Spoljašnji privatni dug je od 19,7 milijardi evra iz 2022. na kraju prošle godine već uvećan za celu milijardu. Još je brži rast unutrašnjeg privatnog duga. Od 28,5 milijardi evra koliko su 2022. iznosile obaveze privrede i stanovništva, za godinu dana uvećane su na 30,8 milijardi evra.
Iako ekonomisti ne očekuju finansijsku nestabilnost, upozoravaju da treba pažljivo pratiti parametre o zaduženosti privatnog sektora, piše magazin
Biznis i finansije.
Spoljni dug Srbije, prema podacima centralne banke, na kraju prošle godine dostigao je 45,4 milijarde evra a od tog iznosa više od polovine - 24,7 milijardi odnosi se na javni dug. Preostalih 20,7 milijardi su privatna zaduženja od kojih se, kao srednjoročne i dugoročne obaveze, na privredu odnosi 16,4 a na banke 3,3 milijarde evra, dok su kratkoročna zaduženja 0,9 milijardi.
Država je precizno utvrdila i svoj unutrašnji dug, on u evrima iznosi 10,99 milijardi.
Međutim, do podataka o unutrašnjem privatnom dugu mnogo je teže doći jer ne postoji zvanična evidencija. Najpribližniju sliku daju izveštaji Udruženja banaka Srbije (UBS), koji evidentiraju kreditne obaveze privrede i stanovništva u zemlji, a one su, prema poslednjim podacima od 30. aprila ove godine, iznosili 30,8 milijardi evra.
Najveći iznos odnosi se na firme, oko 17,1 milijarda, ali ne zaostaje mnogo ni stanovništvo sa obavezama teškim 13,1 milijardu, dok su najskromniji preduzetnici koji su se zadužili 626 miliona evra. Ukupno, privatni sektor upisao je spoljašnji i unutrašnji dug od 51,5 milijardi evra.
Godinu dana ranije, spoljašnji dug Srbije iznosio je 41,9 milijardu evra, 22,2 milijarde odnosile su se na javni dug, a 19,7 milijardi evra na privatno zaduženje firmi (oko 15,5 milijardi) i banaka (blizu 3,8 milijardi evra). Kreditna zaduženost na domaćem tržištu iznosila je 28,5 milijardi evra.
Nepotpuni podaci
Veroljub Dugalić, bivši generalni sekretar UBS, sada profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, ističe za Biznis i finansije da u privatni unutrašnji dug spadaju i poreske kao i neizmirene obaveze po računima komunalnih i javnih preduzeća, ali kako ne postoji objedinjena baza tih podataka, najpribližnija cifra o unutrašnjoj zaduženosti dobija se iz izveštaja banaka koje preko Kreditnog biroa koristi UBS.
"Tu se evidentiraju zaduženja privrede i stanovništva po kreditima, karticama, lizingu... Onog momenta kada privreda ili građani dođu u situaciju da ne mogu da plaćaju svoje obaveze, to će ugroziti finansijski monetarni i privredni sistem", ističe Dugalić.
Prema podacima UBS, udeo kredita u kojima se kasni sa otplatom u aprilu ove u odnosu na isti mesec prošle godine smanjen je kod pravnih lica sa 3,1 na 2,6 odsto, a kod stanovništva sa 2,4 na 2,3 odsto. Kod preduzetnika je taj udeo porastao sa 5,2 na 6,1 odsto, ali kako je njihovo zaduživanje daleko ispod pravnih lica i stanovništva, to ne utiče na finansijsku stabilnost kreditora ni sistema.
"To je mali ponder, nema uticaja", potvrđuje Dugalić.
Dodaje da u ovakvoj ekonomskoj situaciji najviše stradaju mali preduzetnici.
"Veliki sistemi uvek nađu način da prevaziđu probleme, ali mali su ranjivi, teže nalaze mogućnosti, teže dobijaju kredite ili reprogram. I ukupan nivo docnje nije alarmantan, tih 2% do 3% je podnošljivo, mi smo imali u nekom periodu i 20 odsto kredita u docnji. Sada je to mnogo manje, ali ako zaduženost nastavi da raste, to nije dobar signal jer ukazuje da nešto nije u redu ni sa finansijskim ni sa ekonomskim sistemom", kaže Dugalić.
Oprezno sa inokreditorima
Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner NBS, potvrđuje da podatak UBS o kreditnoj zaduženosti preduzeća, preduzetnika i stanovništva može relevantno da prestavlja vrednost unutrašnjeg duga.
"Alternativa kreditima je kod nas dosta ograničena. Kompanije mogu da emituju neke obveznice ali naše tržište hartija nije previše razvijeno, posebno ne korporativno. Bilo je nekog prometa kada se Narodna banka obavezala da će otkupiti obveznice privatnih preduzeća od poslovnih banaka koje su ih inicijalno kupile, ali je to bio mali obim", objašnjava Šoškić.
On naglašava da se podaci o privatnom dugu, unutrašnjem i spoljašnjem, analiziraju kada se procenjuje stabilnosti finansijskog sistema.
"Nije samo javni dug problem, to može biti i privatni dug unutar zemlje kada je prisutan. On je manje problematičan za ukupnu stabilnost finansijskog sistema nego dug prema inostranstvu, bez obzira na to da li je javni ili privatni, jer dug prema inokreditorima može biti prilično nestabilna kategorija. U slučaju destabilizacije finansijskog sistema, strani poverioci obično pokušavaju da se izvuku što pre van tog sistema, plašeći se, pre svega, promene deviznog kursa i gubitaka koji iz toga mogu nastati. To može da izazove posledice koje smo gledali u jugoistočnoj Aziji krajem 90-ih godina, onaj lanac propasti nacionalnih finansijskih sistema koji su, pored ostalog bili uslovljeni brzim povlačenjem stranih poverilaca", navodi Šoškić.
Komentari 1
dz0
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar