Trgovina električnom energijom moguć razlog nestanka struje u BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Albaniji

Razlog je što je ceo Stari kontinent povezan sistem pa se krupniji ispadi u jednom delu brzinom munje mogu preneti na znatno širu zonu, pa i celu Evropu.

Podsetimo se, u petak 21. juna u 12.04 h došlo je do ispada 400 kv dalekovoda Podgorica - Ribarevno (mesto na granici s BiH) usled požara ispod ovog prenosnika električne energije. Tačno 16 minuta kasnije ispada 400 kv dalekovod koji spaja istok Albanije i severo-zapad Grčke.

Bio je to, izgleda, prevelik udar na strujni sitem "zemlje orlova" i odmah kolabrira 220 kv dalekovod koji Albaniju spaja sa Prizrenom na Kosovu.

Albanija ostaje pripojena samo na Crnu Goru, pa i ovaj susedni sistem iznenada trpi naglo opterećenje. Krahira 400 kv dalekovod prema Sarajevu, potom i 400 kv dalekovod kojim se iz Ugljevika struja otprema za južni deo Hrvatske i Dalmaciju, sve do Rijeke.

U međuvremenu, iz sistema je ispao veći broj dalekovoda manjeg napona, pa su u roku od samo četiri minuta bez struje ostali svi korisnici u tri zapadnobalkanske države i znatnom delu Hrvatske.

Letnja potrošnja

Svi krajevi zahvaćeni nedaćom su slični; reč je o izrazito emigrantskim regijama, gde se stanovništvo leti često vraća kući, a pristižu i kolone turista željnih da letnji odmor provedu na obali mora ili u poprilično surovom zaleđu.

Takav ritam života naglo povećava letnju potrošnju struje, koja je ovog puta bila uvećana i izrazito visokom temperaturom od preko 35 stepeni Celzijusa tokom gotovo sedam uzastopnih dana.

U petak 21. juna temperatura je ekstremno narasla na 38-39 stepeni i naravno da je uključivanje klima uređaja dodatno uvećalo već visoku potrošnju.

Nove elektrane

Izrazito visok konzum ne bi smeo da uzroči ovakav, niti bilo kakav veći ispad. Reč je o regijama koje su poslednjih godina izgradile znatan broj solarnih i eolskih energana, dok je u Albaniji podignut velik broj hidroelektrana koje daju čak 99 odsto proizvodnje električne energije ove zemlje.

BiH je tradicionalni izvoznik struje, dok je Crna Gora možda i najviše u Evropi profitirala od solarki koje u ovoj državici niču kao pečurke posle kiše. Drugim rečima, domaća proizvodnja je sasvim solidna, što potvrđuje i brzo izvedena uspostava sistema posle havarije. Za samo dva i po sata struja je vraćena svim korisnicima, jedino su potrošači u Sarajevu nešto duže čekali.

Treba se podsetiti da u ovom području već godinama ne rade železara (Nikšić), aluminijumski kombinati u Mostaru i Podgorici, izrazito veliki "gutači struje", pa postaje jasno da proizvodne mogućnosti nisu bile nadmašene. Uostalom, u momentu havarije Crna Gora je struju izvozila Srbiji, dok je EPS, drugim pravcem, struju plasirao u BiH.
 
Zanimljivo da je dan ranije takođe pretio kolaps u BIH, ali su energetičari ove države uspeli da pravovremeno uključe rezervne proizvodne pogone i tako spreče havariju.

Politizacija sa Zapada

Energetski stručnjaci su rekli da će svi uzroci kolapsa biti poznati tek nakon temeljite istrage za koju može biti potrebno i šest meseci. Iz evropskih krugova stigle su, međutim, i prve procene šta bi mogli biti uzroci, odnosno šta su slabosti sistema.

Tako klimatske promene već duže vreme umanjuju potencijal svih vodenih akumulacija, što bitno ograničava kapacitete hidroelektrana. Za Albaniju, čijih 99 odsto proizvodnje struje potiče iz hidralki, ovakav trend je poguban.

Postoje i izvesni nedostaci u kapacitetu i strukturi prenosne mreže, što naročito dolazi do izražaja na Kosovu i u Makedoniji, gde je unazad dvadeset godina drastično povećana potrošnja. Pitanje je, pak, koliko se za izostanak optimalnije prenosne mreže može optuživati Srbija koja po zapadnjacima "ne želi da prizna Kosovo" .

To nije jedina preterana politizacija uzroka strujnih nevolja zapadnog Balkana: gotovo opsesivno isticanje "uticaja Rusije na energetski sistem regije" kao uzročnika kolapsa deluje više kao ideološka obojenost nego što vodi objašnjenju. Uostalom, već dve, tri decenije Rusija ima uticaja samo na snabdevanje naftom i gasom Srbije, odnosno naftom Republike Srpske. Uticaj na ostale segmente energetike zapadnog Balkana je ekstremno minimalan.

Havarijski režim rada

Čini se da je mnogo bliži uzroku balkanskog zamračenja 21. juna bio dr Slobodan Ružić, ranije i pomoćnik ministra za energetiku. Brza uspostava palog sistema pokazuje da je bilo proizvodnih kapaciteta koji prethodno nisu bili u pogonu, primećuje ugledni konsultant.

Treba uzeti u obzir i činjenicu da su sva četiri sistema pre kolapsa bila u takozvanom havarijskom režimu rada, a nisu ni pokušala primeniti postupke koji se preporačuju u takvom slučaju. To je pre svega angažovanje slobodnih proizvodnih kapaciteta, a ako nije dovoljno, ide se do naizmeničnog isključenja pojedinih potrošačkih grupa sve dok opasnost ne prođe.

Šta je razlog pasivnosti operatera u sve četiri države?

Svakako ne neznanje ili nebudnost. Problem je što su u novim uslovima energane preduzeće kao svako drugo kome je profit primarni cilj, važniji i od sigurnosti snabdevanja konzumera. Operateri jure profit, a on je tim veći kada su oscilacije cena vratolomne, čemu znatan doprinos daje i nestalna proizvodnja iz obnovljivih izvora energije.

U iščekivanju Kostolca B 3

Podsetimo se, cene struje na berzi se kreću od negativnih (kada kupcu plaćamo samo da preuzme našu struju), pa do 300-400 evra po megavatu. Ružić smatra da su operateri namerno, po poslovnom zadatku, pasivno radili u havarijskom režimu kako bi podsticali nestašicu struje u vreme kada se, usled intezivnog uključenja klima uređaja, potrošnja povećava. Cilj je bio u pravom trenutku, kada se postigne dobra cena, angažovati rezervne kapacitete i višak struje prodati po što paprenijoj ceni.

Najvažnije pitanje je - može li sličan kolaps da zadesi i Srbiju? Ministarka Đedović Handanović je možda preterala ističući prenosnu mrežu sa čak osam konekcija prema inostranstvu, po čemu je EMS prepoznata i u Evropi, te dobar rad termalki i hidralki ne samo kobnog petak 21. juna.

Dan kasnije, predsednik Vučić je bio mnogo realniji i oprezniji. Istakao je da su nam energane i mreža dobro funkcionisali i tog sporog dana, ali i da smo imali sreće. Tokovi snage struje išli su nam u prilog, proizvodnja je dolazila sa severa, istoka, jugoistoka, izvoz je bio u smeru zapada, što je bila veoma povoljna okolnost.

Međutim, za juli i avgust se predviđaju još veći skokovi potrošnje, a struje će biti dovoljno samo ako uspemo da 5. jula pustimo u rad blok Kostolac B3, snage 300 megavata. Biće to prva nova energana u Srbiji nakon 40 godina zastoja u izgradnji energetskih kapaciteta.

Pročitaj još

Da li je Srbija samo imala sreće: Kako smo izbegli kolaps sa strujom koji je pogodio region

Međunarodna istraga zbog kolapsa sa strujom kod komšija: Ko je kriv?

Idete na odmor? Ovo je pet uređaja koje bi trebalo da isključite iz struje pre odlaska