Poreske olakšice i podsticaji za multimilionere koji iskorišćavaju prirodne resurse: Isplati li se?

Sestre kompanije Ziđin Koper i Ziđin Majning platile su prošle godine Srbiji porez na dobit 31,5 milion evra.
Kako piše Danas, po stopi od 15 odsto, što je po inicijativi OECD-a granica za globalni minimalni porez, trebalo bi da plate 136,2 miliona evra.
 
Prema proceni konsultantske kuće Ergo strategi group o ekonomskim efektima projekta Jadar u budžet Srbije će u prvom periodu biti uplaćivano po 48 miliona evra godišnje, uglavnom na ime rudne rente. Nakon isteka perioda podsticaja za ulaganja, javne finansije bi imale prihod od Jadra od oko 184,5 miliona evra. Razliku bi predstavljali porez na dobit koji se procenjuje na 85 miliona evra i porez na dividendu od 50 miliona.
U slučaju Rio Tinta i rudnika Jadar sve se svodi na projekcije i procene, ali zato možemo da vidimo kako to izgleda u slučaju rudnika metaličnih sirovina, piše Danas. 
 
Nemanja Šormaz, direktor Centra za napredne ekonomske studije (CEVES) ističe za Danas da naš poreski sistem zapravo podstiče investicije velikih kompanija, a diskriminiše male, domaće kompanije.
 
"Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima investicione podsticaje za velike kompanije, a nema za mala i srednja preduzeća. Oslobađanja od poreza na dobit važe za kompanije koje investiraju više od milijardu dinara ili zaposle više od 100 ljudi. To je nedostižno za mala i srednja preduzeća. Većina zemalja ima oslobađanja za sve ili samo za manja preduzea. Ovako, mi imamo niske domaće privatne investicije, a ovim podsticajima zapravo subvencionišemo velike, globalne kompanije. Ako kompanija napravi stotine miliona evra profita, zašto bismo ih mi obslobađali desetina miliona evra poreza? Koliko ima smisla takvo subvencionisanje", pita Šormaz.
Ekonomista Božo Drašković ističe da se oslobađanjem poreza na dobit podstiče investiranje i reinvestiranje kompanije u zemlji, ali da je to pogrešna politika posebno kod stranih direktnih investicija u eksploataciju prirodnih resursa.
 
"Jedna stvar je podsticanje investiranja domaćih kompanija, a sasvim druga podsticanje reinvestiraja stranih kompanija, što oni koriste za maksimizaciju profita. To se posebno odnosi na investicije u rudarstvo koje ima znatno negativne efekte na životnu sredinu", ističe Drašković.
 
On dodaje da se takve kompanije podstičlu i poreskom politikom i niskom rudnom rentom, a da ne plaćaju mnogo ni za  zagađenje koje prave.
 
"Međutim, to je politika koja se kod nas vodi već decenijama unazad i rekao bih da je to polukolonijalna ekonomska politika", kaže Drašković.

Sagovornik Danasa ukazuje i na tehničko pitanje kako i koliko investitori prikazuju vrednost investicija i ko to zapravo kontroliše. 

  • Zemlja čudesa

    04.09.2024 11:40
    Naravno da se isplati
    Za svaki takav posao plaća se "ulaznica" onima na vrhu vlasti. Naplaćuje se u kešu, jednokratno, i obično je novac na ličnim računima u državama gde je nemoguća kontrola.
    Narod? Koga briga za narod?
  • u 2 reči

    04.09.2024 10:10
    superhik država
  • zztop

    04.09.2024 09:30
    Srbija - mala zemlja za velike lopovluke ...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija