
One koje su na sličnom nivou razvoja zadužene su znato manje. Primera radi, Bugarska duguje tek 23 odsto nacionalnog BDP. Uostalom, još je na snazi domaća stategija koja je preporučivala da nam dug ne prelazi 45 odsto BDP, ali se odavno ignoriše.
Više nego za prosvetu
Istina je da trenutno nismo previše ugroženi visinom duga, na rubu smo sigurne luke. Problem je što se previše izdvaja na otplatu kamata. Pre četiri sezone, u ove svrhe odlazilo je oko 800 miliona evra godišnje, ove ćemo platiti blizu 1,55 milijardi. Ako se nastavi intenzitet i brzina zaduživanja lako se može desiti da za dve godine na kamate ode i 2,1 milijarda evra.
Koliko je to mnogo za siromašnu Srbiju vidi se iz poređenja. Država godišnje na subvencije i mere podrške privredi utroši sličnu svotu, dok je izdvajanje za celu prosvetu, dakle plate svih 145.000 zaposlenih i drugi izdaci, oko 2,75 milijardi evra.
Stoga bi, ipak, trebalo još jednom da se promisli o strategiji zaduživanja Srbije ako ne želimo da za koju godinu kamate poveriocima plaćamo više nego što ulažemo u budućnost mladih.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poljoprivrednici: Nisu isplaćene subvencije za 2024, povraćaj akcize kasni...
21.01.2025.•
2
Poljoprivrednicima u Srbiji još nisu isplaćene sve subvencije iz prošle godine, rekao je predsednik Skupštine Uduženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.
.jpg "Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?")
Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?
21.01.2025.•
15
U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.
Električne "fiat pande" još ni od korova, a Srbiju čeka "strahoviti rast automobilske industrije"
21.01.2025.•
17
Ima li šanse za "strahoviti rast automobilske industrije" ove godine dok proizvodnja električne "grande pande" u Kragujevcu kasni mesecima?
Više od 10.000 milionera za godinu dana napustilo Veliku Britaniju
21.01.2025.•
3
Više od 10.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju u protekloj godini, navode analitičari firme "New World Wealth", pripisujući to višestrukim razlozima.
Skoro pola čovečanstva u siromaštvu a najbogatiji još bogatiji: I to za 2.000 milijardi dolara više
20.01.2025.•
2
Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene.
Prošle godine krivotvoreno 3.840 novčanica: Vrednost lažnih dinara i deviza 26 miliona dinara
20.01.2025.•
0
U Srbiji je prošle godine falsifikovano ukupno 3.840 komada novčanica, od čega je 1.697 novčanica u dinarima i 2.143 novčanica efektivnog stranog novca, objavila je Narodna banka Srbije.
Presek spoljne trgovine u 2024. godini: Šta se 100 puta više uvozilo iz Konga?
20.01.2025.•
2
Presek spoljne trgovine Srbije u prvih 10 meseci prošle godine skrenuo je pažnju na jednu afričku zemlju a ispostavilo se da nam je uvoz iz Konga - neverovatno porastao.
.jpg "Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama")
Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama
20.01.2025.•
9
Naftna industrija Srbje (NIS) obustavila je na pojedinim pumpama u Subotici prodaju dizela na agrokartice po povlašćenim cenama od 179 dinara za litar.
Subvencije prošle godine dobile 54 kompanije: Dominira autoindustrija
19.01.2025.•
3
Srbija već godinama isplaćuje milione evra stranim i domaćim kompanijama, kao podsticaj za ulaganja.
Kako banke sve zarađuju na klijentima, a ne bi smele: Pet najčešćih načina
19.01.2025.•
8
Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS).
Planira se privatizacija šest državnih preduzeća u ovoj godini: Ovo je spisak
19.01.2025.•
15
U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede.
Banke šalju nove obračune stambenih kredita: Veće rate za većinu dužnika
19.01.2025.•
12
Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.
Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
19.01.2025.•
30
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Cene stanova u EU značajno rasle u 2024: Ovo je situacija u Srbiji
19.01.2025.•
2
U trećem kvartalu 2024. godine cene stanova u EU porasle su 3,8 odsto, dok su cene iznajmljivanja porasle 3,2 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.
Mađarski trgovinski lanac dolazi u Srbiju, prvo otvara prodavnice u Vojvodini
19.01.2025.•
4
Mađarska Family Market grupa ulazi na srpsko maloprodajno tržište.
Tramp ima svoju kriptovalutu $TRUMP inspirisanu pokušajem atentata na njega
19.01.2025.•
0
Novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp je tokom predizborne kampanje dosta govorio o značaju kriptoindustrije pri čemu se i sam upustio u nju formiranjem $TRUMP kriptovalute.
Nigerija postala "zemlja-partner" BRIKS-a
19.01.2025.•
1
Nigerija je kao "zemlja-partner" primljena u grupu ekonomija u razvoju BRIKS, objavio je Brazil, predsedavajući te grupe.
Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?
19.01.2025.•
0
Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.
Politiko: Evropa troši milijarde na ruski gas
18.01.2025.•
4
Evropa kupuje ruski gas po stopi bez presedana u 2025. godina, čime troši milijarde dolara koje Kremlj može da koristi za finansiranje svog rata u Ukrajini, prenosi Politiko.
Mićović o sankcijama NIS-u: Minimalan uslov za tržište goriva je da rafinerija u Pančevu nastavi rad
18.01.2025.•
11
Srbija nastavlja razgovore sa SAD-om i Rusijom podovom uvođenja sankcija NIS-u.
Spoljnotrgovinski deficit raste a strane direktne investicije polako presušuju: BDP, ipak, solidan
17.01.2025.•
7
Vodeće srpske ekonomiste zabrinjava to što se pogoršavaju sve komponente spoljnotrgovinske razmene jer se smanjuju doznake a raste odliv po osnovu dividendi i kamata dok uvoz raste brže od izvoza.
Komentari 8
Gordana Radović
Sabahudin
Б
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar