Obrnuta logika Vlade Srbije – platiš tri, dobiješ jedan: Radovi kasne, a cena se drastično povećava
Umesto da kilometar auto-puta Pojate – Preljina, poznatog kao Moravski koridor, košta 7,1 milion evra, kako je prvobitno bilo planirano, njegova trenutna cena je dva puta veća - 14,2 miliona evra.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Još drastičniji primer je saobraćajnica Beograd – Zrenjanin – Novi Sad čija cena je u međuvremenu povećana tri puta.
Ni u jednom od ovih primera nema relevantnog objašnjenja zbog čega radovi kasne, a njihova cena se drastično povećava, prenosi Forbes Srbija.
Kako u svojoj analizi Politika javnih investicija u Srbiji podseća Fiskalni savet, Memorandumom o izgradnji Moravskog koridora koji je potpisan 2018. godine predviđeno je da će 112 kilometara ovog auto-puta koji bi trebalo da spoji Koridore 10 i 11 koštati maksimalno 800 miliona evra.
Godinu dana kasnije, kada je država najpre usvojila posebni zakon, odnosno Lex specialis za Moravski koridor i ovaj posao, mimo tendera i transparentnog postupka, dodelila konzorcijumu Behtel-Enka, ugovorena je cena od 745 miliona evra, koja je mogla da se uveća zbog nepredviđenih troškova najviše do 20 odsto, što bi značilo ukupno blizu 900 miliona evra.
Taj iznos je, međutim, tokom 2023. godine povećan za celih 700 miliona evra pa je trenutna ukupna cena čak 1,6 milijardi, što je rast za gotovo 100 odsto u odnosu na ono što je prvobitno planirano i dogovoreno.
U međuvremenu, i rok za završetak izgradnje ovog koridora, tačnije svih njegovih deonica nekoliko puta je pomeran. Auto-put još nije završen, iako se dugo tvrdilo da će biti izgrađen krajem 2023. godine i da radovi napreduju ugovorenim tempom.
Novi rok za izgradnju je tek 2025. godina što ostavlja mogućnost da cena od 1,6 milijardi evra i ne mora biti konačna.
Država je, podsetimo, za finansiranje izgradnje ovog auto-puta do sada uzela tri kredita.
U svojoj analizi Fiskalni savet ne nalazi valjane razloge zbog kojih je cena radova na Moravskom koridoru dva puta veća.
"Tačno je da je u prethodnih nekoliko godina došlo do osetnog rasta cena inputa za izgradnju autoputeva, ali naše analize pokazuju da to ne može ni blizu da objasni dvostruko povećanje vrednosti radova", piše u analizi ove institucije u kojoj se kao mogući razlozi navode manjak kontrole i izostanak tenderskih procedura.
Direktne pogodbe ovakvih poslova i jesu jedna od ključnih zamerki Fiskalnog saveta kada je u pitanju politika javnih investicija u Srbiji poslednjih godina. Oni kažu da "novi model odabira, planiranja i implementacije javnih investicija po pravilu prati manja institucionalna i proceduralna kontrola u odnosu na ranije investicije po standardnim procedurama".
Put preko Zrenjanina tri puta skuplji
Još drastičnije povećanje zabeleženo je kod izgradnje puta Beograd – Zrenjanin – Novi Sad. Vrednost radova je prema Memorandumu iz 2020. godine bila oko 600 miliona evra, dok je novim budžetskim planovima predviđeno zaduživanje države do iznosa od čak 1,7 milijardi evra za ovaj autoput.
"Jedan od razloga za ovu korekciju je verovatno opet poskupljenje građevinskih inputa, a u javnosti su se mogle čuti i najave o promenama trase i dodatnim radovima na paralelnom nekomercijalnom putu Novi Sad – Zrenjanin. Upitno je, međutim, mogu li ovi činioci u potpunosti da objasne skoro trostruko povećanje cene u odnosu na prvobitnu, na šta ukazuju budžetski planovi. Dodatnu konfuziju stvara to što su informacije o najnovijim projektima poput ovog često vrlo oskudne, a ponekad i oprečne, pa se sreću različiti podacima o troškovima, dužini trase, karakteristikama puteva…", piše u analizi Fiskalnog saveta.
Taj manjak kontrole mogao bi da bude jedan od razloga za povećanje cena nekih od infrastrukturnih projekata, pogotovo imajući u vidu da različita međunarodna istaživanja pokazuju da kod ugovora o javnim radovima u građevinskom sektoru postoji povećana sklonost i prostor za korupciju.
"Tako je u studiji Svetske banke iz 2015. godine pronađena statistički značajna veza između većih troškova investicionih radova i slabe kotrole korupcije. U zemljama u kojima je korupcija izraženija, cene izvedenih radova bile su sistemski veće", navodi Fiskalni savet dodajući i da pored manjka kontrole tako neobjašnjivom rastu cena radova razlog može biti i preskakanje tenderskih procedura.
"Nedovoljna tržišna konkurencija prilikom odabira izvođača može dovesti do toga da ugovorena cena bude nepovoljnija za državu", konstatuje se u analizi Fiskalnog saveta.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
AIK banka pripojila Eurobank direktnu banku
31.03.2025.•
1
AIK banka je saopštila da je završila proces pripajanja Eurobank direktne i od danas spojena banka posluje pod novim imenom AikBank ad Beograd i sa novim vizuelnim identitetom.
Programeri više nisu najplaćeniji u Srbiji, prestiglo ih jedno zanimanje
31.03.2025.•
20
Programeri više nisu najplaćenije zanimanje u Srbiji, budući da su najveći prosek zabeležili zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte i on je iznosio 332.994 dinara.
Šta znači novo odlaganje sankcija NIS-u: "Kupovina" vremena kao uvod u trajno rešenje?
30.03.2025.•
12
Sjedinjene Američke Države (SAD) odložile su u petak Naftnoj industriji Srbije (NIS) uvođenje sankcija za još 30 dana, što znači da je novi rok 28. april.
Anketa PKS: Polovina preduzeća trpi posledice političke krize
30.03.2025.•
7
Skoro polovina od 378 kompanija koje je Privredna komora Srbija (PKS) anketirala trpi "direktne i vrlo značajne posledice" zbog političke krize i blokada koje se organizuju širom države.
Više od 10 stranih kompanija koje su dobile državne subvencije otišlo, a krenuo novi talas otkaza
30.03.2025.•
9
Deo stranih kompanija koje su godinama dobijale subvencije i podsticaje od države, otpušta zaposlene, dok neke zatvaraju pogone u Srbiji.
Koliko bi mogla da iznosi rata kredita za mlade nakon šest godina otplate: Ovo je računica
30.03.2025.•
19
Krediti za mlade sa jedan odsto učešća odobravaju, za sada, tri banke. Unikredit, NLB Komercijalna i Poštanska štedionica.
Ukrajina se u ratu davi u dugovima, a isto je čeka i u miru: Kako će vratiti pare?
30.03.2025.•
5
Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat.
Objavljen kalendar poreskih obaveza firmi za april
30.03.2025.•
0
Poreska uprava objavila je poreski kalendar firmi za april.
Novi pokušaji da se privrednici prevare da uplate za upis u registar: APR izdao upozorenje
30.03.2025.•
0
Poslednjih dana na adrese privrednika ponovo stižu koverte sa uplatnicama i uputstvom da u roku od pet dana uplate novac radi upisa u registar, odnosno takozvanu "Poslovnu bazu".
Iz budžetske rezerve još 224 miliona Fudbalskom savezu Srbije
29.03.2025.•
13
Vlada Srbije u tehničkom mandatu donela je rešenje o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve na osnovu kojeg je pre dva dana Fudbalskom savezu Srbije (FSS) dato 224,2 miliona dinara.
Agencija za restituciju: Isplata četvrtog krupa akontacije obeštećenja počinje 31. marta
29.03.2025.•
2
Agencije za restituciju obavestila je korisnike restitucije da će isplata četvrtog kruga akontacije obeštećenja početi u ponedeljak 31. marta.
NIS: Odložene sankcije, poslovanjem nismo doprineli ovoj akciji koja ugrožava rad kompanije
29.03.2025.•
0
Kompanija NIS saopštila je da je Ministarstvo finansija SAD izdalo novu, specijalnu licencu kojom je stupanje na snagu sankcija u punom obimu prema toj kompaniji odloženo do 28. aprila.
Živadinović: Obustavljeno analiziranje meda u Srbiji, neko iz ministarstva to koči
29.03.2025.•
5
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović izjavio je da je Uprava za veterinu pre više od mesec dana prestala da analizira kvalitet i bezbednosti meda.
Projekat "eCarina" do kraja 2027. godine: Bez administracije, papirologije, dugog čekanja...
29.03.2025.•
7
Projekat "eCarina" planirano je da počne da se primenjuje do septembra 2027. godine, navodi pomoćnica direktora Uprave carina Sektora za carinske postupke Nataša Mirković.
Đedović Handanović: Stigla potvrda SAD da su odložene sankcije NIS-u do 28. aprila
29.03.2025.•
12
Stigla je zvanična potvrda Sjedinjenih Američkih Država da odlažu sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 28. aprila.
APR: Rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2024. kraj marta
29.03.2025.•
2
Krajem marta ističe rok za dostavljanje redovnog finansijskog izveštaja za 2024. godinu.
Koliko su kupci u Srbiji spremni da plate novi automobil?
28.03.2025.•
11
Kupci novih automobila u Srbiji najčešće su spremni da izdvoje do 20.000 evra za novo vozilo, pokazala je anketa na sajtu Polovni automobili, objavljena danas.
.jpg "Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u, danas poslednji razgovor advokata i Vlade")
Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u, danas poslednji razgovor advokata i Vlade
28.03.2025.•
1
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da se nada odlaganju sankcija SAD Naftnoj industriji Srbije (NIS), kako je naveo, "i do tri meseca".
Objavljene nove cene goriva: Skuplji i evrodizel i benzin
28.03.2025.•
6
Evrodizel i benzin od danas u 15 časova pa do sledećeg petka u isto vreme biće skuplji u odnosu na prethodnu nedelju.
Vučić: Propali pregovori o sprečavanju sankcija, Srbija u riziku da izgubi pristup sirovoj nafti
27.03.2025.•
48
Srbija se suočava sa rizikom da u petak izgubi pristup sirovoj nafti iz uvoza, jer su propali pregovori o sprečavanju uvođenja sankcija jedinoj rafineriji u zemlji, rekao je predsednik Srbije.
Kako klimatske promene utiču na sektor osiguranja
27.03.2025.•
0
U Beogradu je održana konferencija o trendovima u finansijskom i osiguravajućem sektoru u ovoj godini.
Komentari 11
Čarapan
Maki
albino
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar