Kraj ere "petrodolara" - šta to znači?
Zanesena fudbalskom vrevom, svetska javnost je sredinom juna propustila da zabeleži dan koji u budućnosti lako može biti prekretnica u globalnim ekonomskim, time i političkim, odnosima.
Foto: Pexels (Harrison Haines)
Naime, 9. juna je okončano važenje ugovora između SAD i Saudijske Arabije po kojem je najveći svetski trgovac fosilnim gorivima bio obavezan da sirovu naftu prodaje isključivo za dolare. Nakon pedeset godina trajanja, ugovor nije produžen pa je prestao da važi.
Time se, praktično, okončava period žargonski, ali veoma precizno, nazvan petrodolarskim, čime se naglašava uloga nafte u održavanju vrednosti američke valute koja je tokom ovih pola veka imala ulogu svetskog novca.
Istorijski ugovor
Kada su 9. juna 1974. američki predsednik Ričard Nikson i saudijski prestolonaslednik Fejsal potpisali ugovor po kojem će Saudijci sirovu naftu prodavati isključivo za dolare, a višak prihoda ulagati u obveznice američke države, ceo svet je shvatio izuzetan značaj dogovora.
Zauzvrat, Rijad je dobio snažnu ekonomsku i, što je možda i važnije, ukupnu bezbednosnu sigurnost. Dogovor je bio i da Arabija kupuje najnovije naoružanje sa druge strane Atlantika, a SAD su i zvanično preuzele obavezu vojnog zaštitnika.
Da bi se razumela kolosalnost ugovora u čijoj je pozadini stajao neprevaziđeni ministar spoljnih poslova SAD Henri Kisindžer, valja znati da je Arabija u to vreme kontrolisala gotovo polovinu svetskih viškova sirove nafte, a još 25 odsto kontrolisale su bliskoistočne zemlje korektnih političkih odnosa sa Rijadom. SAD su bile neto uvoznik nafte, pojedinih sezona američka potrošnja je i za 35 odsto nadmašivala domaću proizvodnju. U prvo vreme SAD su bile i najvažniji kupac saudijske nafte.
Ratni pobednik
Ipak, pogrešno bi bilo isticati samo trgovačku stranu ugovora u prvi plan. Bilo je to vreme kada se napuštao Bretonvudski dogovor iz jula 1944. godine koji je dolaru omogućio privilegovanu poziciju. Cilj poznate konferencije krajem rata bio je urediti monetarne odnose među državama kako bi se usled Velike svetske krize minimalizovana trgovina oporavila.
Težilo se i obnovi "Zlatnog standarda", odnosno fiksnih međusobnih pariteta valuta. Na predlog malo poznatog američkog ekonomiste litvanskog porekla Henrija Vajta odabrana je strategija da se američka valuta veže za zlato fiksnom cenom unce "žutog metala" od 35 dolara. Sve ostale valute zapadnih država vezane su paritetom za dolar, a dopuštene oscilacije su bile u rasponu od plus do minus jedan odsto.
Mada neubičajeno, favorizovanje američke valute nije bilo nelogično. Posledica je Drugog svetskog rata nakon koga su Ameri po vrednosti ostvarivali polovinu ukupne svetske proizvodnje. Međutim, ovakvim rešenjem dolar je postao privilegovan, radi međunarodne trgovine bio je neophodan i drugim državama.
To se prvih godina, dok je ostatak sveta snažno uvozio iz SAD, nije previše negativno odrazilo na svetsku trgovinu. Sve do 1958. godine trajao je period nestašice, za trgovinu neophodnih, dolara. No, Ameri shvataju da usled privilegovane pozicije svoje valute trgovački deficit u velikoj meri mogu pokrivati štampanjem dolara.
Dominacija dolara
Ubrzo se mnoge zemlje oporavljaju od ratnih razaranja i razvijaju proizvodnju, Ameri počevši od 1958. postaju neto uvoznici i njihov minus iz godinu u godinu postaje sve veći. Kada su počeli voditi sve skuplje ratove po Vijetnamu i ostatku jugoistočne Azije deficit pokrivaju sve većom emisijom dolara.
Time američka valuta gubi u vrednosti, mada je, naravno, i dalje vezana pravilom od 35 dolara za uncu zlata. Partneri shvataju da slabljenjem dolara Ameri troškove rata dobrim delom prebacuju na evropske prijatelje. Nemci i, naročito, Francuzi reaguju, menjaju dolare u zlato i žuti metal povlače iz SAD. Naravno, američke zlatne rezerve se brzo tope, te je Nikson prinuđen da 15. avgusta 1971. ukine vezanost dolara za zlato. Bio je to najznačajniji potez u istoriji američke monetarne politike, a gotovo je iste težine i za ceo svet.
Međutim, Ameri su znali da svoju valutu moraju zadržati i svetskom. Vezanost za zlato, kao mamac da se sve valute ostalih država vežu za dolar, iščezla je i tražio se drugi razlog kako bi dolar i dalje bio neophodan i drugima. Kako se ceo svet ubrzano motorizovao i drastično povećavao potrošnju svih formi energije, uloga nafte postaje odlučujuća. Otuda plan Amerikanaca da prodaju "crnog zlata" vežu za dolar. Time američka valuta postaje svima neophodna za tako reći svakodnevne poslove, te dolar (p)ostaje i svetski novac.
Navikli da troše
Još veća dobit po Amere je što brdo dolara izvan američkih granica vodi sve intenzivnijem inoulaganju na Njujoršku berzu. Prodajući sopstvene obveznice SAD prodaju svoj dug. Naravno, da ulaganja sa svih strana na američko tržište omogućava Amerima da se lako zadužuju. Snažan priliv dolara iz inostranstva vodi niskim kamatnim stopama i niskoj inflaciji. Upravo je neprekidan i sve veći dotok inodolara ono što je jačalo Njujoršku berzu učinivši je daleko najlikvidnijom na svetu.
Tek nakon finansijske krize iz 2008. godine Amerima se prvi put posle Velike krize dogodilo da ni preko berze nisu mogli prodati obveznice države SAD. Berza nije radila četiri dana i nastavila je sa trgovinom tek nakon što su FED, neka vrsta nacionalne banke SAD, ubacile u igru četiri hiljade milijardi dolara.
Pozicija dolara kao svetske valute je ono što dopušta Amerima da troše primetno više nego što proizvedu. Štampanjem dolara se pokrivao sve veći trgovački deficit a posledica po američke građane nije bilo jer se doštampani novac brzo nađe u upotrebi van SAD.
Šta činiti
No, tokom decenija dosta komotne pozicije, u mnogo čemu se preteralo. Tako je javni dug SAD prošle godine dostigao 24.700 milijardi dolara, što je oko 96 odsto nacionalnog BDP-a, dok je budžetski deficit dostigao 1.600 milijardi.
Još je gore što, prema Kongresnom odboru SAD za budžet, dosadašnji put vodi rastu budžetskog deficita na 2.600 milijardi i zaduženosti od 172 odsto nacionalnog BDP-a najdalje do 2045. godine. Po vodećim finansijskim stručnjacima, tolika zaduženost je neizdrživa i vodi takozvanoj monetizaciji, odnosno situaciji kada imovina zasnovana na zaduženju u potpunosti izgubi vrednost.
Saudijska Arabija je dugo merkala šta da čini u novim okolnostima. Ako ne pre, posle finansijske krize iz 2008. postalo je jasno da se mnogo toga u ekonomiji ove zemlje mora menjati. Mada je po barelima, prodaja nafte ove države i veća nego pre pola veka, sada je to tek šestina svetske trgovine.
Amerikanci su odavno domaću proizvodnju uvećali iznad potrošnje, Kina, Japan i Indija su već godinama najveći kupci saudijskog "crnog zlata". Menja se i energetska strategija celog sveta, nafta gubi u poređenju sa obnovljivim izvorima energije. Što se tiče naoružanja, novcem koji potiče iz trgovine sa bilo kojom zemljom, uvek se može kupiti.
Moda digitalnih valuta
Novi momenti u poslovanju, baš kao i novi trendovi na političkoj sceni, nagnali su Saudijce da godinama unazad počnu preorijentaciju. Kina i Indija su ne samo najveći kupci, već se istovremeno iz obe države može mnogo toga uvesti.
Već neko vreme je svetski trend da se trguje u lokalnim valutama, a sve popularnije postaju i digitalne valute iza kojih stoji centralna banka globalno velike i značajne države. Tako je poslednjih godina popularna digitalna valuta iza koje stoji kineska nacionalna banka, a podržavaju je i nacionalne banke tri azijske države srednje veličine. Poznato je i da grupacija BRIKS razvija svoju digitalnu valutu.
Saudijci nisu jedini koji se sve više okreću kako regionalnim, tako i digitalnim valutama. Poznato ekonomsko glasilo "Financial Times" je objavio kako su Saudijci krajem maja i početkom juna, pre nego što su definitivno odlučili da ne produžuju ugovor sa SAD, širok asortiman roba razmenjivali plaćajući digitalnom valutom osmišljenom u Kini.
Nesporno je da dolazi kraj "petrodolaru". Bilo bi, međutim, pogrešno očekivati da će doći do kraha dolara. Američku valutu u predstojećem periodu očekuju ne male poteškoće, međutim, još uvek je jaka i neophodna za deo sveta koji se sve češće naziva "Kolektivni Zapad".
To je najrazvijeniji i poprilično brojan deo sveta. Ali, ostaje pitanje da li će nova pozicija dolara zadovoljavati Amerikance navikle da iz privilegovane pozicije svoje valute izvlače korist širom globusa, naravno, na štetu drugih.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vučić: Serijska proizvodnja "fijat pande" počinje u trećoj nedelji januara
31.12.2024.•
5
U trećoj nedelji januara 2025. treba da počne serijska proizvodnja "fijat pande" u Kragujevcu.
Kineska firma dobila subvencije, pa deli otkaze: "Država može da zabrani dovođenje stranih radnika"
30.12.2024.•
12
Država ima mehanizme da na određeni period zabrani dovođenje stranih radnika na pozicije sa kojih su ljudi dobili otkaz u fabrici Mei Ta.
NBS upozorava: Građani da ne uzimaju kredite od neovlašćenih privrednih društava
30.12.2024.•
2
Narodna banka Srbije upozorila je građane da se ne zadužuju kod privrednih društava koja se neovlašćeno bave poslovima odobravanja kredita.
Direktor EPS-a: Građani da ne brinu, struje ima dovoljno
30.12.2024.•
4
Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković rekao je da građani Srbije nemaju razloga za brigu, bez obzira na veću potrošnju tokom praznika, jer struje ima dovoljno.
Čokolada za godinu dana poskupela više od 30 odsto - nema šanse da pojeftini
30.12.2024.•
4
U godini kada se globalno tržište suočava sa najvećim nedostatkom zrna kakaoa, na berzama dostiže svoj maksimum - 12.500 dolara za tonu.
Nova davanja povećavaju deficit: "Ovaj budžet nema legitimitet posle izlaska 100.000 ljudi na ulice"
29.12.2024.•
6
Republički budžet je usvojen u novembru i to bez rasprave jer opozicija nije učestvovala na sednici, a već se pojavljuju novi izdaci koji nisu bili predviđeni.
Radnici u fabrikama stranih investitora na jugu Srbije: 45 odsto kaže da su ih šefovi ponižavali
29.12.2024.•
13
Radnici koji rade u fabrikama stranih investitora u Leskovcu i Vlasotincu nezadovoljni su položajem koji imaju, smatraju da se krše njihova prava i da elementarna sigurnost treba da se poboljša.
Profesor ekonomije: Šteta od rudnika litijuma u narednih 20 godina 16 milijardi evra
29.12.2024.•
7
Najveći gubitnik, ako dođe do eksploatacije litijuma u Jadru, biće lokalno stanovništvo i država, a taj gubitak će u narednih 20 godina biti 16 milijardi evra.
Rudnik zlata Lece prodat po početnoj ceni od 34,5 miliona evra: Evo ko je kupac
29.12.2024.•
15
Na licitaciji za prodaju rudnika Lece u stečaju kao pravnog lica učestvovao je jedan ponuđač, koji je prihvatio početnu cenu od 4,05 milijardi dinara ili oko 34,5 miliona evra.
Ukrajina prvi put dobila gas od SAD preko terminala u Grčkoj
28.12.2024.•
9
Ukrajina je prvi put dobila tečni prirodni gas od SAD preko terminala u Grčkoj, što predstavlja strateški korak.
Gasprom od 1. januara prekida izvoz gasa u Moldaviju
28.12.2024.•
1
Ruski energetski gigant Gasprom saopštio je danas da će obustaviti izvoz gasa u Moldaviju od 1. januara zbog neizmirenog duga te zemlje, preneo je danas Rojters.
Nova godina, novo zaduživanje Srbije: 120 milijardi dinara u obveznicama
28.12.2024.•
12
Novo zaduživanje Srbije planirano je u iznosu od 120 milijardi dinara, a reč je o dugoročnim dinarskim hartijama od vrednosti koje će biti emitovane 23. januara 2025. godine.
Ministarstvo objavilo cene goriva za narednih nedelju dana
27.12.2024.•
8
Cene goriva u Srbiji ostaju nepromenjene u odnosu na prošlu nedelju, kada su blago poskupele.
Vučić: Srbija će se pozicionirati kao stub nemačke automobilske industrije
27.12.2024.•
54
Srbija će se pozicionirati kao stub nemačke automobilske industrije, smatra predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Zašto je važno da i influenseri progovore o Srbiji
26.12.2024.•
6
Ovih dana gledamo lepotu. Na Slaviji u desetinama hiljada podignutih telefona, na ispisanim transparentima i u televizijskim gostovanjima.
Litijum, bakar, zlato: Mineralne sirovine Srbije privlačne "velikim igračima", a neki bi i rudnik
26.12.2024.•
3
U napomenama finansijskog izveštaja Rio Tinto Exploration Dunav piše da se "Društvo bavi istraživanjem mineralnih resursa na osnovu odobrenja Ministarstva energetike sa namerom da osnuje rudnik".
Arsić: Inflacija u Srbiji među višim u Evropi
26.12.2024.•
2
Bruto domaći proizvod će ove godine u Srbiji porasti 3,6-3,7 odsto, što je dobar rezultat u periodu stagnacije evropskih privreda, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
Zabrana uvoza peleta produžena za još tri meseca
26.12.2024.•
3
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici izmenjenu Odluku o privremenoj zabrani uvoza peleta od drveta, čime je zabrana uvoza produžena za još tri meseca.
.jpg "Ljubičić o nestanku struje sa svakim većim snegom: U EPS-u ponovo Grčićevi kadrovi")
Ljubičić o nestanku struje sa svakim većim snegom: U EPS-u ponovo Grčićevi kadrovi
26.12.2024.•
6
"Trenutna situacija u EPS-u teža je nego u vreme 'vladavine' Milorada Grčića, a Srbija, ako u Evropi padnu temperature i svaka zemlja počne da brine o sebi, neće moći da uvozi električnu energiju".
Objavljeno koje zanimanje će biti najtraženije u EU u 2025. godini
26.12.2024.•
3
Najtraženije zanimanje u EU u 2025. biće stručnjak za veštačku inteligenciju, pokazuju najnovija predviđanja vodećih stručnjaka za zapošljavanje, uključujući poslovnu platformu Linkedin.
Bankrotirala kompanija koja je proizvodila trokrake zvezde za Mercedes
26.12.2024.•
6
Gerhardi Kunststofftechnik GmbH, nemačka kompanija koja je proizvodila ambleme za Mercedes-Benz, proglasila je bankrot.
Komentari 15
Syracuse
Naravno tihi akcenat je da USA polako
pada na nekoj lestvici dominantnih sila. U vrhu su i ne daju se tako lako.
Ako ikada budu hteli da se povuku sa svetske scene mirno mogu to da urade gospodski jer ne zavise ni od koga. Mogu sve sami da proizvedu od hrane do energije, malo ce im faliti nafte ali nadoknadice oni to. Nama malima ostaje samo da se nadamo da ce svetske vodje da rese ove probleme mirno i bez upotrebe sile.
Nikola
Куп је битан
А шта би било са земљама Антанте, укључујући и Србију, да Вилсон није "увукао" САД у рат? Да подсетим, бољшевици су извели Русију из рата. Британија и Француска су остале саме против Немачке и Аустроугарске које су све ресурсе могле да преусмере ка западном и балканском фронту.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar