Planom rasta EU za Srbiju predvidela 125 miliona evra: Koje uslove moramo da ispunimo?

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će Srbiji uskoro pristići prvih 125 miliona evra u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.
Planom rasta EU za Srbiju predvidela 125 miliona evra: Koje uslove moramo da ispunimo?
Foto: 021.rs (ilustracija)
Ali ovo nije bezuslovna donacija iz Evropske unije, već sredstva za koja će naša zemlja morati da ispuni određene standarde.
 
Kako piše Danas, kako bi dobile finansijsku podršku u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, države treba da sprovedu reforme koje će građanima obezbediti bolje uslove života, a Srbija u odnosu na region ima i zadatak više, koji se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
 
Ekonomista Libeka Mihailo Gajić kaže za Danas da je Plan finansijski instrument Evropske unije čiji je cilj da ubrza ekonomski rast na Balkanu, i da taj prostor više približi Evropi povezivanjem zemalja unutar regiona, ali i celog regiona sa EU.
On pojašnjava da se ovaj Plan razlikuje od prethodnih po tome što novac ne prolazi kroz postojeće mehanizme kao IPA ili IBRD, već se izdvaja direktno iz budžeta Evropske unije. Takođe, novitet je i to da, ako preduslovi za podršku nisu ispunjeni, EU može odlučiti da obustavi oslobađanje sredstava.
 
"Novac je namenjen prvenstveno izgradnji infrastrukture u regionu. Takođe, najavljeno je da će sredstva iz ovog fonda moći da se blokiraju ukoliko države kandidati ne budu poštovale određene minimalne standarde koji se tiču slobode medija, demokratije, vladavine prava… IPA koja je do sada bila glavni instrument EU i EBRD nisu imali takve mogućnosti uslovljavanja. Ukoliko se ispune tehnički kapaciteti, ti projekti bi prolazili, i nije sledila provera političkih kriterijuma, kao što će sada biti slučaj", kaže Gajić.
 
Sagovornik Danasa ističe da nikako ne treba zaboraviti činjenicu da novac koji je predviđen nije besplatna pomoć ili donacija, već da najveći deo čine krediti koji se moraju vratiti.
"To nisu neke velike besplatne pare koje padaju sa neba. Krediti su povoljni, jer će kamatna stopa biti niža od one po kojoj se Srbija zadužuje na slobodnom finansijskom tržištu, a dobro je i što će oni biti upareni sa već postojećim infrastrukturnim prioritetima država. Drugim rečima, Srbija planira da izgradi brzu prugu od Beograda do Niša, a to je moguće delimično finansirati i kroz ovakav finansijski instrument. Ne postoji uslovljavanje u smislu da EU daje novac samo za nešto što nam možda ne treba, već postoji koordinacija i usaglašavanje toga šta su zajednički prioriteti", objašnjava ovaj ekonomista.
 
Sa druge strane, govoreći o uslovima za prikupljanje novca, Gajić podvlači da još uvek nije jasno definisano koje tehničke osnove zemlja treba da ispoštuje da bi dobila pare, već postoje samo široke političke poruke o važnosti slobode medija, institucionalnih kapaciteta i drugo.
 
Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj inovacija saglasan je sa Gajićem da su uslovi za finansiranje pre političke, nego ekonomske prirode, posebno u smislu da je potrebno ispuniti i ubrzati pregovore ka pristupu Evropskoj uniji.
 
"Ovu vrstu aranžmana ne treba mešati sa nekadašnjim aranžmanima koje smo imali sa MMF-om, kada se zahteva da se ispuni reforma određenog javnog preduzeća, smanji javni dug i slično. Drugim rečima, plan nije vezan za jasne ekonomske parametre, već za usklađivanje sa politikama i pravcem kretanja ka Evropskoj uniji", kaže Jevtović za Danas.
 
Sagovornik Danasa mišljenja je da, kada je reč o ekonomskim kretanjima u naredne tri godine, rastu plata, penzija i životnog standarda, ovaj instrument neće biti dominantan faktor, već će najveći uticaj imati geopolitička kretanja.
"Ona će formirati cene energenata i druge odnose i lance kreiranja vrednosti u ekonomiji. Na standard će uticati i kretanje inflacije i kamatne stope u svetu, a samim tim i kod nas. A osim toga i privredna delatnost u Srbiji uz uticaj Ekspa. Tek posle svega toga možemo navesti Plan rasta i povlačenje sredstava koja su kroz njega namenjene za nas i region", pojašnjava on.
 
Kako Danas podseća, isplate u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan biće dva puta godišnje, pod uslovom da zemlje ispune kvalitativne i kvantitativne korake koji su već navedeni u Reformskim agendama predatim EU.
  • /

    16.05.2024 20:35
    /
    @Lala
    sta si tek kinezu radio pre dva dana.
    ni dva dana ti pamcenje ne traje
  • Lila

    15.05.2024 15:09
    Šta je to za nas, kad smo Republici srpskoj poklonli 96 miliona evra ko zna za šta. A oni žive kao mali bogovi u poređenju s nama.
  • pajo patak

    15.05.2024 14:44
    @Uslov je
    papane, veleizdaja je kumanovski sporazum i sve ostalo iza ....

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija