Mladi sa prosečnom platom od 60.000 teško da mogu da kupe stan, kako bi država mogla da im pomogne?

Među kupcima nekretnina u zemlji je sve više mladih - onih koji imaju stalan, dobro plaćeni posao.
Mladi sa prosečnom platom od 60.000 teško da mogu da kupe stan, kako bi država mogla da im pomogne?
Foto: Pixabay
Međutim, za većinu njih stan je, nažalost, i dalje nedostižan cilj.
 
Roditeljski dom mladi napuštaju tek posle 31. godine, odnosno šest godina kasnije nego njihovi vršnjaci u Evropskoj uniji, pokazuje analiza Eurostata, a prenosi RTS.
U beogradskom naselju Mirijevo, dvadesetpetogodišnja medicinska sestra Anja Drašković je, posle dve godine potrage, rešila stambeno pitanje.
 
"Radim na Dečijoj klinici u Tiršovoj, već šest godina imam ugovor za stalno i odlučila sam da kupim stan, zahvaljujući roditeljima koji su mi dali učešće i koji su mi pomogli. Ostatak mi je na kredit. Uzela sam manju kvadraturu, 30 kvadrata", kaže Anja za RTS.
Za prosečnog mladog čoveka, nekretnina u centralnim beogradskim opštinama, gde cena kvadrata prelazi 3.000 evra, nije dostižna.
 
"Naselja, kao što su na Zvezdari, Mirijevo ili Karaburma, Vidikovac, dostupna su prosečnom kupcu, tu prosečna cena kvadrata ne bi trebalo da prelazi 2.000 evra, što znači da je neki prosečan stan koji košta oko 100.000 evra od 50 kvadrata, sa spavaćom sobom", navodi Nikola Radić iz Ataše nekretnina.
 
Aleksandra Mijajlović, sa specijalizovanog sajta za nekretnine "4 zida", ukazuje na to da mladi treba da razmotre sve aspekte kupovine stana, a ne samo cenu nekretnine.
 
"Svakako da treba da se raspitaju kako se kreću prosečne cene kvadrata u gradu ili lokaciji na kojoj žele da kupe nekretninu, ali isto tako da ukoliko uzimaju kredit, treba da probaju da izračunaju kolika bi bila prosečna rata njihovog kredita", navodi Mijajlović.
 
Do stana lakše dođu programeri, ali i majstori
 
Prosečna plata za mlade ispod 30 godina je oko 60.000 dinara. Kupovinu prvog stana na kredit mogu da priušte oni koji rade u sektorima gde su primanja visoka, a to su informacione tehnologije, finansije i bankarstvo, ali i zanatske usluge poput auto-mehaničara, vodoinstalatera, kuvara.
 
"Što se tiče razlike između javnog i privatnog sektora, svakako imamo već i problematiku i u javnom sektoru, gde postoji određena zabrana zapošljavanja. Tako mladi i nemaju prilike da dođu do sigurnog posla za početak. Sa druge strane, u privatnom sektoru postoje mnoge kompanije koje zaista nude sigurno, stabilno zaposlenje, ali velika većina zaista i dalje nudi neke poslove koji su na određeno", rekao je Miloš Turinski sa Infostuda.
 
Kako bi država mogla da pomogne?
 
Ekonomisti smatraju da ta praksa mora da se menja, i predlažu rešenje.
 
Profesor Duško Bodroža sa Instituta ekonomskih nauka u Beogradu kaže da bi država vraćanjem mere subvencionisanja učešća za stambene kredite za mlade, koji prvi put kupuju nepokretnost, značajno olakšala mogućnost dobijanja kredita i samim tim obezbeđivanja nepokretnosti za mlade.
"To bi na primeru značilo da ako neko uzima kredit od 100.000 evra, umesto dosadašnjih 20.000 evra koliko je morao da obezbedi sopstvenih izvora, država bi obezbeđivala 10.000 evra. Na taj način bi se zapravo mladi više odlučivali za kupovinu stanova", ukazuje Bodroža.
 
Mladi bi još brže došli do stana ako bi država ograničila visinu takse i naknadu za zemljište koje naplaćuju lokalne samouprave, imajući u vidu da su cene građevinskog materijala svuda iste.
 
Tako bi se, na primer, znatno smanjila razlika u ceni stanova u, na primer, Beogradu i Kragujevcu i samim tim omogućilo mladima da lakše dođu do stana u mestima u kojima žive.
  • Maltez

    22.04.2024 23:09
    Ivablnhoeeee@mail.com
    Problem je kamatna stopa. Na Malti je 3%. Koliko je u Srb? Ovde je učešće 10% i ko kupuje prvi stan ne plaća porez na iznos do 200.000eu.
    I ovde su stanovi skupi, znaju se lokacije gde stan od 90km košta 220.000eu a gde je 300.000eu... ali opet, dvoje mladih koji rade minimalno plaćene poslove gde donesu čisto po 1000eu ipak mogu da uzmu taj kredit na 30 godina i da plaćaju 800eu mesečno ratu... E sad, ako i narednih 30 godina rade isti minimalno plaćen posao onda nije lako, znači mora se raditi na sebi i rasti kako raste cena života- a to je isto problem svuda, mladi sad čekaju sve na gotovo, nije život kao kod mame...
  • Dragan

    21.04.2024 15:37
    Ne tesko nego ne mogu nikako
  • Marko

    21.04.2024 12:50
    A mi stariji?
    A šta da radimo mi kojima su 90-te pojele mladost, 2000-te i tranzicija godine kad je trebalo da uradimo nešto konkretnije, i taman kad stadosmo na noge dođe kriza 2008. uništi sve, i onda 2012. od zla na gore? Šta mi da radimo? Nismo penzioneri, nismo mladi, a ova zemlja i sudbina nas uništile? Nit smo šta naučili u školi, nit na fakultetu, nit imali firme u kojima može da se nauči nešto. Oni koji odoše preko se spasiše, ali ima nas mnogo koji ostadosmo ovde. Mi smo u nekom limbu, čistilištu, međuprostoru i međuvremenu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija