Privreda i građani za bankarske kredite zalagali kola, umetničke slike, nakit, krave i ovce...

Privreda i građani imovinom su na kraju prošle godine garantovali zajmove teške više od 21 milijarde evra.
Privreda i građani za bankarske kredite zalagali kola, umetničke slike, nakit, krave i ovce...
Foto: Pixabay
Kako piše Dnevnik, samo u prva tri meseca ove godine registrovano je 1.715 založnih prava na pokretnim stvarima i pravima, kojima su obezbeđena potraživanja u vrednosti od dodatnih 3,64 milijardi evra.
 
Oni koji su se odlučili da kao garant otplate kredita založe nešto od imovine kojom raspolažu kao zalog su nudili i pokretnu i nepokretnu imovinu, pa i domaće životinje. Tako su kao zalog poslužile i umetničke slike, nakit, automobili, kompjuteri, mašine za proizvodnju, ali i krave, ovce... 
Ipak, najćešće je kao garant otplate iskorišćeno pravo potraživanja, udeli u privrednim društvima i druga imovinska prava - 30,80 odsto. Nakon toga je najviše onih koji su kao zalog ponudili mašine i opremu - 19,90 odsto, dok je onih koji su kao predmet zaloge ponudili domaće životinje bilo 6,7 odsto. Zalog na pokretne stvari koje ne spadaju ni u jednu od ovih kategorija iznosio je 9,90 odsto.
 
U odnosu na nekoliko godina ranije, primetan je rast upisanih založnih prava u kojima su predmet zaloge prava potraživanja, udeli i druga imovinska prava. Naime, među založenim predmetima više od trećine, odnosno 35,37 odsto, čine prava potraživanja, udeli u privrednim društvima i druga imovinska prava, što je oko 15 odsto više nego 2021. godine. 
Tako se, za razliku od ranijeg perioda, u kojem su najzastupljenija bila vozila, mašine i oprema, u poslednje tri godine beleži konstantan rast upisanih založnih prava u kojima su predmet zaloge prava potraživanja, udeli i druga imovinska prava - i to s 19,50 odsto, koliko je njihovo učešće bilo 2021. godine, naredne godine ono je poraslo na 29,95 odsto, a 2023. godine dostiglo je 30,06 odsto.
 
Podaci govore da je od 2020. godine pa do 2023. godine, i pored manjeg broja založnih prava, rasla vrednost obezbeđenih potraživanja. Tako je 2020. bilo registrovano 10.106 založnih prava, a iznos obezbeđenih potraživanja bio je 9,565 milijardi evra. Godinu dana kasnije bilo je registrovano 9.243 založna prava, dakle oko 1.000 manje, ali je iznos obezbeđenih potraživanja bio gotovo isti - 9,659 milijardi evra. Nešto više založnih prava nego 2021. godine - 9.330, bilo je registrovano 2022. godine, ali je iznos obezbeđenih potraživanja bio mnogo veći - 15,987 milijardi evra, a 2023. godine bilo je registrovano 8.083 založnih prava, a iznos obezbeđenih potraživanja bio je 21,039 milijardi evra.
 
Relativno mali broj zabeležbi upisanih u 2023. godini upućuje na zaključak da dužnici u najvećem broju slučajeva uredno izmiruju obaveze i da su prinudna izvršenja na imovini, na kojoj je uspostavljeno založno pravo, relativno retka u praksi. U Registar, kao centralnu elektronsku bazu podataka, upisuju se založna prava na pokretnim stvarima i pravima i ugovori o prodaji pokretnih stvari sa zadržavanjem prava svojine radi obezbeđenja prodavčevog potraživanja do isplate cene u potpunosti.
  • V

    05.05.2024 12:03
    V
    Banke nisu krive već ovaj ludi narod,koji je pukao u svakom smislu! Država koja nema ekonomiju ona je propala,kao i njeni Gradjani koji to podržavaju i ostaće bez ičega,zasluženo!
  • Dvolicnost

    05.05.2024 11:19
    Bezumlje
    A vlast dovodi strane investitore sa prljavom tehnologijom,koji trose enormno el.energije, poklanja zemljiste, gradi im infrastrukturu,poklanja subvencije u stotinama hiljada evra...
  • Marta

    05.05.2024 09:28
    Tigar!
    To je taj ekonomski tigar! Glasajte kao i do sada! Bice nam jos lepse, brze, jace!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija