Kina čuva tajnu rekordne cene zlata
Ovih dana cena zlata se kreće oko 2.240 dolara za uncu, što je otprilike 140 dolara manje nego pre tri meseca.
Foto: Pixabay
Ipak, reč je o istorijski rekordno visokom uzletu, a ubrzani rast vrednosti traje nepune dve godine. Na prvi mah pomisli se da je u pitanju reakcija na rusko-ukrajinski rat.
Poznato je da se "žuti metal" kupuje u vremenima neizvesnosti i destrukcije, vekovima se dokazao kao pouzdana zaštita od inflacije i pada vrednosti valuta kako pri vojnama, tako i u globalnim političkim neizvesnostima.
Zlato se kupuje u nevoljama
Međutim, sukob na evropskom istoku počeo je u februaru 2022. godine i prvih sedam meseci bili su, sa stanovišta kretanja cene zlata, neočekivani. Vrednost sjajnih poluga je kontinuirano opadala, našavši se krajem oktobra na 1.645 dolara za uncu, što je 11 odsto manje ispod vrednosti u februaru iste godine.
Potom je usledio do sada nezabeleženi uspon i pre tri-četiri meseca zlato se prodavalo i za 2.380 dolara, skuplje nego ikada do sada u svetskoj istoriji. Veći broj procenitelja prognozirao je dalji rast vrednosti i dostizanje gotovo neshvatljivih 5.000 dolara za uncu već do kraja 2027. godine.
Naravno da se pri većem sukobu svi okrećemo zlatu, pogotovo ako je reč o ratu na Starom kontinentu i ako su u pitanju dve velike i vojno snažne države, pri čemu se logistički, materijalno i isporukom naoružanja posredno uključio i NATO pakt, najveća vojna alijansa na svetu.
Pre svega, gotovo sve centralne banke državnih rezervi popunjavaju žutim polugama. Tako su ove finansijske institucije 2022. godine kupile 1.100 tona zlata, više nego ikada ranije. Naredne sezone, nabavka za potrebe centralnih banaka iznosila je 1.000 tona, dok je u prva tri meseca tekuće godine kupljeno 290 tona, što je rekordna kvartalna kupovina.
Nagomilavanje drugih metala
Najviše zlata u rezervama ima SAD, 8.360 tona, potom slede Nemačka sa 3.380, Francuska i Italija, dok je Rusija sa 2.570 tona na petom mestu. Zvanično, Kina ima oko 2.300 tona, međutim smatra se da u podrumima Nacionalne banke u Pekingu ima više od petnaest hiljada tona.
Donedavno najmnogoljudnija država je ne samo najveći proizvođač, već i vodeći uvoznik plemenitog metala. Naravno da u Pekingu gomilaju i druge plemenite metale, srebro, paladijum, platinu, koji, za razliku od zlata, imaju i ne beznačajnu tehnološku primenu.
Tu nije kraj nagomilavanju kada je reč o Kini. Zalihe aluminijuma i bakra se već godinama neprekidno uvećavaju, a reč je o, uz gvožđe, najupotrebljivijim metalima u industrijskim proizvodnjama.
Naravno da nagomilavanje zlatnih rezervi nije moglo ostati nezapaženo. Bilo je očigledno da Rusija, koja je usled do sada nezabeleženih sankcija izgubila pristup zapadnim akcijskim tržištima, izvozni suficit lageruje u zlato.
Ujedno, Moskva ovakvom orijentacijom gradi zaštitu od inflacije, česte pojave u zaraćenim državama. Svakako da su i centralne banke drugih država povećale narudžbe sjajnog metala. Ipak, rast cene je toliki da je govorio o dodatnom prometu zlatnih poluga.
Zlato ne stvara novu vrednost
Ispostavilo se da je reč o privatnim kineskim investitorima za koje se sumnja da zlato kupuju za potrebe svoje države. I tu se otvara pitanje zašto Peking gotovo mahnito kupuje žute poluge. Zlato nije investicija koja novostvorenom vrednošću donosi dodatni prihod.
Iako je obožavano među ljudima, žuti metal se tehnološki praktično ne upotrebljava i ne stvara nikakvu novu vrednost. Cena zlata je uvek izraz samo odnosa ponude i potražnje. Istina, ponuda zlata je izrazito neelastična i gotovo je nemoguće parirati naglom povećanju potražnje kao što se desilo nakon izbijanja rusko-ukrajinskog rata.
Od pronalaska lokacije sa dovoljnim količinama zlatonosne rude do početka eksploatacije prođe desetak godina. Stoga svako znatno uvećanje tražnje inicira znatan skok cene. Ipak, kupovina zlata nije ulaganje koje dodatni prihod donosi novostvorenom vrednošću, već je samo mogućnost da se očuva stečeno, i to prvenstveno u slučaju kada se ulaže na višegodišnji rok.
No, ostaje pitanje šta će Pekingu tolika količina zlata, a intrigantnost je tim veća što Peking nagomilava i bakar, aluminijum i još neke industrijski upotrebljive metale. Njujorški berzanski procenitelji su mišljenja da Kina polako gradi povoljno okruženje za devalvaciju domaće valute popularno zvane juan. Umanjenje vrednosti sopstvene valute bio bi odgovor Kine na, mada još uvek visok, poslednjih godina usporeniji rast bruto nacionalnog proizvoda.
Devalvacija juana
Devalvacija bi, gledano očima Pekinga, možda mogao biti i odgovor u slučaju da SAD četverostruko uvećaju carinu na kineske proizvode, pre svega e-automobile, baterije i solarne panele, i tako praktično sopstveno, daleko najveće, tržište zatvore proizvođačima iz Kine.
Proizvodnja bi nakon devalvacije u Kini toliko, iskazana u dolarima, pojeftinila da bi plasman u SAD navodno bio isplativ čak i nakon drastičnog uvećanja carine kakvo je najavio ostareli predsednik SAD Bajden. Naravno da veća devalvacija svuda, pa i u Kini, inicira inflaciju, stoga je Peking gomilanjem zlata učinio dosta da predupredi preterano velik rast cena na domaćem tržištu.
Rekordna kupovina i prateći rekordni rast cene zlata nije slučajna, niti je samo izraz hira najbogatijih. U pitanju je ekonomski logično reagovanje na tržišne trendove, ali još i više, na ključne geopolitičke poteze najmoćnijih.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet nakon prodaje akcija Epla: "Teži" za 325 milijardi dolara u kešu
02.11.2024.•
1
Američki milijarder Voren Bafet trenutno poseduje više od 325 milijardi dolara u gotovini, nakon što je ove godine prodao nekoliko milijardi dolara vredne akcije kompanije Epl i Benk of Amerika.
Četvrtina zaposlenih bi pristala na manju platu samo da rade od kuće
02.11.2024.•
5
Oko 23 odsto zaposlenih u Srbiji pristalo bi na smanjenje zarade da bi zadržali mogućnost da rade od kuće.
U Srbiju moguć uvoz vozila starih i 24 godine: Ove godine će stići 130.000 polovnjaka
02.11.2024.•
7
Prosečna starost automobila u Srbiji 17 godina i jedina smo zemlja u regionu u kojoj je dozvoljen uvoz automobila sa euro 3 i 4 motorom.
Poreska uprava šalje rešenja frilenserima za porez iz 2019. godine
01.11.2024.•
1
Poreska uprava je utvrdila poreske obaveze frilensera, koji su od 1. januara do 31. decembra 2019. godine ostvarili prihode na osnovu naknade za autorska i srodna prava i naknade za izvršeni rad.
Ilić: U Srbiju se uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva, pitanje gde ono završi
01.11.2024.•
4
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Ilić kazao je da se u Srbiju nekontrolisano uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva.
EPS ugasio više od 100 blagajni za naplatu struje: Dodatni popusti za slanje računa na mejl
01.11.2024.•
7
Elektroprivreda Srbije (EPS) je ugasila 106 blagajni za naplatu električne energije.
Đedović Handanović: Ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklernih postrojenja do kraja godine
01.11.2024.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da očekuje da izmene Zakona o energetici budu u parlamentu do kraja godine.
Nove cene goriva: Pojeftinili dizel i benzin
01.11.2024.•
6
Dizel i benzin će danas od 15 sati na pumpama u Srbiji pojeftiniti za po jedan dinar po litru.
Kraj akcije "Najbolja cena": Vučevićeva bleda kopija Vučićevog populističkog čeda
31.10.2024.•
27
Akcija "Najbolja cena" privodi se kraju. Poslednji predviđeni dan akcije je 31. oktobar. I, nekako se dolazi da je prošlogodišnja "Bolja cena" bila bolje od ovogodišnje "Najbolje cene".
Vlada usvojila predloge finansijskih i poreskih zakona: Povećava se neoporezivi iznos zarade
31.10.2024.•
1
Vlada Srbije usvojila je danas set predloga zakona iz oblasti finansija, kao i set poreskih zakona.
Google kažnjen sa 20.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 dolara
31.10.2024.•
11
Rusija je kaznila Google novčanom kaznom u iznosu od neverovatnih 20 kvintilijardi dolara, nakon što je američki tehnološki gigant uklonio jedan ruski kanal sa Youtube-a.
Stelantis beleži dalji pad prodaje: Dva faktora koji utiču na to
31.10.2024.•
2
Grupa Stelantis, koja je matična kuća Pežoa, Fijata i Krajslera, beleži pad prodaje u trećem kvartalu ove godine od 27 odsto, na 33 milijardi evra.
SAD uvele sankcije za dve firme iz Srbije i Crne Gore zbog prodaje opreme Rusiji
31.10.2024.•
4
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije za skoro 400 novih pojedinaca i kompanija iz više desetina zemalja zbog pružanja vojne podrške Rusiji, među kojima su i dve firme iz Srbije i Crne Gore.
EU pokreće istragu protiv Temua zbog prodaje falsifikovanih i nebezbednih proizvoda
31.10.2024.•
4
Evropska komisija će otvoriti formalni postupak protiv kineske platforme za onlajn prodaju Temu kako bi ispitala da li krši pravila o suzbijanju prodaje nelegalnih proizvoda, prenosi Blumberg.
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune
31.10.2024.•
18
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune.
Za registrovana gazdinstva: Do 10. novembra subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru
30.10.2024.•
2
Do 10. novembra obezbeđena je subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru za sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u Srbiji.
Vučić bi sa trgovinskim lancima razgovarao o marži: Džaba sve kad je plata mala
30.10.2024.•
24
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je trgovinskim lancima da zarađuju na količini, a ne na visokim cenama.
Analiza pokazala: Srbiji će u narednoj deceniji biti potrebno bar 100.000 radnika
30.10.2024.•
9
Iako je potencijal za stvaranje zajedničkog tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana veliki, u praksi do radnih migracija ne dolazi i najveći deo migracija sa Zapadnog Balkana usmeren je na EU.
Građani Srbije u proseku uštede 6.500 dinara: "Savet je da to budu tri, četiri mesečne plate"
30.10.2024.•
8
Prosečna mesečna ušteđevina u 2024. godini iznosila je 6.500 dinara, što je za 500 dinara više nego u prošloj godini, rezultat je istraživanja, uoči 31. oktobra - Svetskog dana štednje.
Britanski maloprodajni lanac otvara prodavnice u Srbiji
30.10.2024.•
3
Prve prodavnice Miller Grupe u Srbiji biće otvorene tokom novembra i decembra na aerodromu "Nikola Tesla".
Zašto nam je sve skupo: Ekonomista smatra da su krivci država i pasivna regulatorna tela
29.10.2024.•
10
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da jedan od glavnih razloga zašto su cene u Srbiji, posebno prehrambenih proizvoda, više nego na drugim tržištima jesu upravo marže.
Komentari 3
Сима страхота
Још има оних који верују у долар, али све мање. Злато не доноси нову вредност, али није ексклузивни производ ниједне земље, а долар доноси само губитке, јер је ексклузивни производ САД. "Појас и пут" и друге кинеске иницијативе су само последица трговинског суфицита са САД, бесомучног штампања долара и дуга САД који је у тренутку док ово пишем преко 32 хиљаде милијарди долара. Све мање и мање земаља и људи верује да је оваква ситуација одржива, зато купују злато и друге метале, житарице, нафту и сл.
Dejan
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar