Hleb sve manje jedemo: Hoće li smanjena potrošnja uticati na proizvodnju pšenice u Srbiji?
Podaci pokazuju da se od 2006. do 2022. godine potrošnja hleba po glavi stanovnika u Srbiji gotovo prepolovila. Godišnje umesto 91 kg koliko smo ranije konzumirali, sada pojedemo svega 48 kg.
Foto: Pixabay
Stručnjaci kažu da razloge za to treba tražiti u padu broja stanovnika, ali i promeni navika, piše RTS.
Potrošnja hleba je smanjena zato što se u periodu od 2006. do 2022. godine, kada je rađena analiza, broj stanovnika smanjio za oko milion.
"S druge strane, smanjila se i potrošnja po glavi stanovnika i to sa 91 kilogram na 48 kilograma godišnje. To je bez peciva", kaže Zdravko Šajatović, direktor poslovnog Udruženja mlinara "Žitounija".
Potrošnja hleba je različita od regiona do regiona. Najveći pad potrošnje hleba po glavi stanovnika zabeležen je u Vojvodini, a zatim u regionu Beograda. To su regioni gde je društveni bruto dohodak po stanovniku veći.
"U manje razvijenim područjima potrošnja hleba po glavi stanovnika je viša", kaže Šajatović.
"Što se tiče potrošnje peciva, po našim procenama, ona je 10 kilograma po stanovniku. I tu je situacija različita i po gradovima i po regionima. Tamo gde je platežna sposobnost stanovništva veća, veća je potrošnja, a tamo gde je manja, tu je potrošnja peciva manja. U tzv. krugu dvojke u Beogradu videćete da se u malim radnjama više prodaje pecivo nego hleb", navodi on.
Zbog smanjene potrošnje hleba, navodi, manje se pšenice melje u mlinovima.
"Po našim procenama ta meljava je ranije bila 1,2 miliona tona, a sada je oko milion tona godišnje. Izvoz brašna će ove godine biti oko 160.000 tona, što je oko 20 odsto više nego prethodne ekonomske godine. To je dobar pokazatelj. Zalihe pšenice su značajne i verujem da će u junu ove godine biti najmanje oko milion tona, dok će istovremeno izvoz pšenice biti, takođe, oko milion tona. Poslednjih mesec-dva imamo povoljnu vest da su troškovi prevoza baržama pali sa 40 na 16 evra po toni i to je podstaklo veći izvoz za Konstancu", kaže Šajatović.
Srbija uvozi smrznuti hleb i peciva
Agroekonomski analitičari upozoravaju da na smanjenje potrošnje domaće pšenice i brašna može da utiče i uvoz hleba i peciva.
"Paradoks je da uvozimo testo, pecivo i hleb u polusmrznutom obliku. Sad plaćamo ceh što smo naša vrata širom otvorili prema svetu, pogotovo prema Evropi. Ja nisam zagovornik intervecionalističke poljoprivrede, ali mi smo nespremno ušli u tu tržišnu utakmicu koja se desila potpisivanjem SSP-a", upozorava Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.
To je za sada mala količina, kaže on, ali ako to postane trend naša mlinarska industrija će imati još manje potrebe da kupuje pšenicu iz domaće proizvodnje. To može da poremeti naše bilanse da mi ponovo iz godine u godinu ulazimo sa velikim zalihama.
"Lično zastupam stav da mi ne treba da koristimo naše poljoprivredno zemljište tako što ćemo 70 odsto tog zemljišta da koristimo za setvu žitarica i uljarica. Ako nama ne treba za domaće bilanse pšenice više od 1,7 miliona tona, čemu proizvonja ove kulture na 600.000 hektara? To je po meni neracionalno", ističe Galetin.
On dodaje da ima mnogo drugih kultura koje spadaju u intenzivnu poljoprivredu, koja zahteva mnogo više rada, ali bismo na taj način mogli bolje da iskoristimo resurs koji se zove zemlja.
"Sejati ekstenzivne kulture poput pšenice je u tradiciji naših poljoprivrednih proizvođača i mislim da bi i tim pitanjem trebalo da se pozabavi naša agrarna politika. Da malo više stimuliše intenzivnu proizvodnju, a ne da se svake godine suočavamo sa pitanjem šta sa velikim zalihama pšenice", kaže sagovornik RTS-a.
Istraživanja su pokazala da je sa sadašnjom potrošnjom od oko 48 kilograma hleba po stanovniku godišnje, Srbija na nivou većine Evropskih zemalja. Veću količinu troše Nemci i Česi, što se pripisuje njihovim prehrambenim navikama. Istovremeno Britanci godišnje pojedu 37 kilograma, Amerikanci 17, a Indijci svega 1,75 kilograma hleba godišnje.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet nakon prodaje akcija Epla: "Teži" za 325 milijardi dolara u kešu
02.11.2024.•
1
Američki milijarder Voren Bafet trenutno poseduje više od 325 milijardi dolara u gotovini, nakon što je ove godine prodao nekoliko milijardi dolara vredne akcije kompanije Epl i Benk of Amerika.
Četvrtina zaposlenih bi pristala na manju platu samo da rade od kuće
02.11.2024.•
5
Oko 23 odsto zaposlenih u Srbiji pristalo bi na smanjenje zarade da bi zadržali mogućnost da rade od kuće.
U Srbiju moguć uvoz vozila starih i 24 godine: Ove godine će stići 130.000 polovnjaka
02.11.2024.•
7
Prosečna starost automobila u Srbiji 17 godina i jedina smo zemlja u regionu u kojoj je dozvoljen uvoz automobila sa euro 3 i 4 motorom.
Poreska uprava šalje rešenja frilenserima za porez iz 2019. godine
01.11.2024.•
1
Poreska uprava je utvrdila poreske obaveze frilensera, koji su od 1. januara do 31. decembra 2019. godine ostvarili prihode na osnovu naknade za autorska i srodna prava i naknade za izvršeni rad.
Ilić: U Srbiju se uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva, pitanje gde ono završi
01.11.2024.•
4
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Ilić kazao je da se u Srbiju nekontrolisano uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva.
EPS ugasio više od 100 blagajni za naplatu struje: Dodatni popusti za slanje računa na mejl
01.11.2024.•
7
Elektroprivreda Srbije (EPS) je ugasila 106 blagajni za naplatu električne energije.
Đedović Handanović: Ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklernih postrojenja do kraja godine
01.11.2024.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da očekuje da izmene Zakona o energetici budu u parlamentu do kraja godine.
Nove cene goriva: Pojeftinili dizel i benzin
01.11.2024.•
6
Dizel i benzin će danas od 15 sati na pumpama u Srbiji pojeftiniti za po jedan dinar po litru.
Kraj akcije "Najbolja cena": Vučevićeva bleda kopija Vučićevog populističkog čeda
31.10.2024.•
27
Akcija "Najbolja cena" privodi se kraju. Poslednji predviđeni dan akcije je 31. oktobar. I, nekako se dolazi da je prošlogodišnja "Bolja cena" bila bolje od ovogodišnje "Najbolje cene".
Vlada usvojila predloge finansijskih i poreskih zakona: Povećava se neoporezivi iznos zarade
31.10.2024.•
1
Vlada Srbije usvojila je danas set predloga zakona iz oblasti finansija, kao i set poreskih zakona.
Google kažnjen sa 20.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 dolara
31.10.2024.•
11
Rusija je kaznila Google novčanom kaznom u iznosu od neverovatnih 20 kvintilijardi dolara, nakon što je američki tehnološki gigant uklonio jedan ruski kanal sa Youtube-a.
Stelantis beleži dalji pad prodaje: Dva faktora koji utiču na to
31.10.2024.•
2
Grupa Stelantis, koja je matična kuća Pežoa, Fijata i Krajslera, beleži pad prodaje u trećem kvartalu ove godine od 27 odsto, na 33 milijardi evra.
SAD uvele sankcije za dve firme iz Srbije i Crne Gore zbog prodaje opreme Rusiji
31.10.2024.•
4
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije za skoro 400 novih pojedinaca i kompanija iz više desetina zemalja zbog pružanja vojne podrške Rusiji, među kojima su i dve firme iz Srbije i Crne Gore.
EU pokreće istragu protiv Temua zbog prodaje falsifikovanih i nebezbednih proizvoda
31.10.2024.•
4
Evropska komisija će otvoriti formalni postupak protiv kineske platforme za onlajn prodaju Temu kako bi ispitala da li krši pravila o suzbijanju prodaje nelegalnih proizvoda, prenosi Blumberg.
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune
31.10.2024.•
18
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune.
.jpg "Za registrovana gazdinstva: Do 10. novembra subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru")
Za registrovana gazdinstva: Do 10. novembra subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru
30.10.2024.•
2
Do 10. novembra obezbeđena je subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru za sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u Srbiji.
Vučić bi sa trgovinskim lancima razgovarao o marži: Džaba sve kad je plata mala
30.10.2024.•
24
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je trgovinskim lancima da zarađuju na količini, a ne na visokim cenama.
.jpg "Analiza pokazala: Srbiji će u narednoj deceniji biti potrebno bar 100.000 radnika")
Analiza pokazala: Srbiji će u narednoj deceniji biti potrebno bar 100.000 radnika
30.10.2024.•
9
Iako je potencijal za stvaranje zajedničkog tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana veliki, u praksi do radnih migracija ne dolazi i najveći deo migracija sa Zapadnog Balkana usmeren je na EU.
Građani Srbije u proseku uštede 6.500 dinara: "Savet je da to budu tri, četiri mesečne plate"
30.10.2024.•
8
Prosečna mesečna ušteđevina u 2024. godini iznosila je 6.500 dinara, što je za 500 dinara više nego u prošloj godini, rezultat je istraživanja, uoči 31. oktobra - Svetskog dana štednje.
Britanski maloprodajni lanac otvara prodavnice u Srbiji
30.10.2024.•
3
Prve prodavnice Miller Grupe u Srbiji biće otvorene tokom novembra i decembra na aerodromu "Nikola Tesla".
Zašto nam je sve skupo: Ekonomista smatra da su krivci država i pasivna regulatorna tela
29.10.2024.•
10
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da jedan od glavnih razloga zašto su cene u Srbiji, posebno prehrambenih proizvoda, više nego na drugim tržištima jesu upravo marže.
Komentari 18
Perica
Zoran
ja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar