Kina čuva tajnu rekordne cene zlata

Ovih dana cena zlata se kreće oko 2.240 dolara za uncu, što je otprilike 140 dolara manje nego pre tri meseca.
Kina čuva tajnu rekordne cene zlata
Foto: Pixabay
Ipak, reč je o istorijski rekordno visokom uzletu, a ubrzani rast vrednosti traje nepune dve godine. Na prvi mah pomisli se da je u pitanju reakcija na rusko-ukrajinski rat. 
 
Poznato je da se "žuti metal" kupuje u vremenima neizvesnosti i destrukcije, vekovima se dokazao kao pouzdana zaštita od inflacije i pada vrednosti valuta kako pri vojnama, tako i u globalnim političkim neizvesnostima.
Zlato se kupuje u nevoljama
 
Međutim, sukob na evropskom istoku počeo je u februaru 2022. godine i prvih sedam meseci bili su, sa stanovišta kretanja cene zlata, neočekivani. Vrednost sjajnih poluga je kontinuirano opadala, našavši se krajem oktobra na 1.645 dolara za uncu, što je 11 odsto manje ispod vrednosti u februaru iste godine. 
 
Potom je usledio do sada nezabeleženi uspon i pre tri-četiri meseca zlato se prodavalo i za 2.380 dolara, skuplje nego ikada do sada u svetskoj istoriji. Veći broj procenitelja prognozirao je dalji rast vrednosti i dostizanje gotovo neshvatljivih 5.000 dolara za uncu već do kraja 2027. godine.
Naravno da se pri većem sukobu svi okrećemo zlatu, pogotovo ako je reč o ratu na Starom kontinentu i ako su u pitanju dve velike i vojno snažne države, pri čemu se logistički, materijalno i isporukom naoružanja posredno uključio i NATO pakt, najveća vojna alijansa na svetu. 
 
Pre svega, gotovo sve centralne banke državnih rezervi popunjavaju žutim polugama. Tako su ove finansijske institucije 2022. godine kupile 1.100 tona zlata, više nego ikada ranije. Naredne sezone, nabavka za potrebe centralnih banaka iznosila je 1.000 tona, dok je u prva tri meseca tekuće godine kupljeno 290 tona, što je rekordna kvartalna kupovina.
 
Nagomilavanje drugih metala
 
Najviše zlata u rezervama ima SAD, 8.360 tona, potom slede Nemačka sa 3.380, Francuska i Italija, dok je Rusija sa 2.570 tona na petom mestu. Zvanično, Kina ima oko 2.300 tona, međutim smatra se da u podrumima Nacionalne banke u Pekingu ima više od petnaest hiljada tona. 
 
Donedavno najmnogoljudnija država je ne samo najveći proizvođač, već i vodeći uvoznik plemenitog metala. Naravno da u Pekingu gomilaju i druge plemenite metale, srebro, paladijum, platinu, koji, za razliku od zlata, imaju i ne beznačajnu tehnološku primenu.
 
Tu nije kraj nagomilavanju kada je reč o Kini. Zalihe aluminijuma i bakra se već godinama neprekidno uvećavaju, a reč je o, uz gvožđe, najupotrebljivijim metalima u industrijskim proizvodnjama.
 
Naravno da nagomilavanje zlatnih rezervi nije moglo ostati nezapaženo. Bilo je očigledno da Rusija, koja je usled do sada nezabeleženih sankcija izgubila pristup zapadnim akcijskim tržištima, izvozni suficit lageruje u zlato. 
 
Ujedno, Moskva ovakvom orijentacijom gradi zaštitu od inflacije, česte pojave u zaraćenim državama. Svakako da su i centralne banke drugih država povećale narudžbe sjajnog metala. Ipak, rast cene je toliki da je govorio o dodatnom prometu zlatnih poluga.
 
Zlato ne stvara novu vrednost
 
Ispostavilo se da je reč o privatnim kineskim investitorima za koje se sumnja da zlato kupuju za potrebe svoje države. I tu se otvara pitanje zašto Peking gotovo mahnito kupuje žute poluge. Zlato nije investicija koja novostvorenom vrednošću donosi dodatni prihod. 
 
Iako je obožavano među ljudima, žuti metal se tehnološki praktično ne upotrebljava i ne stvara nikakvu novu vrednost. Cena zlata je uvek izraz samo odnosa ponude i potražnje. Istina, ponuda zlata je izrazito neelastična i gotovo je nemoguće parirati naglom povećanju potražnje kao što se desilo nakon izbijanja rusko-ukrajinskog rata. 
 
Od pronalaska lokacije sa dovoljnim količinama zlatonosne rude do početka eksploatacije prođe desetak godina. Stoga svako znatno uvećanje tražnje inicira znatan skok cene. Ipak, kupovina zlata nije ulaganje koje dodatni prihod donosi novostvorenom vrednošću, već je samo mogućnost da se očuva stečeno, i to prvenstveno u slučaju kada se ulaže na višegodišnji rok.
 
No, ostaje pitanje šta će Pekingu tolika količina zlata, a intrigantnost je tim veća što Peking nagomilava i bakar, aluminijum i još neke industrijski upotrebljive metale. Njujorški berzanski procenitelji su mišljenja da Kina polako gradi povoljno okruženje za devalvaciju domaće valute popularno zvane juan. Umanjenje vrednosti sopstvene valute bio bi odgovor Kine na, mada još uvek visok, poslednjih godina usporeniji rast bruto nacionalnog proizvoda.
Devalvacija juana
 
Devalvacija bi, gledano očima Pekinga, možda mogao biti i odgovor u slučaju da SAD četverostruko uvećaju carinu na kineske proizvode, pre svega e-automobile, baterije i solarne panele, i tako praktično sopstveno, daleko najveće, tržište zatvore proizvođačima iz Kine. 
 
Proizvodnja bi nakon devalvacije u Kini toliko, iskazana u dolarima, pojeftinila da bi plasman u SAD navodno bio isplativ čak i nakon drastičnog uvećanja carine kakvo je najavio ostareli predsednik SAD Bajden. Naravno da veća devalvacija svuda, pa i u Kini, inicira inflaciju, stoga je Peking gomilanjem zlata učinio dosta da predupredi preterano velik rast cena na domaćem tržištu.
 
Rekordna kupovina i prateći rekordni rast cene zlata nije slučajna, niti je samo izraz hira najbogatijih. U pitanju je ekonomski logično reagovanje na tržišne trendove, ali još i više, na ključne geopolitičke poteze najmoćnijih.
  • Сима страхота

    16.05.2024 21:50
    Тајна је у САД скривена
    Кина не чува никакву тајну; тајну чувају они који штампају доларе као СРЈ динаре 1993. Цена злата уопште није на максимуму; цена долара је на минимуму и пада. Узмимо аналогију: измерите висину једног човека метром и и утврдите да је он висок 1,60м. Ако промените метар, па тврдите да је 80цм заправо метар, тај исти човек биће висок два "метра".
    Још има оних који верују у долар, али све мање. Злато не доноси нову вредност, али није ексклузивни производ ниједне земље, а долар доноси само губитке, јер је ексклузивни производ САД. "Појас и пут" и друге кинеске иницијативе су само последица трговинског суфицита са САД, бесомучног штампања долара и дуга САД који је у тренутку док ово пишем преко 32 хиљаде милијарди долара. Све мање и мање земаља и људи верује да је оваква ситуација одржива, зато купују злато и друге метале, житарице, нафту и сл.
  • Dejan

    15.05.2024 15:13
    Mišljenje
    Ubeđen sam da Kina ne bi devalvirala svoju valutu, smanjila standard svojih građana, inflaciju u Kini povećala i to sve radi povećanja carine, svesvni su da SAD mogu dodatno kada god poželo i koliko žele povećati carinu, pre bih rekao da ulažu u zlato jer smanjuju ulaganje u dolar
  • Anonimus

    15.05.2024 13:47
    Drastično uvečanje američkih carina na uvoz uzrokovaće brojne( i bolne) posledice širom globusa, kineska hiperintezivna kupovina zlata i moguća devalvacija juana su samo jedan od mogućih odgovora. Narednih meseci biće burno na svetskim tržištima...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija