"Ako temperatura ne ode u minus, krajem marta i početkom aprila, što se dešavalo poslednjih godina, pa je oštetila voće, ova godina bi, posle 2013. i 2017. mogla biti jedna od rodnijih jer je dobro cvetalo i potencijal je veliki", rekao je Keserović.
Dodao je da je prošle godine, bez obzira na to što je bila teška, zbog visokih troškova proizvodnje i loših vremenskih uslova, koji su napravili veliku štetu i značajno smanjili proizvodnju, za 270.000 tona, devizni priliv od izvoza za deset meseci bio više od 600 miliona dolara.
Taj devizni priliv je, kako je rekao, veći nego za celu 2022. godinu, što znači da je voće iz Srbije traženo, pa očekuje da će devizni priliv za celu godinu biti više od 800 miliona dolara.
Keserović je rekao da se ove godine ponavljaju vremenske prilike kao i prošle godine, jer je posle toplog perioda u januaru i februaru bilo više od 20 Celzijusovih stepeni zbog čega su rane sorte voća, dženerika, kajsija i breskva, procvetale.
"Ove vremenske prilike podsećaju na 2017. godinu kada su bile visoke temperatuje u februaru i početkom marta, a u trećoj dekadi marta temperatura je pala na minus 3,8 Celzijusovih stepeni, što je nanelo manje štete onim voćnim vrstama koje kasnije cvetaju. I 2019. je u trećoj dekadi marta bilo je minus 5,5 stepeni i tada je izmrzla najviše jabuka 'ajdared', oko 90 odsto na nekim lokalitetim", rekao je Keserović.
Istakao je da šteta od mraza zavisi od faze u kojoj se voće nalazi, a da je najosetljivija jabuka i da temperatura od minus tri stepena može da ošteti 80 odsto roda. Najotpornija je šljiva koja može da izdrži minus pet stepeni.
Ukoliko temperatura padne u minus u fazi precvetanja na minus 3,5 stepeni najviše će, kako je rekao, nastradati trešnja.
Naveo je da je bilo godina kada je kajsija cvetala krajem februara i početkom marta i ta godine su bile rodne.
Voćari u Vojvodini su, kako je naveo, već počeli da raspoređuju bale slame da ih zapale u slučaju pada temperature i to može da bude uspešna zaštita, ali najsigurnija je antifrost zaštita koja postoji u voćnjacima jabuke i delom u voćnjacima trešnje, a mnogi imaju i sistem ubacivanja toplog vazduha.
Pojavile su se, kako je istakao i nove tehnologije zaštite voća od niskih temperatura, na bazi algi, bakterija, polisaharida i alkohola, pa bi voćari trebalo da se pripreme za slučaj iznenadnog pada temperature.
.jpg "Ovo su nove - stare cene goriva")
Komentari 6
Lucifer
Pokojni Čika Franja
Ne znam, verovatno zavisi od toga gde živite. Video sam dosta pčelâ, a i bumbara. Upravo danas, kad sam u prepodnevnim časovima šetao Fruškom gorom, letele su oko cvetova maslačka, bele rade, jagorčevine, i poneke preostale ljubičice, dok su bumbari zavlačili glave u jednu ljubičastu vrstu zevalicâ, ako se ne varam. Ima ih, i vredno rade, noseći polen na nožicama. Samo da ne smrzne, i neće biti loše, kako za useve, tako i za pčele, jer i one pate od mraza i nagle promene temperature. Sve najbolje . . .
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar