Kupovna nemoć: Skoro polovinu plate trošimo na hranu, ni 100 hiljada ne pokriva potrošačku korpu
Iako u pojedinim gradovima, pa i u Novom Sadu, prosečna plata prema zvaničnim statistikama prelazi 100.000 dinara, ni ona ne može da pokrije prosečnu potrošačku korpu.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Ako uzmemo u obzir da odrednica "prosečna", kada je reč o mesečnoj zaradi, nije baš najpreciznija, te da realna zarada, ona koju prima oko polovine zaposlenih u Srbiji, ne prelazi 67 hiljada dinara, a da je minimalac 45 hiljada, možemo zaključiti da mnogi građani Srbije o prosečnoj potrošačkoj korpi mogu samo da sanjaju.
U još goroj situaciji su penzioneri sa najnižim penzijama koje iznose oko 25 hiljada dinara i primaoci socijalne pomoći koji dobijaju oko 11 hiljada mesečno.
Ne pomaže ni to što su osnovne namirnice drastično poskupele u odnosu na prethodne godine.
U Izveštaju o kupovnoj moći stanovništva za oktobar 2023. godine Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine navodi da je prosečna potrošačka korpa za taj mesec iznosila 100.720 dinara, što je za 167 dinara više u odnosu na septembar iste godine, a skoro 10 odsto više u odnosu na oktobar 2022.
Minimalna potrošačka korpa bila je 52.239 dinara, a u odnosu na godinu ranije, bila je za 9,8 odsto veća.
Prosečna zarada u Srbiji je u oktobru 2023. godine bila 119.791 dinar sa porezima i doprinosima, dok je neto zarada bila 86.768 dinara. Iako su bruto i neto zarade tokom prošle godine u odnosu na 2022. godinu porasle za oko 15 odsto, realan rast je samo 1,4 odsto.
Prosečna zarada nije mogla da pokrije prosečnu potrošačku korpu u mesecu za koji je rađen izveštaj. Za jednu prosečnu potrošačku korpu bilo je neophodno izdvojiti 1,16 prosečnih zarada. Za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo je potrebno izdvojiti 0,60 prosečne zarade.
Potrošačke cene u oktobru 2023. godine povećane su za 8,5 odsto za samo godinu dana. Najviše su poskupeli obrazovanje, odeća i obuća i oprema za stan, a potom i stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva.
Posmatrano po gradovima, u oktobru 2023. godine, kupovnu moć iznad proseka republike imali su Beograd, Niš i Novi Sad.
Kada se gleda po gradovima, neobično je to što je prosečna potrošačka korpa u oktobru prošle godine bila skuplja u Novom Sadu nego u Beogradu. Beograđani su za prosečnu potrošačku korpu izdvajali 104.779 dinara, dok su Novosađani plaćali čak 8.000 dinara više.
S druge strane, za minimalnu potrošačku korpu Novosađani su plaćali 56.093 dinara, a Beograđani 4.000 više.
Uporednim pregledom strukture potrošačke korpe vidi se da građani Srbije troše više od 40 odsto primanja na hranu i bezalkoholna pića. U proseku, potrošimo više od 40 hiljada dinara na namirnice mesečno. Kada je reč o minimalnoj potrošačkoj korpi, građani izdvajaju skoro polovinu svojih primanja na hranu.
Drugo najveće izdvajanje je za stanovanje, vodu, struju, gas i gorivo. Na to trošimo oko 20 odsto svojih prmanja.
Najviše štedimo na obrazovanju, restoranima i hotelima. Malo, između 1.300 i 3.500 dinara mesečno, se troši na odeću i obuću.
Kada se uporedi potrošnja sa cenom radnog sata, zaključuje se da za litar jestivog ulja mora da se radi 21 minut. Da bi se kupio kilogram svinjskog mesa sa kostima, mora da se radi sat i po vremena. Za kilogram kafe zaradi se za tri i po sata, a za kilogram pšeničnog brašna za devet minuta.
Kada su neke veće investicije u pitanju, poput mašine za pranje rublja i LCD televizora, potrebno je raditi između pet i osam dana.
Da bi kupio automobil Škoda fabija, građanin sa prosečnim primanjima, mora da radi dve godine i dva meseca.
Da su neka poskupljenja u neskladu sa rastom zarada pokazuje i podatak da se 2020. godine za jednu prosečnu zaradu moglo kupiti 134 kilograma svinjskog mesa sa kostima, a 2023. godine tek 111 kilograma. Takođe, 2021. godine se za jednu prosečnu platu moglo kupiti 717 litara mleka, a prošle godine 579.
Drastičan primer poskupljenja je i krompir. Prošle godine je moglo da se kupi 789 kilograma ovog povrća za jednu prosečnu zaradu, a samo tri godine ranije čak 1.197 kilograma. U oktobru je građanin sa jednom prosečnom platom mogao da kupi 4.462 komada jaja, a prošle godine tek 3.809.
Razlike između sadržaja minimalne i prosečne potrošačke korpe ukazuju i na to da se porodice sa nižim primanjima uzdržavaju od kupovine pojedinih artikala, pa čak i onih koje su neophodne za zdravlje i ishranu.
Pročitaj još
Prema izveštaju ministarstva, tročlana porodica koja troši prosečnu potrošačku korpu mesečno kupi 25 hlebova, a ona koja troši minimalnu kupi 22. Na voće se u prosečnoj potrošačkoj korpi potroši više od 2.000 dinara, a u minimalnoj oko 1.100. Minimalan izdatak za meso je 5.577 dinara, a prosečan 11.038 dinara. Na mleko, mlečne proizvode i jaja u prosečnoj potrošačkoj korpi izdvoji se oko 7.900, a u minimalnoj 5.282 dinara.
Kada se govori o cenama u marketima, ono što mnogi građani u Srbiji, ali i udruženja potrošača vide, jeste da su mnogi proizvodi u Srbiji skuplji nego u drugim zemljama u kojima je životni standard viši. Guvernerka Narodne banke Jadranka Tabaković juče je, komentarišući ovo navela da je "nerealno očekivati iste cene u Srbiji i drugim zemljama". Priznala je, ipak, da pojedini trgovci u Srbiji zloupotrebljavaju trgovačke marže.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Japan optužio Gugl za kršenje antimonopolskih zakona
15.04.2025.•
0
Japansko regulatorno telo je danas optužilo američkog tehnološkog giganta Gugl za kršenje antimonopolskih zakona, ponavljajući slične poteze u SAD i Evropi.
Predsednik Stelantisa: Automobilska industrija u Evropi i SAD u opasnosti
15.04.2025.•
1
Automobilska industrija je u opasnosti i u SAD i u Evropi, upozorio je predsednik grupe Stelantis Džon Elkan, navodeći kao razlog povećanje carina kao i plan za smanjenje emisija štetnih gasova.
Vlada spasava poslednju železaru u Britaniji
15.04.2025.•
0
Vlada Velike Britanije saopštila je da je kupila dovoljno sirovina da bi poslednje britanske visoke peći za proizvodnju čelika nastavile da rade "narednih nedelja".
Kina zabranjuje kupovinu od Boinga
15.04.2025.•
0
Kina je naložila svojim avio-kompanijama da obustave sve buduće isporuke aviona američkog proizvođača Boing, kao odgovor na nove američke carine koje je predsednik Donald Tramp uveo na kinesku robu.
RZS: Mali rast broja izdatih građevinskih dozvola
15.04.2025.•
0
Republički zavod za statistiku saopštio je da je u februaru izdato 1.817 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Pada cena zlata sa rekordnog maksimuma: Ipak, ostaje iznad 3.200 dolara po unci
14.04.2025.•
1
Cene zlata pale su za 0,4 odsto sa rekordnog nivoa od 3.245,42 dolara po unci.
Rani prolećni mraz "pao na behar", na voće: Ugrožene kajsija, trešnja, šljiva i breskva
13.04.2025.•
0
Kajsije, šljive, trešnje i breskve našle su se na udaru mraza zbog iznenadnog zahlađenja i snega koji je prethodnih dana padao u Zapadnoj Srbiji.
Objavljen pravilnik o novim propisima za pelet i brikete: Laboratorijska analiza na štetne materije
13.04.2025.•
2
Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da je donet pravilnik o novim propisima za pelet i brikete.
Raspisan tender od 8,4 miliona evra za nadzor nad izgradnjom Železničke stanice Novi Beograd
13.04.2025.•
10
Ministarstvo građevinarstva u tehničkom mandatu raspisalo je tender za stručni nadzor nad izgradnjom kompleksa Železničke stanice Novi Beograd sa rekonstrukcijom mostovske konstrukcije.
Srbija će se od Novog Sada, preko Mađarske, povezati na ruski naftovod: Dve koristi i dva rizika
13.04.2025.•
17
Srbija bi uskoro mogla da se poveže na najduži naftovod na svetu, "Družbu", koja dovodi naftu iz Rusije u istočnu Evropu.
Predloženo da država pomogne kompanijama koje su pogođene carinama SAD: Dobra ideja?
13.04.2025.•
12
Carina od 37 odsto na izvoz robe iz Srbije u SAD najviše će ugroziti poslovanje malih i srednjih preduzeća iz automobilske, metalske, hemijske i namenske industrije.
Frilenseri imaju rok do kraja aprila da podnesu poresku prijavu
13.04.2025.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za prvi kvartal ove godine za frilensere počeo je 1. aprila i traje do 30. aprila, saopštila je Poreska uprava.
Mercedes zbog velikih troškova seli proizvodnju u Mađarsku
13.04.2025.•
3
Mercedes želi da izmesti radna mesta iz Nemačke, a fokus kompanije je na Mađarskoj, posebno na lokaciji Kečkemet, gradu od oko 100.000 stanovnika, piše Dojče vele.
Republički zavod za statistiku: Inflacija u martu 4,4 odsto, prosečne cene veće za 1,2 procenta
12.04.2025.•
1
Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je da je međugodišnja inflacija u Srbiji u martu ove godine bila 4,4 odsto, a mesečna 0,1 odsto.
Prada kupuje modnu kuću Versaće
12.04.2025.•
0
Italijanska modna kuća Prada saopštila je da je postigla "definitivni dogovor" sa američkom grupom Kapri Holdings o preuzimanju 100 odsto čuvene marke Versaće za 1,25 milijardi evra.
Usvojena uredba o dodeli vaučera za odmor u Srbiji, od danas prijave ugostitelja
11.04.2025.•
1
Vlada Republike Srbije u tehničkom mandatu usvojila je Uredbu o korišćenju sredstava za unapređenje prometa domaćih turista, odnosno, o korišćenju turističkih vaučera.
NBS: Devizne rezerve na kraju marta smanjene na 28,5 milijardi evra
11.04.2025.•
3
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju marta ove godine bile oko 28,5 milijardi evra i u odnosu na februar smanjene su za 265,7 miliona evra, saopštila je NBS.
Objavljene nove cene goriva
11.04.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva, koje važe od danas u 15 časova.
Radosavljević: Srbija među najsiromašnijim zemljama Evrope, hrana i gorivo najskuplji
11.04.2025.•
45
Profesor ekonomije Goran Radosavljević izjavio je da je prema svim pokazateljima evropske statistike, Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, sa najvišim cenama hrane i goriva.
EU odlaže uvođenje carine na robu iz SAD
10.04.2025.•
0
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će EU odložiti uvođenje recipročnih carina na američku robu na 90 dana.
Komentari 42
Trt
Nema boljeg dokaza za pad svih društvenih standarda od toga što su propali đaci koji misle da se isti meri po skupim automobilima i posećenosti kafićima i tržnim centrima skupili petlju da se javljaju kao da imaju nešto da kažu.
NN
Jeste li Vi Saša skoro prošetali gradom? Izgleda da niste. Kafići prepuni, a i samo jednu kafu da popiju, nije malo. Ceo grad prepun kafića, izlgeda da ih otvaraju neke budale, koje po Vama neće nišzta zaraditi.
Jeste li skoro bili u nekom, tržnom centru, izgleda da ni tamo niste skoro zalazili! Pa otidite u Promenadu, tamo ima mnogo luksuznih radnji, a ne samo samousluga, a prepuno je!
I VI i autor ovog teksta koji tvrdi da 100.000 nije dovoljno za potrošačku korpu izgleda da živite u nekom paralelnom svetu. Mada, znate Vi sve odlično, ali treba da zaradite to što vam plaćaju. Ipak bi to što se napiše moralo biti verodostojnije.
A i onolike velike, sjajne strane automobile između kojih se provlačimo niste primetili? Pa sad, to je već zabrinjavajuće!
MK
E, moj Dajo! Sasvim ste pogrešno citirali ovo! Hajde pročitajte to negde tačno, da Vam ne prepričavam ja sada, da sami naučite!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar