Stari su budućnost sveta
Nesporno je da je 21. vek doba tehnologija i veštačke inteligencije, nešto o čemu stariji imaju samo osnovne predstave.
Foto: Pixabay
Preciznije, većina populacije iznad 50 godina života (što se u svetu smatra granicom između mladih i starijih) o modernim spravama zna samo onoliko koliko im je neophodno da bi se koristili novotarijama bez kojih je danas nemoguć svakodnevni život.
Mladi, upućeni do detalja u "tehnološka čuda", sve ubrzanije zauzimaju značajne pozicije u ekonomiji i očekivalo bi se da polako potiskuju matorce. Međutim, najnoviji izveštaj Američkog udruženja penzionera govori gotovo suprotno - doprinos starijih svetskoj ekonomiji raste iz godine u godinu.
Dva razloga
Dva su razloga za uvećanje značaja starijih generacija. Njihov udeo u ukupnom stanovništvu neprekidno raste, a i njihova potrošnja je bitan, i stalno jačajući, pokretač globalne ekonomske aktivnosti.
Lane su mediji poprilično glasno propratili tri statistička podatka: broj ljudi na Zemlji je premašio osam milijardi, Indija je postala najmnogoljudnija zemlja na svetu, a Kina je zabeležila pad broja stanovnika. Ostao je neprimećen podatak da je broj ljudi u starijem dobu (50 plus godina) dostigao broj dece ispod 15 godina.
Lane je na svetu živelo po dve milijarde starijih i dece i četiri milijarde osoba između 15 i 50 godina, u takozvanom mladom dobu, i trend "starenja" će se nastaviti. Već tekuće godine na svetu će biti novih 75 miliona ljudi koji premašuju pedesetu.
Dok je starijih sada četvrtina ukupnog stanovništva na planeti, već za četvrt veka činiće nešto više od trećine. Njihov broj će sa 1,9 milijardi, koliko ih je bilo 2020, do sredine veka uvećati 70 odsto, na 3,2 milijarde. Koliko svet stari vidi se i po prosečnoj dužini života, koja je od 67 godina iz 2002. dostigla 73, a procenjuje se da će sredinom veka iznositi 78 godina.
Siromašni brže stare
Duži životni vek je jedan razlog povećanja broja starijih ljudi, drugi, možda i značajniji, jeste pad plodnosti sa 2,7 na 2,4 za samo dve decenije, dok se smatra da će 2040. iznositi samo 2,2. Zanimljivo je da, suprotno uvreženom mišljenju, plodnost naglo opada upravo među najmanje razvijenim državama gde sada iznosi 1,8.
Ovaj podatak objašnjava zašto siromašnije i zemlje srednjeg razvoja stare brže nego razvijene zemlje. Predviđa se da će do sredine veka čak 85 odsto ljudi starijih od 65 godina biti iz ove dve kategorije zemalja, dok će kod pojedinih najsiromašnijih država čak četiri od pet stanovnika biti u starijoj dobi.
Vidljivo je da će najsiromašnije i zemlje srednjeg dohotka ostariti mnogo brže nego što će dostići neki bolji standard i to će biti velika nevolja za ove zemlje, posebno za najstarije stanovništvo u njima. Dok su SAD put od početka rasta broja starih spram dece, pa dok starih nije postalo više, prešle za sedam decenija, Brazilu i Kini biće dovoljne dve.
Tako će u Kini sredinom veka prosečna starost biti blizu pedeset godina, tek nešto ispod prosečne starosti u Japanu. Međutim, prosečan stariji čovek u Kini trošiće tek 60 odsto potrošnje prosečnog Japanca. Razlike u kvalitetu života tokom starije dobi biće drastično veće kada se razvijenije države porede sa nerazvijenim.
Posao za milijardu ljudi
Trend uvećanja udela žitelja starije dobi doveo je do toga da na starije već danas otpada trećina ukupne potrošnje, a stariji ukupnom svetskom BDP-u doprinose trostruko više nego 100 najprofitabilnijih kompanija.
Time obezbeđuju posao za oko milijardu ljudi. Procenjuje se da će do sredine veka na starije otpasti 40 odsto svetske potrošnje, a generisaće bezmalo 43 odsto ukupnog svetskog BDP-a, čime će omogućiti posao za 1,85 milijardi radnika.
Prilično je jasno zašto na starije otpada 60 odsto zdravstvene potrošnje, ali oni čine i 55 odsto usluga u sferi kulture i rekreacije, 49 odsto prehrambene potrošnje, 51 odsto transporta. Posebno je značajno da stariji u industriji nekretnina učestvuju sa 60 odsto, a u osiguranju sa 53 odsto. Upravo su ove delatnosti od vitalnog značaja za ekonomiju.
Pročitaj još
Penzioneri prinuđeni da rade
Trenutno stariji čine četvrtinu radne snage u svetu, s tim da je njihov udeo na tržištu rada najbogatijih država 34, srednjedohodovnih 24, a siromašnih 17 odsto. Međutim, kada se posmatraju samo najstariji, iznad 65 godina, tu je situacija posve suprotna.
Mada je ovo u velikoj većini država granica za odlazak u penziju, četvrtina ljudi ove dobi i dalje radi. Kod najsiromašnijih društava privređuje čak 44 odsto ljudi zrelih za mirovinu. Razlog je egzistencijalan, niske penzije i skromni ostali vidovi društvene zaštite najstarijih.
Kada je reč o Srbiji, upravo pozicija najstarijih govori možda i najviše. Radi svaki peti iznad 65 godina, a najviše se angažuju u uslugama pošto ova aktivnost zahteva najmanje investicija. Čak 37 odsto uposlenih najstarijih je u Beogradu, gde je potrošnja daleko veća nego u ostatku zemlje. Među još radećim starijima od 65 godina u Srbiji, muškaraca je pet puta više nego žena.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Paušalci "izvisili" za staž obećan podsticajnom merom za zapošljavanje
20.04.2025.•
4
Podsticajna mera države trebalo je da amortizuje posledice testa samostalnosti i obračun sa angažovanjem paušalaca kao poreski jeftinijim rešenjem od angažovanja stalno zaposleni.
Više cene struje za privrednike u Srbiji - manje šanse na tržištu?
20.04.2025.•
2
Cilj Elektroprivrede Srbije je, prema rečima direktora, da struja za građane ne poskupi dok su, s druge strane, privrednicima već stigli novi računi sa uvećanom cenom električne energije.
Zbog carinskog rata: Avion Boing koji je naručila Kina vratio se u SAD
20.04.2025.•
0
Avion kompanije Boing, koji je naručila kineska avio-kompanija, vraćen je u proizvodni centar u SAD, prema svemu sudeći zbog carinskog rata na relaciji Vašington-Peking.
Radonjić: To da je Srbija ekonomski tigar - bušna priča, ne čudi da se godišnje odseli 40.000 ljudi
20.04.2025.•
31
Narativ o Srbiji kao ekonomskom tigru je "bušna priča" kada se zaviri u realne podatke.
Više od 4.500 prijava za kredite za mlade: "Najveći izazov pronaći nekretninu"
19.04.2025.•
12
Za mesec dana programa stambenih kredita za mlade podneseno je više od 4.500 prijava.
.jpg "Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno")
Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno
19.04.2025.•
3
Kreditna istorija građana direktno utiče na finansijske mogućnosti, a postoji način i kako mi sami možemo da pristupimo tim informacijama.
Trgovci u Severnoj Makedoniji od danas moraju da objavljuju sve cene na internetu
18.04.2025.•
4
Trgovinske firme u Severnoj Makedoniji od danas moraju da na svojim internet sajtovima objavljuju cene svih proizvoda koje nude.
Objavljene nove cene goriva u narednih osam dana
17.04.2025.•
3
Cene benzina i evrodizela u narednih osam biće niže za po tri dinara u odnosu na prethodnih nedelju dana.
Rublja postala valuta sa "najboljim kursom na svetu"
17.04.2025.•
11
Ruska rublja postala je valuta sa najboljim kursom na svetu, preneo je britanski list "Dejli mejl".
Temu i Šejn dižu cene zbog Trampovih carina
17.04.2025.•
4
Kineski brendovi onlajn prodavnica Temu i Šejn podići će cene svojih proizvoda sledeće nedelje.
Ima li mesta za novu rafineriju u Srbiji?
16.04.2025.•
9
Pretnja sankcijama još jednom aktuelizuje pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u Srbiji.
NLB Banka Banja Luka i Mastercard poklanjaju 2.500 evra za najbolja webshop rešenja na Konverziji
16.04.2025.•
0
Ovog aprila u Banjaluci, Konverzija osim što donosi više od 20 vrhunskih predavanja i konkretne lekcije iz prakse, konferencija nudi i dodatni stimulans za sve vlasnike web shopova.
SAD bi Kini mogle da uvedu carine od 245 odsto
16.04.2025.•
4
Sjedinjene Američke Države bi mogle da uvedu Kini carine do 245 odsto, objavila je Bela kuća.
Japan optužio Gugl za kršenje antimonopolskih zakona
15.04.2025.•
0
Japansko regulatorno telo je danas optužilo američkog tehnološkog giganta Gugl za kršenje antimonopolskih zakona, ponavljajući slične poteze u SAD i Evropi.
Predsednik Stelantisa: Automobilska industrija u Evropi i SAD u opasnosti
15.04.2025.•
3
Automobilska industrija je u opasnosti i u SAD i u Evropi, upozorio je predsednik grupe Stelantis Džon Elkan, navodeći kao razlog povećanje carina kao i plan za smanjenje emisija štetnih gasova.
Vlada spasava poslednju železaru u Britaniji
15.04.2025.•
0
Vlada Velike Britanije saopštila je da je kupila dovoljno sirovina da bi poslednje britanske visoke peći za proizvodnju čelika nastavile da rade "narednih nedelja".
Kina zabranjuje kupovinu od Boinga
15.04.2025.•
1
Kina je naložila svojim avio-kompanijama da obustave sve buduće isporuke aviona američkog proizvođača Boing, kao odgovor na nove američke carine koje je predsednik Donald Tramp uveo na kinesku robu.
RZS: Mali rast broja izdatih građevinskih dozvola
15.04.2025.•
0
Republički zavod za statistiku saopštio je da je u februaru izdato 1.817 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Pada cena zlata sa rekordnog maksimuma: Ipak, ostaje iznad 3.200 dolara po unci
14.04.2025.•
1
Cene zlata pale su za 0,4 odsto sa rekordnog nivoa od 3.245,42 dolara po unci.
Rani prolećni mraz "pao na behar", na voće: Ugrožene kajsija, trešnja, šljiva i breskva
13.04.2025.•
0
Kajsije, šljive, trešnje i breskve našle su se na udaru mraza zbog iznenadnog zahlađenja i snega koji je prethodnih dana padao u Zapadnoj Srbiji.
Objavljen pravilnik o novim propisima za pelet i brikete: Laboratorijska analiza na štetne materije
13.04.2025.•
2
Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da je donet pravilnik o novim propisima za pelet i brikete.
Komentari 5
Firer
da
Saša*
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar