Torlak prestao da predaje finansijski izveštaj: Nema više tu obavezu

Bivša ministarka za brigu o porodici i demografiju, Darija Kisić odnedavno je vršilac dužnosti direktora Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na ovu funkciju Vlada Srbije imenovala je brzopotezno, kao i njenu koleginicu Jelenu Tanasković, pošto su prethodno i jedna i druga ostale bez resora i fotelje u Nemanjinoj 11, piše Forbes Srbija.
 
Istražujući kako posluje ova državna zdravstvena ustanova, odnosno šta joj je prethodnik na mestu direktora Luka Dragačević ostavio u "amanet", Forbes Srbija otkrio je da finansijskih rezultata Torlaka za 2023. godinu nema na sajtu Agencije za privredne registre. Ni u registru privrednih društava, ali ni u onom gde su registrovane zdravstvene ustanove.
Razlog je sledeći, kažu u APR-u za Forbes Srbija:
 
"Članom 4. stav 5. Zakona o računovodstvu propisano je da se odredbe ovog zakona ne odnose na budžete i korisnike budžetskih sredstava, a članom 144. stav 8. i 9. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da je zdravstvena ustanova u javnoj svojini dužna da organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja dostavi završni račun radi sačivanjavanja konsolidovanog izveštaja organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i druge izveštaje u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem", odgovaraju u APR-u navodeći dalje da je Institut Torlak obavestio APR da "počev od 1. januara 2023. godine isključivo primenjuje propise kojima se uređuje budžetski sistem".
U skladu sa tim, ažurirana je Evidencija obveznika i od navedenog datuma Torlak nije obveznik primene Zakona o računovodstvu, a time ni obveznik dostavljanja finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre.
 
Drugim rečima, Institut Torlak pozivajući se na gorepomenute propise odlučio je da više ne predaje finansijske izveštaje APR-u, pa su njegovi poslovni rezultati za prošlu godinu, za razliku od prethodnih godina, nedostupni javnosti.
 
Na sajtu Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje ih nema, a ne mogu se naći ni na sajtu samog Instituta Torlak.
 
Kako je poslovao Torlak ranije?
 
Prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2022. godinu, Torlak je zapošljavao 224 radnika. Te godine njegovi poslovni prihodi bili su 1,43 milijarde dinara. Pošto su istovremeno poslovni rashodi iznosili 2,53 milijarde, Torlak je pre dve godine ostvario gubitak iz poslovanja od 1,1 milijarde dinara.
 
S druge strane, kada se pogledaju ukupni rezultati, tačnije ukupni prihodi i rashodi, rezultat je nešto drugačiji. I uprkos nešto većim ukupnim rashodima (2,59 milijardi dinara) od ukupnih prihoda (2,58 milijardi dinara) Torlak nije ostvario gubitak nego dobit. Razlog za to su odloženi poreski prihodi koji su doprineli da na kraju ova zdravstvena ustanova knjiži dobit od 8,8 miliona dinara.
 
Kada se pogledaju Napomene uz dostavljeni finansijski izveštaj jasno je da je nedostajuću 1,1 milijardu dinara, kolika je razlika između poslovnih prihoda i rashoda, nadoknadila država, odnosno da je taj novac stigao iz nadležnog Fonda za zdravstveno osiguranje.
Poredeći izveštajnu sa godinom pre nje, odnosno sa 2021. godinom, evidentno je lošije poslovanje Instituta Torlak. U ovoj godini Torlak je imao dobit veću 96 odsto od onoga koji je ostvario godinu posle. Torlak je, naime, 2021. (činjenica je da je to bila godina kovida) ostvario neto rezultat od 220,6 miliona dinara, pošto su mu ukupni prihodi bili 3,81, a rashodi 3,54 milijarde dinara. Gotovo ceo ovaj iznos ostvaren je iz poslovanja, pa u stavci "ostali rashodi" stoji samo 84 miliona dinara, za razliku od 1,1 miliijarde koliko je na istoj poziciji knjiženo 2022.
 
Posmatrajući 2020. godinu u kojoj je počela pandemija, Torlak je ostvario još veću dobit nego godinu dana kasnije, mada je imao i manje prihode i rashode u odnosu na 2021. Tadašnja dobit bila je 274,5 miliona dinara.
 
Ceo tekst Forbes Srbija čitajte OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Fića

    07.06.2024 08:54
    "6:0"...?
    "6:0 trenerU"...?!
  • X

    06.06.2024 18:25
    Privatna firma?
  • Zoran Maksimović

    06.06.2024 09:43
    Kolumbija je mala maca
    za nas Srbe .

    Ali narod to voli .

    Narod voli tu močvaru . I voli lopove .

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.

NIS - svako ima svoj interes

Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.

NBS povećala naknade

Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.