Za više para manje slanine, mleka, sira: Srbija po inflaciji i dalje u evropskom vrhu
Umesto 18.869 dinara, koliko je bilo potrebno u maju 2021. za 100 proizvoda koji se najčešće kupuju, sada mora da se iskešira skoro 10.000 dinara više.
Foto: Pixabay
Tako se i za nominalno znatno veće prosečne plate sada može kupiti manje mleka, mesa i drugih osnovnih namirnica nego ranije, prenosi Radar.
Računica Radara, uostalom, pokazuje da je svaki zaposleni 2021. sa prosečnom neto zaradom od 65.864 dinara mogao da kupi skoro tri i po takve "korpe" sa po 100 proizvoda u jednom od ovdašnjih supermarketa. Iako je u međuvremenu prosečna neto zarada u prva četiri meseca ove godine porasla na 95.625 dinara, ona sada nije dovoljna ni za te iste tri i po korpe, a kamoli za nešto više.
Samo za životni standard od pre tri godine, meren kupovinom 100 najprodavanijih artikala u samoposlugama, sada svakom građaninu sa prosečnom neto zaradom nedostaje 2.868 dinara.
Prosečne plate, iako nominalno rastu, već godinama kaskaju za cenama hrane
Ništa čudno ako se ima u vidu da je "korpa" napunjena sa 100 najprodavanijih proizvoda u međuvremenu poskupela za 49,2 odsto, a taman toliko povećane su i maloprodajne cene 50 artikala koji se najčešće pazare u drugom velikom trgovinskom lancu, koji je Radaru, za ovo istraživanje, takođe dostavio svoje maloprodajne cene proizvoda koje njihove mušterije najčešće pazare. Istovremeno, prema zvaničnim podacima, prosečna neto zarada u prva četiri meseca ove godine veća je za 45,2 odsto nego što je bila u 2021.
To drugim rečima znači da je njihova realna kupovna moć za oko četiri procentna poena manja nego što je bila pre tri godine. Pri tome, nominalni rast prosečne neto plate kaska čak i za zvaničnim rastom cena hrane, jer je od maja 2021. do maja ove godine hrana u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, poskupela 45,7 odsto, s tim što su u poslednjih 12 meseci te cene porasle samo 0,7 odsto.
Nešto bolje od zaposlenih prošli su penzioneri, s obzirom na to da su im u proseku primanja između aprila 2021. i 2024. povećana za 53,8 odsto, sa 29.374 na 45.731 dinar. Međutim, ni oni se nisu previše usrećili. Pre tri godine mogli su za prosečnu penziju da pazare 1,557 "korpi" sa 100 najprodavanijih proizvoda, a sada bi im nakon iste kupovine u novčaniku ostalo tek 1.915 dinara za ceo mesec ili oko 60 dinara dnevno. I to je mera njihovog rasta standarda.
Za više para manje slanine, viršli, mleka, sira, pavlake, krompira…
Bar do 2027, za kada su im predsednik Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali obećali prosečnu penziju od 650 evra. Samo nisu obećali šta će njome moći da kupe. Kao što ni danas o tome ne govore, već uporno ponavljaju da je u poslednje tri godine prosečna penzija povećana sa 250 na 390 evra. Uprkos tome, oni danas u jednom trgovinskom lancu za prosečnu penziju mogu da kupe 25,4 kilograma suve pančete domaćeg proizvođača, a pre tri godine mogli su, sa znatno nižim penzijama, da kupe četiri kilograma više.
Za zvaničnike svakako ne bi bilo zgodno da najstariji shvate da su sa manjim penzijama u maju 2021. mogli da kupe 12 kilograma pilećih viršli, 8,4 kilograma trapista i gaude, 1,1 kilogram dimljene pečenice, 1,6 kilograma tirolske kobasice, 18 pakovanja dugotrajnog mleka od litar i po, pet kantica pavlake od 700 grama, 40 balona negazirane vode od po šest litara, 283 pakovanja od 50 grama svežeg kvasca, četiri kilograma domaće dimljene slanine… više nego što mogu da kupe sada.
Još manje je za vlast zgodna računica koja pokazuje da je u drugom trgovinskom lancu penzioner pre tri godine, čak i sa 16.357 dinara manje na raspolaganju nego što ih ima sada, mogao za prosečnu penziju u maju 2021. da kupi 93 kilograma krompira, 50 kilograma krastavaca, 24 kilograma limuna, 11 litara probiotik jogurta, 41 čašicu pavlake od 180 grama… više nego što može sada u istoj prodavnici.
Ne jedu se evri
Džaba, dakle, što plate i penzije rastu u evrima, kad građani ne mogu da jedu evre, već osnovne životne namirnice, čije cene dramatično rastu ne samo u domaćoj, već i u stranoj valuti, prenosi Radar. I to za nijansu brže, jer evro danas vredi pola dinara manje nego pre tri godine, kada je srednji prosečan kurs bio 117,57 dinara.
U moru loših, moglo bi zvučati kao dobra vest to što je Narodna banka Srbije prošlog meseca, prvi put još od leta 2021, godišnju inflaciju oborila na gornju granicu svog cilja od tri plus-minus 1,5 odsto. Od maja prošle do istog meseca ove godine, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene u Srbiji povećane su u proseku tačno 4,5 odsto. Nekome bi sam ovaj podatak mogao zvučati još bolje ako se ima u vidu da su pre samo godinu dana, u maju 2023. cene kod nas rasle tri puta bržim tempom od 14,8 odsto godišnje.
Za guvernerku NBS Jorgovanku Tabaković to je potvrda da je inflacija u prethodnih godinu dana "bila na snažnoj opadajućoj putanji", a uz to očekuje "njeno dalje usporavanje", tako da bi u toku 2025. trebalo da bude oko tri odsto.
Pa, šta onda sad nije u redu? Pre godinu dana, sa tri puta većom inflacijom Srbija je bila peta u Evropi po tempu rasta potrošačkih cena, odmah iza Turske, u kojoj su u to vreme cene rasle 39,6 odsto godišnje, Mađarske (21,5), Moldavije (16,3) i ratom zahvaćene Ukrajine (15,3 odsto). Godinu dana kasnije moglo bi se reći – ista meta, isto odstojanje.
Od 14 evropskih zemalja, koje su pre tačno godinu dana kuburile sa dvocifrenim rastom cena, sada veću inflaciju od Srbije, osim neprikosnovenog evropskog rekordera Turske, u kojoj su u poslednjih 12 meseci cene porasle čak 75,5 odsto, imaju još samo Moldavija (7,8 procenata) i Rumunija (5,1 odsto), dok u Severnoj Makedoniji cene rastu istim tempom kao i kod nas, 4,5 odsto godišnje. Sve ostale sa te liste spustile su je prošlog meseca ispod četiri odsto. Pri tome su dve pribaltičke zemlje, Letonija i Litvanija, svele godišnji rast cena na samo 0,1 odnosno 0,5 odsto.
Od prošlog leta konstantno nižu inflaciju od Srbije ima čak i Ukrajina. Uprkos ratnim razaranjima, započetim ruskom invazijom u februaru 2022, godišnji rast cena u toj zemlji se u poslednja tri meseca stabilizovao na nivou između 3,2 i 3,3 odsto, tako da je kod nas praktično za 50 odsto veća.
Analizu u celosti čitajte na sajtu Radara.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Spoljnotrgovinska razmena Srbije porasla u prva dva meseca, deficit veći za 47 odsto
31.03.2025.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva dva meseca iznosila je 11,1 milijardu evra i bila je 4,7 odsto viša nego nego u isto vreme prošle godine saopštio je Republički zavod za statistiku.
Ministarstvo poljoprivrede: U Srbiji nema sumnje niti potvrđenog slučaja slinavke i šapa
31.03.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da u Srbiji nije zabeležena nijedna sumnja, niti potvrđen slučaj slinavke i šapa, kao i da je poslednji slučaj te bolesti registrovan 1996. godine, na Kosovu.
Sankcije NIS-u: Moljakanje Amerike
31.03.2025.•
9
Po drugi put je odložena primena američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije i narod je odahnuo.
AIK banka pripojila Eurobank direktnu banku
31.03.2025.•
2
AIK banka je saopštila da je završila proces pripajanja Eurobank direktne i od danas spojena banka posluje pod novim imenom AikBank ad Beograd i sa novim vizuelnim identitetom.
Programeri više nisu najplaćeniji u Srbiji, prestiglo ih jedno zanimanje
31.03.2025.•
25
Programeri više nisu najplaćenije zanimanje u Srbiji, budući da su najveći prosek zabeležili zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte i on je iznosio 332.994 dinara.
Šta znači novo odlaganje sankcija NIS-u: "Kupovina" vremena kao uvod u trajno rešenje?
30.03.2025.•
12
Sjedinjene Američke Države (SAD) odložile su u petak Naftnoj industriji Srbije (NIS) uvođenje sankcija za još 30 dana, što znači da je novi rok 28. april.
Anketa PKS: Polovina preduzeća trpi posledice političke krize
30.03.2025.•
9
Skoro polovina od 378 kompanija koje je Privredna komora Srbija (PKS) anketirala trpi "direktne i vrlo značajne posledice" zbog političke krize i blokada koje se organizuju širom države.
Više od 10 stranih kompanija koje su dobile državne subvencije otišlo, a krenuo novi talas otkaza
30.03.2025.•
10
Deo stranih kompanija koje su godinama dobijale subvencije i podsticaje od države, otpušta zaposlene, dok neke zatvaraju pogone u Srbiji.
Koliko bi mogla da iznosi rata kredita za mlade nakon šest godina otplate: Ovo je računica
30.03.2025.•
21
Krediti za mlade sa jedan odsto učešća odobravaju, za sada, tri banke. Unikredit, NLB Komercijalna i Poštanska štedionica.
Ukrajina se u ratu davi u dugovima, a isto je čeka i u miru: Kako će vratiti pare?
30.03.2025.•
5
Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat.
Objavljen kalendar poreskih obaveza firmi za april
30.03.2025.•
0
Poreska uprava objavila je poreski kalendar firmi za april.
Novi pokušaji da se privrednici prevare da uplate za upis u registar: APR izdao upozorenje
30.03.2025.•
0
Poslednjih dana na adrese privrednika ponovo stižu koverte sa uplatnicama i uputstvom da u roku od pet dana uplate novac radi upisa u registar, odnosno takozvanu "Poslovnu bazu".
Iz budžetske rezerve još 224 miliona Fudbalskom savezu Srbije
29.03.2025.•
13
Vlada Srbije u tehničkom mandatu donela je rešenje o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve na osnovu kojeg je pre dva dana Fudbalskom savezu Srbije (FSS) dato 224,2 miliona dinara.
Agencija za restituciju: Isplata četvrtog krupa akontacije obeštećenja počinje 31. marta
29.03.2025.•
2
Agencije za restituciju obavestila je korisnike restitucije da će isplata četvrtog kruga akontacije obeštećenja početi u ponedeljak 31. marta.
NIS: Odložene sankcije, poslovanjem nismo doprineli ovoj akciji koja ugrožava rad kompanije
29.03.2025.•
0
Kompanija NIS saopštila je da je Ministarstvo finansija SAD izdalo novu, specijalnu licencu kojom je stupanje na snagu sankcija u punom obimu prema toj kompaniji odloženo do 28. aprila.
Živadinović: Obustavljeno analiziranje meda u Srbiji, neko iz ministarstva to koči
29.03.2025.•
6
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović izjavio je da je Uprava za veterinu pre više od mesec dana prestala da analizira kvalitet i bezbednosti meda.
Projekat "eCarina" do kraja 2027. godine: Bez administracije, papirologije, dugog čekanja...
29.03.2025.•
7
Projekat "eCarina" planirano je da počne da se primenjuje do septembra 2027. godine, navodi pomoćnica direktora Uprave carina Sektora za carinske postupke Nataša Mirković.
Đedović Handanović: Stigla potvrda SAD da su odložene sankcije NIS-u do 28. aprila
29.03.2025.•
12
Stigla je zvanična potvrda Sjedinjenih Američkih Država da odlažu sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 28. aprila.
APR: Rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2024. kraj marta
29.03.2025.•
2
Krajem marta ističe rok za dostavljanje redovnog finansijskog izveštaja za 2024. godinu.
Koliko su kupci u Srbiji spremni da plate novi automobil?
28.03.2025.•
11
Kupci novih automobila u Srbiji najčešće su spremni da izdvoje do 20.000 evra za novo vozilo, pokazala je anketa na sajtu Polovni automobili, objavljena danas.
.jpg "Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u, danas poslednji razgovor advokata i Vlade")
Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u, danas poslednji razgovor advokata i Vlade
28.03.2025.•
1
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da se nada odlaganju sankcija SAD Naftnoj industriji Srbije (NIS), kako je naveo, "i do tri meseca".
Komentari 28
Doca
Jovan
NN
I nije tačno da se ne može raditi i zaraditi, makar malo, pa neće biti samo jedna plata! S jednom platom se nikada baš nije moglo komotno živeti, naročito porodica.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar