Banke u Srbiji ostvarile rekordnu dobit - pre svega zahvaljujući kamatama

Banke u Srbiji u prošloj godini ostvarile su rekordnu neto dobit od 1,44 milijarde evra, što je 40 odsto više nego u 2022. godini.
Banke u Srbiji ostvarile rekordnu dobit - pre svega zahvaljujući kamatama
Foto: 021.rs

Taj rezultat je ostvaren uprkos ograničenju kamatnih stopa na stambene kredite koje je u septembru donela Narodna banka Srbije čiji je efekat procenjivan na 10 odsto dobiti bankarskog sektora, objavio je Danas.

Nakon niza godina sa niskim kamatnim stopama i čak negativnim euriborom, u kojima su banke uglavnom zarađivale, mada ne onoliko koliko bi želele, inflacija od polovine 2021. godine naterala je centralne banke do podižu kamatne stope.

Rast ključnih kamatnih stopa povukao je za sobom povećanje drugih referentnih kamatnih stopa kao što su euribor za evre ili belibor za dinare. Ove kamatne stope su ugrađene u većinu kredita, odnosno u kredite sa promenljivom kamatom.
 
Njihov rast tokom 2022. i 2023. naduvao je i prihode poslovnih banaka.
 
Najveći profit u 2023. godini ostvarila je austrijska Rajfajzen banka, koja je tokom prošle godine integrisala Kredi agrikol banku u Srbiji. Ova banka je zaradila 182 miliona evr što je više nego dvostruki rast neto dobiti u odnosu na 2022. godinu kada su zaradili 82,6 miliona evra.
Druga po visini profita prošle godine bila je Inteza sa 179,4 miliona evra, što za 70 miliona evra više nego godinu pre.
 
Treća po profitabilnosti prošle godine bila je još jedna italijanska banka, Unikredit koja je više nego udvostručila profit sa 71,4 miliona u 2022. na 157 miliona evra u 2023. godini.
 
Dalje, na spisku banaka sa najvećim profitom našle su se mađarska OTP banka sa 142,8 miliona evra i NLB Komercijalna banka sa 128,4 miliona evra. Obe su ostvarile za pedesetak miliona evra bolji rezultat nego u prethodnoj godini.
 
Prethodne godine najveći izvor prihoda bile su kamate. Dok su neto prihodi od kamata u 2022. godini iznosili 1,25 milijardi evra, u 2023. godini su uvećane na 1,94 milijarde evra.
Dok su banke u vreme niskih kamatnih stopa zaradu tražile u povećanju naknada i provizija, sada je ovaj prihod pao u drugi plan. U 2023. su na ime naknada prihodovale u neto iznosu 660 miliona evra, dok je u 2022. godini to iznosilo 573,3 miliona evra, piše Danas.
 
Od nekadašnjih više od 30 banaka u Srbiji, ostalo je 20, odnosno 19 jer je AIK banka kupila Eurobank Direktnu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • w/e

    09.04.2024 02:24
    cool
    Svuda u svetu ovakve stvari regulisu centralna banka i eventualno porez na ekstra profit. U Srbiji se uvek mac lomi na sirotinji, ne bi slucajno podigli rudnu rentu Rusima i Kinezima ili porezovali banke.
  • Juca

    03.04.2024 10:46
    I zahvaljujući našoj državi kojoj je izgleda u interesu da banke žive dobro na štetu njegovih građana. Bravo za takvu državu. Fuj
  • Nenad

    02.04.2024 19:53
    Sramota
    Plate radnika u šalter sali su bedne,Pritisak veliki, , ljudi su frustrirani, plate ni ne pomišljaju da povećaju.Zato razno, razni direktori po nepotizmu postavljeni, uživaju u velikim pogodnostima, velikim platama. Sramota za Rajfajzen banku.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Arsić: Inflacija u Srbiji među višim u Evropi

Bruto domaći proizvod će ove godine u Srbiji porasti 3,6-3,7 odsto, što je dobar rezultat u periodu stagnacije evropskih privreda, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.