.jpg "Bitkoin pao na 62.700 evra")
Koja zemlja troši najviše energije za rudarenje bitkoina?
Tim kompanije BestBrokers izračunao je prosečnu godišnju potrošnju energije za rudarenje bitkoina u svakoj zemlji, rangirajući najveće potrošače energije za rudarenje kovanica od maja 2024.
Foto: Pixabay
Nakon nedavnog smanjenja nagrade za 50 odsto za blok bitkoina sa 6,25 na 3,125 bitkoina, električna energija potrebna za proizvodnju samo jednog bitkoina udvostručila se na neverovatnih 854 403,71 kWh, s obzirom na trenutni "Hashrate" i specifikacije hardvera za rudarenje.
BestBrokers je takođe proverio cenu potrošnje energije prema lokalnoj prosečnoj poslovnoj stopi električne energije po kWh svake zemlje od aprila/maja 2024. za deset najvećih nacija rudarenja BTC-a.
Nije iznenađujuće da SAD troši najviše energije za rudarenje bitkoina, gutajući 145,6 GWh i čineći više od trećine (37,9 odsto) globalne potrošnje energije. Kina je druga s 81,2 GWh (21,1 odsto), a Kazahstan je iznenađujuće treći s 50,9 GWh (13,2 odsto). Zajedno samo ove tri zemlje čine nešto manje od tri četvrtine (72 odsto) ukupne energije utrošene u svetu za rudarenje bitkoina.
Trenutno se u svetu dnevno rudari 450 bitkoina koji troše 384.481.670 kWh energije. To iznosi 140.336 GWh godišnje, što premašuje godišnju potrošnju električne energije u većini zemalja, uključujući Ukrajinu, UAE i Argentinu.
Američke bitkoin farme čine 37,84 odsto ove globalne proizvodnje, rudare 170,41 BTC po 24 sata i troše 145,6 miliona kWh dnevno. To iznosi ukupno 53.143,78 GWh godišnje i oko 1,34 odsto ukupne potrošnje energije u zemlji, a košta 6.749.259.557 dolara po 0,127 dolara po kWh.
Kina, druga po veličini zemlja rudarenja bitcoina, proizvodi 95,09 BTC dnevno, koristeći 29,654.65 GWh godišnje, što je 0,38 odsto ukupne potrošnje energije. Uz 0,087 dolara po kWh, to rezultira godišnjim troškovima električne energije od 2.579.954.383,66 dolara.
Kazahstan je na trećem mestu u rudarenju bitkoina, proizvodeći 59,56 BTC dnevno i trošeći 18,572.91 GWh godišnje, 19,15 odsto ukupne potrošnje električne energije u zemlji. Na 0,073 dolara po kWh, to je jednako 1.355.822.170,70 dolara.
Operacije rudarenja bitkoina u Kanadi troše 9.097 GWh godišnje, što je dovoljno za punjenje svakog EV-a u zemlji 360 puta ili gotovo jednom u 24 sata. Uz prosečnu poslovnu stopu u zemlji od 0,077 dolara po kWh, to iznosi izdatak od 697.497.089,26 dolara.
Na šestom mestu, Nemačka je prvi evropski predstavnik u top 10 zemalja rudarenja bitkoina, sa 13,79 BTC dnevno, trošeći 4,300.83 GWh godišnje na 821.797.147,79 dolara.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Efektiva: Od danas bojkot narednog trgovinskog lanca
10.03.2025.•
52
Udruženje za zaštitu potrošača "Efektiva" pozvalo je na novi bojkot ove sedmice.
"Ograničavanje cene brašna 'guši' mlinare"
10.03.2025.•
4
Državno ograničenje cene brašna, koje traje već godinu i po dana i koje je nedavno produženo za još šest meseci, nanelo je trošak mlinarima u Srbiji u ovom periodu od oko 150 miliona dinara.
Nemačka pošta ukida 8.000 radnih mesta
09.03.2025.•
1
Nemačka pošta, Deutsche Post saopštila je da namerava da ukine 8.000 radnih mesta u Nemačkoj kako bi smanjila troškove.
Nezaposlenost u SAD raste
09.03.2025.•
3
U Americi je u februaru otvoreno novih 150.000 radnih mesta ali je nezaposlenost i pored toga porasla na 4,1 odsto.
Svetska banka odobrila Srbiji zajam od 153,7 miliona evra za zelenu tranziciju
08.03.2025.•
14
Svetska banka odobrila je Srbiji zajam od 153,7 miliona evra za podršku nastavku reformi koje Srbija sprovodi u cilju ostvarenja zelene tranzicije.
.jpg "Benzin i dizel od danas u 15h jeftiniji: Pogledajte za koliko")
Benzin i dizel od danas u 15h jeftiniji: Pogledajte za koliko
07.03.2025.•
4
Benzin i dizel će u Srbiji, danas od 15 časova do sledećeg petka, 14. marta u isto vreme, pojeftinti za po tri dinara po litru.
Zatvoriš račun u banci, a on vaskrsne: Zašto se to dešava?
07.03.2025.•
6
Građani su masovno zatvarali račune u Direktnoj banci, ali se nakon godinu ili dve ispostavilo - da račun uopšte nije zatvoren.
Ekonomista: Država sve bliže bankrotu, a ne "skoku u budućnost"
06.03.2025.•
39
Ekonomista prof. dr Slobodan Komazec izjavio je da dužničke obaveze Srbije iznose 105,3 milijardi evra i da je država sve bliže bankrotu.
Tramp pauzirao uvođenje carina na robu koju koristi automobilska industrija SAD
06.03.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp privremeno je materijale iz Meksika i Kanade koje koristi automobilska industrija SAD izuzeo od povećana carina od 25 odsto na uvoz robe iz tih zemalja.
Kako su poslovale kompanije koje u Srbiji najavljuju otkaze i gašenje proizvodnje?
05.03.2025.•
11
Od početka ove godine tri firme koje posluju u Srbiji, Benetton, Johnson electric i Draxlmaier najavile su otpuštanje radnika.
Otkazan međunarodni sajam u Beogradu: "Lica iz inostranstva etiketirana kao neprijatelji"
05.03.2025.•
28
Otkazan je Međunarodni sajam South East Europe (SEE) Mobility, koji je bio zakazan za 24. i 25. april u Beogradu.
Tabaković: Za sada nema većih zastoja u industriji zbog studentskih protesta
05.03.2025.•
8
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocenjuje da je moguće da se studentski protesti odraze na ekonomsku aktivnost u Srbiji, iako za sada nema većih zastoja u proizvodnji i industriji.
Predsednica Meksika najavila uzvratne carine za robu iz SAD-a
05.03.2025.•
2
Predsednica Meksika Klaudija Šajnbaum izjavila je da će ta zemlja odgovoriti na uvođenje carina SAD od 25 odsto uvođenjem uzvratnih carina na američku robu, ne navodeći detalje.
Žitounija: Ograničena cena brašna nanosi štetu mlinovima, tražimo ukidanje mere
04.03.2025.•
3
Uporno produžavanje uredbe kojom je ograničena cena brašna u pakovanju od jednog kilograma, nanosi veliku ekonomsku štetu mlinovima, saopštila je Žitounija.
Šta ćemo sa strujom u budućnosti - a i sada?
04.03.2025.•
10
Napokon smo se malo smrzavali tokom drugog zimskog meseca i vratili u vremena kada je tokom februara i sneg, koga ni ovog puta nije bilo, i te kako padao.
Deficit budžeta Srbije u 2024. bio 212 milijardi dinara
04.03.2025.•
5
Deficit budžeta Srbije u 2024. godini iznosio je 212 milijardi dinara, što je 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Kineske protivmere: Dodatne carine na određene proizvode iz SAD
04.03.2025.•
0
Kina će od 10. marta uvesti dodatne carine, od 10 do 15 odsto na određene proizvode iz Sjedinjenih Američkih Država, kao odgovor na nove američke tarife, saopštilo je Ministarstvo finansija Kine.
Pad vrednosti na Njujorškoj berzi posle izjave Trampa da veće carine stupaju na snagu
04.03.2025.•
0
Indeks na američkoj berzi naglo je opao pošto je predsednik SAD Donald Tramp rekao da će stupiti na snagu carine na uvoznu robu iz Meksika i Kanada od 25 odsto, kao i još 10 odsto na uvoz iz Kine.
Evropske pare za tehničku Vladu: Siniša Mali najavio dokument o dobijanju od 112 miliona evra od EU
03.03.2025.•
8
Ministar tehničke Vlade Siniša Mali izjavio je da će sutra na sednici Skupštine Srbije na dnevnom redu biti dokument o dobijanju prvog dela pomoći iz Reformske agende Srbije sa EU od 112 miliona evra.
Drakulić: Strani investitori odlaze zbog lošeg poslovnog ambijenta, a ne zbog studenata
03.03.2025.•
15
"Država Srbija je promašila koncept sa dovođenjem stranih investicija, a domaćim privrednicima se okreće sada kada su izgubljeni i novac i vreme", rekao je srpski biznismen Zoran Drakulić.
Predsednik Fiskalnog saveta: Strani investitori sve veći deo dobiti izvlače iz zemlje
03.03.2025.•
12
Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije izjavio je da se približava trenutak kada će se efekat stranih direktnih investucija u Srbiji svesti na nulu.
Komentari 3
Milos
I sve to na matematicki konstrukt za koji ljudi veruju da cuva neku vrednost.
Orko
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar