"Srpski ponos" i "regionalno čudo": Fabrika vakcina koja nikada nije počela sa radom uvećala gubitke
Firma Life biotech doo, registrovana decembra 2021. godine u APR-u, vlasnik arapsko-kinesko-srpske fabrike vakcina, uvećala je prošle godine svoj gubitak u poslovanju, pokazuje finansijski izveštaj.
Foto: 021.rs
On je sa 18,6 miliona dinara u 2022. godini porastao na 25,9 miliona tokom 2023. godine, prenosi Forbs.
Iz objavljenih bilansa, čije rubrike su uglavnom prazne, jasno je da ovo preduzeće ništa ne radi, pa su poslovni prihodi kao i 2022. godine bili nula dinara.
Prihoda nema, ali rashodi su prošle godine bili nešto veći od 22 miliona dinara i pretežni deo otišao je na troškove zarada i naknada zaposlenima čiji broj se nije menjao od početka poslovanja i broji njih četvoro.
Forbs podseća na to da je ugovor o izgradnji ove fabrike potpisan jeseni 2021. godine, a krajem te godine osnovano je i zajedničko preduzeće, Life biotech, u čijem vlasništvu je fabrika za koju se najavljivalo da će već 2022. početi sa proizvodnjom vakcina. Doduše, u prvoj fazi bi se u njoj samo punile vakcine, a potom bi se organizovala i celokupna proizvodnja, najavljivao se svojevremeno predsednik Srbije nazivajući je "regionalnim čudom" i "srpskim ponosom".
Farbika, u međuvremenu, jeste izgrađena, ali proizvodnja nije počela.
Dalje planove niko ne objašnjava, a prema javno dostupnim podacima, fabrika Life biotech je aktivna. I dalje je u vlasništvu Srbije koja poseduje 33 odsto udela i kompanije Hayat biotech, registrovane u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koja je vlasnik 67 odsto kapitala.
Na sajtu APR-a vidi se i da fabrika vakcina ima četiri zaposlena, a čak tri direktora. Pošto je, prema pisanju medija, Hayat biotech u zajedničkom vlasništvu arapske kompanije Group 42 i kineskog Sinofarma, direktori ovdašnje firme su Naser Ali Khameis Alyammahi, državljanin UAE, Li Li, kineski državljanin i Nikola Rudović, iz Srbije.
Izgradnju plaćali poreski obveznici, zgrada zjapi prazna
U nedavno objavljenoj analizi Politika javnih investicija u Srbiji i Fiskalni savet Srbije ukazuje na netransparentnost i javne troškove kada je u pitanju ova fabrika.
Fiskalni savet ovu investiciju prepoznaje kao ulaganje diskutabilne opravdanosti do koje dolazi jer postoji prilična proizvoljnost u selekciji projekata koji će se graditi.
"Fabrika vakcina je finansirana, između ostalog, i budžetskim novcem Srbije i Grada Beograda. Do danas ova fabrika nije upotrebljena za izvornu namenu proizvodnje kovid vakcina, niti je modifikovana za proizvodnju redovnih vakcina ili drugih medicinskih sredstava, a generiše rashode koji se pokrivaju sredstvima poreskih obveznika", navodi se u analizi ove institucije.
Do sada je u neefikasnu investiciju kakva je fabrika vakcina, prema analizi Fiskalnog saveta, utrošeno blizu 50 miliona evra budžetskog novca.
Drugim rečima, Fiskalni savet ukazuje na to da je izgradnja tih objekata zahtevala ozbiljna sredstva iz budžeta, a da se oni, pak, nakon što su izgrađeni ne koriste nikako ili barem ne u dovoljnoj meri.
Čudna nadležnost Ministarstva odbrane
Fabrika vakcina nalazi se u Zemunu, ali je firma u čijem je ona vlasništvu, zvanično registrovana na adresi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u ulici Jovana Marinovića, na broju 2.
Od samog početka vodi se kao vojni objekat. Njenom izgradnjom rukovodilo je Ministarstvo odbrane, pa su egzaktni podaci o ulaganjima Srbije u fabriku u kojoj ima trećinu vlasništva, uglavnom prolazili ispod radara, označavani kao poverljivi što je recept kada je u pitanju sistem bezbednosti.
Na nedovoljnu transparentnost ovih utrošaka, uostalom, upozorio je i Fiskalni savet, pa je zato i njihova procena da je reč o najmanje oko 50 miliona evra.
Ono što se, međutim, može zaključiti iz izveštaja Državne revizorske institucije koja je radila analizu budžeta nadležnog Ministarstva u ovom slučaju, jeste da je inicijalno planirani iznos, tokom dve godine izgradnje fabrike, uvećavan preusmeravanjem para sa drugih projekata, preko budžetske rezerve.
Nesumnjivo je da je iz budžeta države u 2022. za izgradnju fabrike odvojeno 1,93 milijardi dinara (oko 16,5 miliona evra), dok je godinu dana ranije to bilo 2,31 milijardu dinara (gotovo 20 miliona evra).
Pored ovog, poznato je i da je iz budžeta grada, koji je bio nadležan za izgradnju infrastrukture na lokaciji na kojoj je fabrika, izdvajan ne mali novac za ovaj projekat.
Čak i krajem prošle godine, grad je izvojio više od 400.000 evra za "tehničku dokumentaciju", a novac je izdvajan i tokom 2021. i 2022.
I predsednik Srbije, ali i drugi nadležni organi najavljivali su da će fabrika nakon što počne sa radom u aprilu 2022. proizvoditi 30 miliona vakcina godišnje.
Iako se znalo od samog starta da je fabrika zajednički projekat Srbije, UAE i Kine, nije poznato koliko su većinski vlasnici firme Life biotech uložili u njenu izgradnju.
Izvođač radova na ovom objektu bila je kompanija Termomont biznismena Dejana Burčula, poznata, između ostalog, i po tome što je gradila kovid bolnice u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu, ali i druge državne infrastrukturne projekte.
Njima je, pored izgradnje, poverena i izrada projektne dokumentacije, a ceo posao izgradnje procenjen je na 25 miliona evra.
Ništa bolje ni sa kovid bolnicom
Pročitaj još
.jpg "Vesić: Stvoreni uslovi da fabrika vakcina u Beogradu počne da radi")
U nedavnoj analizi, Fiskalni savet kao loš primer državnog investiranja u zdravstvo navodi i kovid bolnicu u Batajnici. Prema njihovoj proceni, ovaj najveći novoizgrađeni zdravstveni objekat u toku pandemije, koštao je državu, takođe 50 miliona evra, a bio je u funkciji samo tokom trajanja kovid krize.
"Pitanje je da li je izgradnja ovih kapaciteta bila plod strateškog promišljanja ili ad hok odluka. Ključni problem predstavlja činjenica da u srpskom zdravstvu i dalje izostaje sistemska orijentacija ka infrastrukturnim poboljšanjima, a tek u vanrednim okolnostima nadležni organi uoče potrebu da se investicije povećaju. Izgrađene bolnice u Batajnici i Kruševcu, tokom 2020, odnosno u Novom Sadu tokom 2021. jesu doprinele zbrinjavanju zaraženih, ali više od 100 miliona evra potrošenih na njihovu izgradnju i opremanje govore koliko naš sistem nije bio spreman na situaciju kakva je pandemija", konstatuje se u analizi Fiskalnog saveta.
Podsetimo, i kovid bolnice bile su vojni objekti, u nadležnosti i pod kontrolom Ministarstva odbrane, a gradila ih je kompanija Dejana Burčula, Termomont, u javnosti poznata kao bliska vladajućoj političkoj opciji.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
0
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Anet Kjobe je nova šefica misije MMF-a za Srbiju
26.04.2025.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je za novu šeficu misije MMF za Srbiju imenovana Anet Kjobe.
Donald Tramp Mlađi stigao u Beograd: Razgovarao sa privrednicima
26.04.2025.•
22
Donald Tramp Junior se u Beogradu sastao sa privrednicima u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo javni poziv za nabavku novih traktora
26.04.2025.•
5
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za nabavku novih traktora za 2025. godinu.
Manja prodaja novih automobila u EU
26.04.2025.•
2
Registracija novih automobila u Evropskoj uniji (EU) opala je za prva tri meseca ove godine 1,9 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Digital Day 2025: Povratak čoveka u centar digitalne revolucije
26.04.2025.•
0
U vreme kada veštačka inteligencija preuzima primat u digitalnom svetu, konferencija Digital Day 2025 donosi ključno pitanje: kako zadržati ljudski faktor u centru tehnološkog napretka?
Američka "popustljivost" prema NIS-u: Srbija plaća odlaganje sankcija preko lobista?
26.04.2025.•
12
Naftna industrija Srbije (NIS) dobila je danas treće odlaganje uvođenja američkih sankcija, kojima je zaprećeno zbog većinskog ruskog vlasništva u toj kompaniji.
Sankcije NIS-u ponovo odložene
26.04.2025.•
2
Sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) ponovo su odložene.
Asocijacija potrošača Srbije: Godinama upozoravamo da sir sa palminim uljem mora da bude obeležen
25.04.2025.•
0
Predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da je ta institucija godinama upozoravala inspekciju da je potrebno uraditi ozbiljne analize proivoda pod etketom sira.
Vlada Srbije zatražila novo odlaganje sankcija NIS-u
25.04.2025.•
2
Vlada Srbije uputila je pismo Кancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD kojim se traži odlaganje pune primene sankcija Naftnoj industriji Srbije za najmanje 90 dana.
Objavljene nove cene goriva
25.04.2025.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Britanija zabranila izvoz džojstika u Rusiju
25.04.2025.•
7
Britanska vlada zabranila je izvoz džojstika za igraće konzole u Rusiju, za koje kaže da se koriste za pilotiranje dronova na prvoj liniji fronta u Ukrajini.
Strela iz Obrenovca kupuje Lastu
24.04.2025.•
0
Saobraćajno preduzeće Lasta uskoro će preći u većinsko vlasništvo Strele iz Obrenovca, sudeći prema upravo obelodanjenoj nameri o preuzimanju 83,23 odsto akcija Laste.
Komentari 13
Agamemnon
Meni je bitno da je SVAKOM , penzioneru od 2012 duplirana penzija , to nije pretpostavka to je činjenica !Ko ima poznanika koji je u ovom perodu bio penzioner , proverite !
Samo velike
Ali nikako ne mogu da shvatim ove minusare:oglasite se i objasnite zašto podržavate ulaganje u mrtve projekte, možda znate nešto što ja ne znam, možda ću promeniti stav i biti veći AV obožavalac od vas
Vlajko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar