Banke ostvarile rekordnu dobit, glavni razlog - kamate

Neto dobit banaka u Srbiji u 2023. godini dostigla je 122,2 milijarde dinara, većina je ostvarila rekordni rezultat, a prosečan prinos na kapital bankarskog sektora iznosio je oko 15 odsto.
Banke ostvarile rekordnu dobit, glavni razlog - kamate
Foto: Pixabay
To je navedeno u junskoj godišnjoj ediciji Finansije TOP 2023/24, u izdanju ekonomskog mesečnika Biznis i finansije.
 
Glavni razlog za prošlogodišnje povećanje zarade bio je neto prihod od kamata, koji je uvećan 52 odsto, na 227,6 milijardi dinara.
 
Predstavnici finansijskog sektora predviđaju da će se inflacija u Srbiji verovatno obuzdati u skorije vreme, ali da nije realno očekivati smanjenje bilo kojih potrošačkih cena, uključujući i cene finansijskih proizvoda.
Pored naglog rasta kamata na kredite i skromne cene depozita, solidan doprinos krajnjem rezultatu sa 77,3 milijarde dinara dali su i neto prihodi po osnovu naknada i provizija, koji su uvećani za 11 odsto u odnosu na 2022. godinu.
 
Banke su u prvom tromesečju 2024. ostvarile dobit od 43,3 milijarde dinara, što je povećanje od 29 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali je teško očekivati da će se ovakav tempo rasta nastaviti do kraja godine, ocenjuje se u ediciji Finansije TOP.
 
Neto prihodi od kamata, usled skupljih izvora finansiranja (rast kamata na depozite), porasli su za "svega" 28 odsto, na 62,4 milijarde dinara, dok je neto prihod od naknada i provizija povećan 17 odsto, na 20 milijardi dinara.
Rajfajzen banka je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2023. godini, sa ostvarenom dobiti od 21,4 milijarde dinara. Ovakav rezultat je, međutim, delimično posledica jednokratnih efekata, nakon što je Rajfajzen banka preuzela Kredi agrikol banku.
 
Inteza banka je na drugom mestu sa dobiti od 21 milijarde dinara, na trećem je Unikredit banka sa zaradom od 18,5 milijardi dinara, OTP banka je uknjižila 16,7 milijardi dinara dobiti i zauzela četvrtu poziciju, dok je peta NLB Komercijalna banka koja je ostvarila krajnji rezultat od 15,1 milijarde dinara.
 
Najveća banka po aktivi sa udelom od 15,6 odsto i dalje je Inteza, a slede OTP banka (13,9 odsto), AIK banka (13,1 odsto), Rajfajzen banka (11,2 odsto) i Unikredit banka (10,7 odsto).
 
Banke iz Zapadne Evrope koje posluju u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE), uključujući i Srbiju, ostvaruju veći prinos na kapital u poređenju sa zapadnoevropskim tržištem i zahvaljujući tome povećavaju profitabilnost i matičnim bankama.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

banke
  • Amer

    01.07.2024 14:30
    Pljačka
    Na našu žalost bankama u Srbiji je sve dozvoljeno. Potrošač nama nikakvu zaštitu od Države Srbije. Svake godine banke povećavaju cene usluga. Što je stvarno poražavajuće, pored održavanja računa naplaćuju i 1% na iznose naplaćene sa deviznih debit kartica, što do skoro nije bio slučaj, inače naplaćuju i od trgovaca od 1,5 doo 3% od naplate, koji vrše naplatu preko kartica. Pljački nema kraja.
  • Realista

    30.06.2024 21:07
    kamata=inflacija
    Ako nema privrede da stvori vrednost, a srbija je nema, svaki % kamate je direktan % inflacije. Glasali ste, sad plaćajte.
  • Čiča

    30.06.2024 12:35
    račun
    Ja kada platim račun preko aplikacije uzmu mi 20 dinara za to. Nit luk jeli nit luk mirisali ali su se ugradili. Nema veze što sam to ja obavio i šalteruša me nije ni videla ni prstom mrdnula.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.

NIS - svako ima svoj interes

Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.

NBS povećala naknade

Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.