Poslanici danas daju "amin" na zaduživanje Srbije za 1,2 milijarde evra: Najviše za stadion

Skupština Srbije započela je prvo vanredno zasedanje u aktuelnom sazivu, a od 60 tačaka koje su na dnevnom redu svaka šesta tiče se novih zaduživanja i servisiranja starih dugova.
Kako piše Nova ekonomija, ukupna vrednost novih kredita koji će se naći pred poslanicima je više od 1,2 milijardi evra, a tiču se najrazličitijih namena: Nacionalnog stadiona, komunalne infrastrukture, puteva, energetike…
 
S obzirom da je u maju javni dug Srbije iznosio 36,4 milijardi evra, samo za kraj ovog dugog i (pre)toplog leto država će moći da podigne svoju zaduženost za preko tri procentna poena. Deo novih obaveza biće i prema komercijalnim bankama, koji su obično najskuplji način zaduživanja
Vlada Srbije je ove zajmove ugovarala prethodnih meseci i sada ih je poslala Skupštini Srbije, koja treba da odobri novo zaduživanje.
 
Najveći "novi-stari" dug tiče se predloga za refinansiranje ("roll-over", odnosno produžetak roka otplate) dva kredita od po milijardu dolara, koja su 2014. i 2022. godine uzeta kod Fonda za razvoj Abu Dabija.
 
Agencija Fitch je još u februaru (dobro) pogodila da se Srbija sprema za refinansiranje ovih obaveza, a poslednjii put smo se zadužili kod Fonda za razvoj iz Emirata za milijardu dolara, po kamati od tri odsto.
 
Ovo će neznatno uticati na stanje aktuelnog javnog duga, jer glavnicu ovih postojećih kredita Srbija samo sporadično servisira - za prvi od ovih dugova vraćena je tek polovina glavnice, a od drugog tek jedna desetina. Nova kamatna stopa je nešto viša nego stara.
 
Jedan od najvećih kredita koji će se naći pred poslanicima jeste zajam od 42 milijarde dinara (oko 358,8 miliona evra) koji Srbija planira da uzme kod Banke Poštanska štedionica, za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama. Srbija će se za stadion zadužiti po kamati u visini tromesečnog belibora plus fiksna marža od 2,9 odsto godišnje. Rok vraćanja kredita je 11 godina, uz grejs period od tri godine.
 
Ova impozantna suma bi trebalo da pokrije veći deo potrebnih sredstava za ovu kapitalnu investiciju. Podsećamo, Srbija je vrednost izgradnje Nacionalnog stadiona i pratećih sadržaja u Surčinu procenila na 515,58 miliona evra, odnosno 60,8 milijardi dinara.
 
Dalje, država, između ostalog, planira da uzme kredit od 12 milijardi dinara (oko 102 miliona evra) kod OTP banke za finansiranje izgradnje obilaznice oko Kragujevca. Kamatna stopa po kojoj će ovaj kredit biti isplaćivan iznosiće tromesečni BELIBOR plus fiksna marža od 3,05 odsto godišnje.
 
Izgradnja obilaznice oko najvećeg grada Šumadije odavno se najavljuje (odavno i kasni), a poslednje izjave državnih i lokalnih zvaničnika ukazuju da će izgradnja 22 kilometra (i pratećih mostova, nadvožnjaka, pristupnica…) državu koštati oko 266 miliona evra.
 
Podsećamo, centralne vlasti su se krajem 2023. godine za ovaj projekat zadužile 8,4 milijarde dinara (oko 71,4 miliona evra) kod NLB Komercijalne banke.
 
Država planira da se zaduži i 183,9 miliona evra kod "Bank of China" za nastavak, odnosno drugu fazu projekta "Čista Srbija" - koji obuhvata izgradnju kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda širom Srbije. Kamatna stopa za ovaj kredit je varijabilna, odnosno zasnovana je na šestomesečnom Euriboru –  plus marža od 1,75 odsto godišnje.
 
Najavljeno je i novo zaduživanje za izgradnju saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, putem dva odvojena kredita - 15 milijardi dinara (oko 127,2 miliona evra) uzeće od Banke Inteza i 11,7 milijardi dinara (oko 99,15 miliona evra) od Unikredit banke. Zajam kod Inteze od 15 milijardi dinara će se otplaćivati u šestomesečnim ratama u narednih deset godina, a kamatna stopa će biti tromesečni BELIBOR plus fiksna marža od 3,05 odsto godišnje.
 
Otplata kredita kod Unikredit banke će ići, takođe, u šestomesečnim ratama, a rok otplate je devet godina. Kada je u pitanju kamatna stopa, ona će biti u visini šestomesečnog BELIBOR-a plus fiksna marža od 2,9 odsto godišnje.
 
Podsetimo, predsednik Aleksandar Vučić najavljivao je da će auto-put Ruma-Šabac biti završen do kraja 2022. godine. To se nije dogodilo. Umesto toga, bivši ministar saobraćaja Tomislav Momirović u septembru prošle godine najavio je da je cilj da se auto-put Ruma-Šabac završi do septembra 2023. godine, dok je nekoliko meseci ranije dao rok da se brza saobraćajnica Šabac-Loznica završi do septembra 2024. godine.
 
Vlada je preko Ministarstva finansija potpisala i Sporazum o zajmu od 20 miliona evra sa nemačkom razvojnom bankom KfW, za razvoj tržišta biomase Srbiji.
Sa istom bankom, Vlada je dogovorila zajam od 50 miliona evra za treću fazu projekta energetska efikasnost u objektima javne namene.
 
U skupštinskoj proceduru je i ugovor o zajmu od 121,5 miliona evra za projekat generalizacije automatizacije upravljanja distributivnom mrežom električne energije, između Srbije i banke "BPIFRANCE ASSURANCE EXPORT" koja zastupa Vladu Francuske.
 
Pored ovog direktnog zaduživanja, Srbija će takođe biti garant za sva kredita EPS-a – jedan od 100 miliona evra kod Cassa Depositi e Prestiti S.P.A. za rešavanje problema likvidnosti, a drugi za istu namenu i sumu 97,15 miliona evra kod Dojče banke.
  • /

    24.07.2024 09:11
    /
    @Toma
    pa ti ako ides po evropi da bi se slikao ispred necijeg stadiona onda ...
  • Kuzman

    23.07.2024 16:41
    E pa poslanici dugove vraćajte zajedno sa Vučićem iz svog džepa i sve to zbog njegovih budalaština
  • w/e

    23.07.2024 16:28
    cool
    Verovatno najneisplatljivija investicija u modernoj istoriji Srbije.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija