U planu nova gasna konekcija: Šta ona znači za Srbiju, a šta za Rumuniju?

Sa samo 13 kilometara gasovoda na svojoj teritoriji i 85 koliko će izgraditi Rumunija, Srbija će dobiti novi pravac snabdevanja i novi izvor gasa.
U planu nova gasna konekcija: Šta ona znači za Srbiju, a šta za Rumuniju?
Foto: Pixabay
Najavljeni gasovod biće drugi koji će Srbija imati sa partnerima iz Evropske unije, nakon potpune zavisnosti od ruskog gasa duge više od četvrt veka.
 
Gasovod će, kako je najavljeno, povezati čvorište u Mokrinu u Srbiji sa transportnim gasovodom BRUA u Rumuniji.
 
Ministri energetike Srbije i Rumunije, Dubravka Đedović Handanović i Sebastijan Burduža, potpisali su 5. avgusta Memorandum o razumevanju o izgradnji gasnog interkonektora.
 
"Transgaz može da obezbedi tranzit gasa (do Srbije) iz Kaspijskog mora, tečni gas iz terminala u Grčkoj i Turskoj, kao i gas koji će (Rumunija) eksploatisati u Crnom moru", kaže za Radio slobodna Evropa (RSE) Ion Sterian, izvršni direktor rumunske gasne kompanije Transgaz u većinskom državnom vlasništvu.
Pojašnjava da BRUA nije samo tranzitni gasovod, već deo rumunskog nacionalnog sistema za transport gasa u koji se upumpava i gas iz domaće, rumunske proizvodnje.
 
"Tim gasovodom se i izvozi rumunski gas", kaže Sterian.
 
Na važnost nove gasne konekcije Srbije sa Rumunijom ukazuje i energetski stručnjak iz Srbije Dragan Vlaisavljević.
 
"Jedan od potencijalnih izvora gasa koji će biti vrlo važan su nova gasna postrojenja u Crnom moru, s kojim će Rumunija raspolagati u narednoj deceniji", rekao je Vlaisavljević za RSE.
Šta se zna o gasovodu?
 
Prema Memorandum potpisanom u Kladovu, gasovod će biti dvosmerni, tako da će gas moći da se transportuje ka obe zemlje.
 
Projektovani kapacitet, kako je saopštilo Ministarstvo energetike Srbije, biće "najmanje 1,6 miliona kubnih metara gasa", a deonica gasovoda na teritoriji Srbije trebalo bi da bude završena do 2027. godine.
 
Kako je za RSE naveo direktor rumunske kompanije Transgaz Ion Sterian, procenjena vrednost deonice kroz Rumuniju je oko 80-85 miliona evra.
 
"Nakon sastanka sa direktorom Srbijagasa, ažurirćemo sve cene i onda ćemo imati tačnu vrednost projekta", rekao je Sterian.
 
Srbijagas, koji će rukovoditi izgradnjom deonice gasovoda u Srbiji, nije do zaključenja teksta odgovorio na upit RSE koliko će koštati ta deonica gasovoda i na koji način će se finansirati.
 
Šta dobija Srbija?
 
Osim smanjenja sopstvene zavisnosti od ruskog gasa, Srbija novim povezivanjem postaje važna tranzitna zemlja za transport gasa do centralne Evrope.
 
"Zahvaljujuću povezivanju sa Rumunijom i Bugarskom, a u narednom periodu i sa Severnom Makedonijom, Srbija postaje nezaobilazna tranzitna zemlja i važan partner u obezbeđivanju energetske sigurnosti zemalja centralne i istočne Evrope kada je snabdevanje gasom u pitanju", izjavila je ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.
 
Energetski stručnjak Dragan Vlaisavljević kaže za RSE da je važan faktor i to što će gasovod omogućiti da "i u jednom i u drugom smeru bude isporuka gasa kada bude trebalo i jednom i drugom tržištu".
 
"Vrlo verovatno, mnogo veća potreba će biti za Srbiju", ocenjuje on.
 
Kada Rumunija završi izgradnju gasnog postrojenja u Crnom moru, gasna konekcija Srbije sa tom zemljom osiguraće, prema njegovom mišljenju, "bezbedno i sigurno snabdevanje gasa za potrebe privrede i stanovništva" u Srbiji.
 
Šta dobija Rumunija?
 
Za razliku od Srbije koja iz domaće proizvodnje podmiruje manje od 13 odsto potreba za gasom, Rumunija proizvodi više gasa nego što joj je potrebno.
 
Srbija je jedina susedna država sa kojom Rumunija još nema gasnu vezu i ona je novo izvozno tržište za rumunski gas, kaže za RSE Eugenija Gušilov, osnivačica Rumunskog energetskog centra (ROEC), think-thanka iz Bukurešta.
 
"Rumunija želi da diverzifikuje svoja potencijalna izvozna tržišta za višak prirodnog gasa koji će eksploatisati i proizvoditi iz Crnog mora od 2027. Rumunija prvenstveno razmišlja o tome gde bi mogla da isporuči ili izveze gas bliže kući", ocenjuje Gušilov.
Prema podacima Transgaza, Rumunija u ovom trenutku proizvodi skoro dva puta više gasa u odnosu na potrebe. Razliku uglavnom čuva za potrošnju u zimskim mesecima, dok dnevno za izvoz ostane milion do dva kubnih metara gasa.
 
To će se, kako je za RSE naveo direktor Transgaza Ion Sterian, promeniti kada Rumunija počne da eksploatiše gas iz Crnog mora. Tada će se, prema njegovim rečima, količina domaćeg gasa značajno povećati, samim tim i mogućnost izvoza.
 
Ceo tekst pročitajte na sajtu Radio slobodna Evropa.
  • Kikindjanin

    08.08.2024 11:42
    NIS
    Haha, pa tamo NIS pravi busutine vec godinama, nasi ljudi to rade.
  • Lala®

    08.08.2024 09:54
    Svasta,oni nisu dali Rusima da povade sve sto imaju za 3% rudne rente a nisu im ni poklonili geotermalne izvore,odmaralista i benzinske pumpe i monopol na trzistu.
    Kako jadni narod to prezivljava

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija